ISPOSVEST SRPSKOG GEJA KOJI ŽIVI U ZAGREBU: Volim Hrvatsku, boriću se da se ovde gejevima dozvoli usvajanje dece!

Kada nabraja šta je sve radio, u čemu je sve učestvovao i na šta je sve reagovao, čovek bi pomislio da Ivan Zidarević nema 32, nego mnogo više godina. Ali priča tog rođenog Beograđanina koji je u Hrvatskoj poznat kao prvi Srbin koji je s Hrvatom sklopio životno partnerstvo, inače i prvo životno partnerstvo u Hrvatskoj uopštee, zaista nije svakodnevna. Niti je Ivan „lik“ kakvog srećete svakog dana. U tom mladom čoveku, izrazito sitne građe, krije se neverovatna volja, hrabrost i životna energija koju on svakodnevno koristi kako bi i sebi, ali i ljudima koje nikada nije ni video, život učinio boljim, pravednijim i kvalitetnijim. U svega četiri godine, koliko živi u Zagrebu, uspeo je da promeni jedan pravilnik i jedan Zakon, a borbu za bolju i pravedniju Hrvatsku koju voli i u kojoj želi zauvek da živi i čije državljanstvo želi da dobije, kako kaže, nastavlja i dalje.

Njegova zagrebačka priča počela je još 2012. godine kada se zaljubio u svog partnera i kada je kao srpski državljanin i u statusu stranca, živeo konstantno na relaciji Beograd – Zagreb jer nije mogao da ostvari trajni boravak u Hrvatskoj gde mu je živeo tadašnji dečko, a danas životni partner. Pravilnik o davanju krvi

Stupanjem na snagu Zakona o životnom partnerstvu u junu 2014. godine, zahvaljujući SDP-ovoj Vladi, ta je Ivanova agonija konačno prestala i život mu se potpuno promenio. Njegova je zajednica prepoznata kao porodica pa je Ivan kao član porodice hrvatskog državljanina dobio ličnu kartu na pet godina i dozvolu za privremeni boravak koju će sledeće godine, kaže, produžiti, a konačni cilj mu je da traži hrvatsko državljanstvo jer Hrvatska je, kaže, njegova zemlja.

- Hrvatsku volim i poštujem sve njene zakone. Tu želim da živim i zbog toga i radim sve što radim da je učinim još boljom, ako mogu i koliko mogu - kaže Zidarević koji je jednu od prvih velikih promena izborio 2016. godine kada je svojim zalaganjem i upornošću pomogao da se promeni Pravilnik o davanju krvi.

- Jednog dana sam nadobudno otišao u Zavod za transfuzijsku medicinu jer sam hteo da dobrovoljno dam krv. Međutim, kada su u Zavodu shvatili da nisam hrvatski državljanin, samo su me vratili nazad uz objašnjenje da oni prate epidemiološku sliku svojih građana i da stranci ne mogu da daju krv. To mi je bilo diskriminišuće pa sam se žalio i Zavodu i pučkom ombudsmanu i medijima. Usledili su meseci dopisivanja da bi mi se na kraju, nakon godinu dana raspravljanja, javio tadašnji HDZ-ov ministar Dario Nakić s odgovorom da je komisija promenila pravilnik i da će ubuduće i stranci koji u Hrvatskoj borave duže od godinu dana moći da budu dobrovoljni davaoci krvi – kaže Zidarević.

Aktivan je bio i kada je Ministarstvo porodice radilo na Zakonu o socijalnoj zaštiti i kada je u javnoj raspravi primetio da formalni i neformalni životni partneri nisu prepoznati kao negovatelji, a što im pak omogućava aktuelni Zakon o životnom partnerstvu. Na neusklađenost zakona Zidarević je odlučio da upozori šefa SDSS-a i koalicionog partnera HDZ-a Milorada Pupovca nakon čega je i taj propust, kaže, promenjen. Nedavno se uključio i u javnu raspravu oko ratifikacije Istanbulske konvencije.

