Sveštenik u Hrvatskoj zlostavljao maloletnika: Crkva ga unapredila, ovo su detalji jezivog slučaja!

U junu 2022. godine, Dražen Kutleša, predsednik Hrvatske biskupske konferencije (HBK), obavešten je o navodima da je jedan sveštenik zlostavljao maloletnog učenika bogoslovije. Ipak, samo šest meseci kasnije, HBK je – pod njegovim vođstvom – donela odluku koja dovodi u pitanje Kutlešinu ulogu u čitavom slučaju.

Slučaj se odnosi na seksualno zlostavljanje učenika Male bogoslovije u zagrebačkoj četvrti Šalata, koje je počelo početkom 2000-ih godina kada je žrtva imala 16 godina; o ovoj priči prva je izvestila Nova TV.

Reakcija Crkve i sporna odluka

Zagrebačka nadbiskupija je navela da je Kutleša postupio u skladu sa važećim propisima nakon što je saznao za navode. Dodali su da on nedvosmisleno podržava temeljno i nepristrasno rasvetljavanje slučaja, te da su utvrđivanje istine i pozivanje odgovornih na odgovornost imperativi od kojih Crkva ne sme da odstupi. Nadbiskupija je takođe napomenula da je nadbiskup, putem komunikacije sa Apostolskom nuncijaturom, utvrdio da je sveštenik T. K. u to vreme već istraživao navode – kao i da je upravo taj sveštenik kasnije vodio vatikansku istragu.

Međutim, početkom 2023. godine – šest meseci nakon što je Kutleša upoznat sa navodima – Hrvatska biskupska konferencija (HBK) produžila je petogodišnji mandat osumnjičenom svešteniku u jednom od svojih ključnih tela zaduženih za nadzor nad katoličkim školama. Nije poznato da li je Kutleša pre donošenja te odluke obavestio ostale biskupe o informacijama kojima je raspolagao, iako su neki od njih bili upoznati sa navodima, budući da su oni godinama bili tema razgovora u crkvenim krugovima.

Napredovanje u karijeri uprkos optužbama

Zvanična istraga Vatikana pokrenuta je u februaru 2023. godine – otprilike mesec dana nakon odluke Hrvatske biskupske konferencije (HBK) – ali sveštenik osumnjičen za zlostavljanje ni tada nije bio udaljen sa dužnosti. Dve i po godine kasnije, u avgustu 2025, dok se istraga Vatikana bližila kraju, požeški biskup Ivo Martinović imenovao ga je za župnika. Sa te dužnosti je razrešen tek godinu dana kasnije, i to tek nakon što je jedan novinar uputio upit biskupu.

Crkveni propisi predviđaju mogućnost privremenog udaljavanja sveštenika sa dužnosti čim se pokrene istraga, naročito u slučajevima koji uključuju optužbe za seksualno zlostavljanje maloletnika. I HBK i biskup Martinović imali su osnova za takav potez, ali ga nisu preduzeli. Osumnjičeni sveštenik je napredovao u crkvenoj hijerarhiji i deceniju ranije, uprkos optužbama protiv njega. Tadašnji požeški biskup Antun Škvorčević – koji je godinama bio upoznat sa optužbama – imenovao ga je za kanonika, što predstavlja visoku crkvenu počasnu službu.

Kandidat za biskupa i upozorenje iz Beča

O pomenutom svešteniku se takođe raspravljalo kao o mogućem kandidatu za biskupa. Predloge za imenovanje biskupa sastavlja lokalni biskup – u to vreme biskup Škvorčević – a dobro je poznato da je navodni počinilac godinama bio jedan od njegovih najbližih saradnika i da je uživao njegovu podršku. Iako je lista kandidata poverljiva, zbog čega je teško potvrditi da li ga je Škvorčević zaista predložio, vest o ovom slučaju doprla je i van granica Hrvatske.

Godine 2018. tadašnji bečki nadbiskup, kardinal Kristof Šenborn, osetio je potrebu da se obrati Vatikanskom dikasterijumu za biskupe. Upozorio je da je potencijalni kandidat za biskupa sveštenik protiv kog su iznete optužbe za seksualno zlostavljanje maloletnika. Moguće je da je upravo kardinalovo pismo sprečilo to imenovanje.

Šenborn je za detalje slučaja saznao od same žrtve; više puta je upozoravao hrvatske biskupe na te optužbe i izražavao sumnju u postojanje sistematskog zataškavanja. Dok je sveštenik primao priznanja, zlostavljani mladić i kolega koji je prvi prijavio slučaj bili su izloženi pretnjama i uznemiravanju.

Postupak na čekanju

Istraga Vatikana zaključila je da su navodi verodostojni. Požeškom biskupu Martinoviću naloženo je da sprovede vansudski upravni kanonski postupak. Takav postupak je jednostavniji i brži od formalnog suđenja i obično se nalaže kada su prikupljeni dovoljni dokazi. Po pravilu, od optuženog se traži izjava, nakon čega se donosi odluka. Iako je nalog vatikanskog Dikasterija za doktrinu vere stigao još u aprilu, odluka još uvek nije doneta.

Hrvatska biskupska konferencija (HBK) saopštila je da je postupak stavljen u mirovanje na izričit zahtev policije kako se ne bi ugrozio građanski postupak. Mnogi u crkvenim krugovima primili su ovu tvrdnju sa skepsom. Oni smatraju da je crkvena istraga okončana prošle godine – pošto su svi dokazi i iskazi već prikupljeni – te nije jasno kako bi okončanje crkvenog postupka moglo da ugrozi rad policije i Državnog tužilaštva (DORH).

Bonus video:

(Espreso/Index)