EVO KAKO TO HRVATSKA RADI: Među prvima su u svetu po broju TRANSPLANTACIJA ORGANA, a liste čekanja su kraće nego u Nemačkoj!

Srce Katarine Ražov, koja je u sredu podlegla povredama nakon teške saobraćajne nesreće, već je spasilo život drugome.

U zagrebačkoj KB Dubrava transplatovali su ga muškarcu (53). Katarina Ražov (22) iz Škabrnje stradala je u saobraćajnoj nesreći u nedelju kod Zadra.

Oko 22.20 na njen auto naletie je Ratko Lučić (75) u Mercedesu. Iz neutvrđenih razloga prešao je u suprotnu traku. U sudaru je poginula njegova saputnica Marica Galac (75), a Katarina je podlegla povredama u sredu.

- Odlučili smo da doniramo zdrave organe naše pokojne ćerke da spasimo drugu decu. Želimo pomoći onima kojima je pomoć potrebna - rekao je tad njen otac Božo Ražov.

Prvi smo u svetu po transplantaciji bubrega i jetre

Motiv da pomognu drugima glavni je razlog većine koja pristaje donirati organe svojih najbližih. Iz Hrvatske donatorske mreže saznajemo kako je svega 15 odsto onih koji se na taj čin iz različitih razloga ne odlučuju.

- U Hrvatskoj je na milion stanovnika 31 donator, što nas smešta u sam svetski vrh. Gledano kroz taj parametar, Hrvatska je prva u svetu po broju transplantacija bubrega i jetre, a drugi smo po transplantaciji srca. Smatram da je to zato što je struka proteklih godina puno uložila u problematiku pa je u Hrvatskoj transplantacija već davno postala rutinski zahvat - objašnjava predsednik Hrvatske donatorske mreže dr. Nikola Žgrablić. Dodaje kako svake godine Hrvatska donatorska mreža, Ministarstvo zdravstva i fondacija TPM iz Barcelone finansiraju edukaciju 20 novih transplantacijskih koordinatora koji u bolnicama širom Hrvatske brinu o celom procesu - od traženja organa do operacije.

- Većina, 90 posto doniranih organa, dolaze od preminulih donatora. Najviše transplantacija sa živih donatora odnosi se na bubreg i njih je oko pet odsto.

Nadamo se da ćemo uskoro popraviti tu sliku jer rezultati su uvek bolji kad organ dolazi od živog donatora - nastavio je dr. Žgrablić.

Ističe kako je transplantacija jedini mogući način lečenja pacijenata s hroničnim zatajenjem organa, a zahvaljujući činjenici da u Hrvatskoj rade vrhunski stručnjaci u tom području, znatno se produžio životni vek i kvalitet života transplantiranih pacijenata.

- Mnogim pacijentima transplantacija doslovno u trenu spašava život i produžuje ga za dvadesetak godina, a i tad se može razmišljati o ponovljenoj transplantaciji - objasnio je.

U Nemačkoj se na bubreg čeka i do 10 godina

Dodatno, liste čekanja za pojedine organe, poput bubrega, relativno su kratke i čeka se do najviše godinu dana, dok se, naprimer, za bubreg u Nemačkoj čeka i do deset godina. Hrvatska je od 2007. članica Eurotransplanta, neprofitne organizacije za doniranje i dodeljivanje organa za transplantaciju. Ujedno, našu su zemlju proglasili najuspešnijom članicom. Njihov sistem funkcioniše tako da bolnica, ako postoji organ koji se može donirati, o tome obaveštava Ministarstvo zdravstva, a ono obavest šalje u Eurotransplant u centralu u nizozemskom Leidenu.

U bazi podataka svih koji čekaju na organračunarski sistem pronalazi pacijenta najpogodnijeg za transplantaciju i sledi operacija. U Hrvatskoj trenutno 356 ljudi čeka šansu za novi život nadajući se donatoru bubrega, jetre, srca i gušterače.

Bonus video:

Igor Ćuzović - Gostovanje na TV Prvoj

(Espreso.co.rs/24Sata)