- Tim povodom sam pisao Srbiji koja je 2013. godine ratifikovala Konvenciju, njihovoj Kancelariji za ljudska i manjinska prava. Zanimalo me kako to da u Hrvatskoj Crkva ima problem s rodom, a Srbija, koja nema ni Zakon o životnom partnerstvu, ratifikuje je je bez problema. Ubrzo je stigao odgovor sa svom statistikom koja se popravila od ratifikacije, a vezano za zaštitu žena od nasilja s kojom sam upoznao SDSS-ove zastupnike u Hrvatskom saboru, a koje su oni potom iskoristili u raspravi na Odboru za ljudska i manjinska prava pre otprilike mesec dana – kaže Zidarević.

Sam je, dodaje, Istanbulsku konvenciju pročitao nekoliko puta i u njoj nije pronašao „rodnu ideologiju“.

- To je obična manipulacija, a onima koji manipulišu cilj nije Istanbulska, već zabrana pobačaja kao što su i homoseksualce svojevremeno iskoristili da definiciju braka uguraju u Ustav – kaže Zidarević.

Kršenje Ustava

Na pitanje da li će biti aktivan i kada se bude menjao Zakon o pobačaju, spremno odgovara da hoće i da je isti dan kada je ministar zdravlja Milan Kujundžić na jednoj televiziji rekao kako će i Crkva učestvovati u njegovoj izradi poslao dopis tom istom ministarstvu s pitanjem krše li time Ustav.

Sledeća velika bitka kojoj planira da se posveti je bitka da se i homoseksualnim parovima omogući usvajanje dece.

Ne zbog sebe, kaže, jer on i njegov partner ne žele da usvoje dete, već zbog mnogih drugih homoseksualnih parova koji to žele, a nemaju na to pravo poput njihovih venčanih kumova koji su Hrvatsku i tužili zbog nepoštovanja presuda Evropskog suda za ljudska prava i omogućavanja postupka procene za usvajanje.

U tu svrhu je već pisao ministarki za demografiju, porodicu, mlade i socijalnu politiku Nadi Murganić, predsedniku SDSS-a Miloradu Popovcu koji se, dodaje, slaže da i to pravo treba dati homoseksualnim parovima, kao i predsednici Kolindi Grabar-Kitarović.

- Obzirom na stvarnu nadležnost u regulisanju statusnih i materijalnih prava građana, moguće je jedino potvrditi stav Predsednice Republike o potrebi bezrezervnog uvažavanja svih prava, i to svih građana podjednako, što samo po sebi isključuje svaku mogućnost diskriminacije. Isto je tako nužno zakonski urediti, odnosno jasnije doraditi regulativu koja se odnosi na određena područja naših odnosa (u ovom slučaju mogućnost usvajanja) kako se ne bi, kao što je to bio slučaj, događale ikakve nejednakosti u tretmanu građana – stoji u odgovoru koji mu je stigao iz Ureda predsednice.

Ne planira, kaže,da miruje ni kod donošenja novog Porodičnog zakona s obzirom na to da su ga već uznemirile prve najave predloga zakona za koje je ministarka Murganić u petak rekla da su dobrim delom netačne.

- Ovo što čitam po medijima dokaz je da se nismo puno pomerili od prethodnog predloga koji je zbog mnogih nepravilnosti i bio povučen. Ukidanje prava građanima i stavljanje u neravnopravniji položaj u odnosu na one koji su u braku je sve samo ne demokratski čin. Umesto da u 2018. godini idemo napred u proširivanje prava mi ih ukidamo. Tu postoji dublja dimenzija, poput one da ovakav zakon nije prepoznao gej zajednice kao porodične i na ovaj način se gej parovima definitivno onemogućava potencijalno pravo na usvajanje.

- Deo gde se govori o pogledu na svet i izboru roditelja koje informacije su prikladne za njihovu decu je u direktnoj koliziji i s Konvencijom UN-a o pravima deteta. U ovakvim situacijama sam srećan da imamo koalicijsku Vladu jer postoje neki kočničari i skretničari koji će stati u obranu ljudskih prava - kaže Zidarević.

Plan mu je, dodaje, da se ponovo obrati SDSS-ovim poslanicima, posebno Miloradu Pupovcu, jer je on i predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava u Skupštini.

- Samo predstavnici manjina zaista mogu da razumeju situaciju kada je radi o ljudskim pravima i odnosima s većinom – kaže Zidarević.

Osim što učestvuje u javnim raspravama kod donošenja zakona, piše ministrima i predsednici kako bi ukazao na nepravilnosti, Zidarević je preveo i prvu hrvatsku slikovnicu o istospolnim parovima s decom „Moja dugina porodica“ na srpski jezik, volontirao je na Golom otoku i u Pakracu, a završio i Političku akademiju Srpskog narodnog veća zahvaljujući kojoj je bio i deo delegacije mladih predstavnika srpske zajednice koja se sastala s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tokom njegove nedavne posete Zagrebu.

- Bilo mi je drago što je Aleksandar Vučić nedavno došao u Zagreb iako lično nemam pozitivno mišljenje o trenutnoj srpskoj političkoj situaciji – kaže Zidarević.

I njega, kaže, politika zanima i ne isključuje da se jednog dana i ozbiljnije politički aktivira, a od stranaka koje su mu bliske, osim SDSS-a, nabraja i Glas, kao i stranku Pametno.

Samo pozitivna iskustva

Iako sve više mladih ljudi odlazi iz Hrvatske u inostranstvo, on i njegov partner takve namere nemaju.

- Nemamo potrebu da idemo dalje iz Hrvatske. To bih učinio jedino kada bi mi neko kršio ljudska prava ili kad bi se dogodilo da ostanemo bez posla – kaže Ivan. Ali sva dosadašnja iskustva koja ima, kaže, kao stanovnik Zagreba toliko su pozitivna da ne veruje da će se to dogoditi.

– Ljudi se često čude, ali ja zaista nisam imao nikakvih problema u Hrvatskoj, niti kao gej osoba niti kao Srbin. Otkad sam se preselio u Zagreb iz Beograda promenio sam ukupno tri posla. Između ostalog sam i konobarisao i do dva u noć posluživao goste na ekavici i nikada me niko nije ni krivo pogledao. Imam samo pozitivna iskustva i mogu reći da sam se potpuno integrsao u društvo. Možda je to zato i što živim u centru Zagreba, družim se sa sebi sličnim ljudima, koji razmišljaju na isti ili sličan način, ali je činjenica da problema nije bilo. Imam samo pozitivna iskustva i s ljudima s posla i sa komšijama. Eventualno dobijem neki negativan komentar na društvenim mrežama, ali to je uobičajeno - kaže Ivan.

U rodnom Beogradu je, nažalost, bila druga priča.

– Kada sam svojvremeno priznao da sam gej, nastao je problem. Moji bližnji nisu to mogli da prihvate. Roditelji su prihvatali mene kao osobu, ali ne i moj izbor - kaže. S roditeljima koji žive u Beogradu u kontaktu je telefonski, ali ga u Zagrebu nisu posetili i ne bi ni želeo da dođu jer bi, kaže, za svaki njegov izbor smatrali da nije dovoljno dobar.

Zamerili su mu i što je izašao u medije, što otvoreno govori o svemu. – Ne misliš na nas – komentarisali su. Ali on za sebe kaže da je jednostavno takav, mora ragovati ako misli da je u pravu.

– Kada si pripadnik manjine, onda se moraš boriti da budeš integrisan i to je jedini način da većina nema problem da si manjina. To je stalna borba – kaže Zidarević.

I stalno će se, kaže, boriti. BONUS VIDEO: Intervju sa piscem Filipom Grbićem

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)