"Noga joj otekla kao balon": Ženu u Hrvatskoj ujela kornjača, zbog povrede mora kod hirurga

Žena koju je glavata želva ujela tokom kupanja u Kaštelima i nekoliko nedelja nakon incidenta ima zdravstvene probleme. Njena noga je veoma otečena, i dalje je na terapiji, a sada je očekuju dodatni pregledi kod vaskularnog hirurga i ultrazvuk.

Glavata želva, koja se već nedeljama pojavljuje u Kaštelanskom zalivu i za koju kupači tvrde da je ujela nekoliko ljudi, ovu ženu napala je na plaži Poštanski u Kaštel Lukšiću.

O posledicama napada govorio je njen sin, koji je ranije ispričao da je kornjača njegovu majku ujela za butinu i da je nije puštala dok je pokušavala da se oslobodi. Iako je od incidenta prošlo nekoliko nedelja, problemi nisu prestali.

"Noga joj je otekla kao balon", rekao je njen sin za Dalmaciju Danas.

Prema njegovim rečima, žena i dalje uzima terapiju, a zbog posledica ujeda mora više puta da odlazi iz Kaštela u bolnicu u Splitu.

"Pije antibiotike, probiotike mora sama da kupuje i stalno iz Kaštela putuje za Split u bolnicu po ovom nevremenu", ispričao je on.

Ženu sada očekuje pregled vaskularnog hirurga, kao i ultrazvučni pregled, nakon kojih bi lekari trebalo preciznije da utvrde prirodu i težinu povrede.

Lekari upozoravaju da ujed nije bezazlen

Da povrede koje može da nanese glavata želva ne treba potcenjivati ranije je upozorila i doktorka Antonija Žanić, iz Hitne medicinske službe u Kaštel Starom. Ona je navela da ujed ove životinje nije bezazlena povreda.

Posebnu zabrinutost među kupačima izaziva činjenica da se ista kornjača, uprkos prijavljenim incidentima, i dalje pojavljuje u Kaštelanskom zalivu. Primećena je, između ostalog, i u luci u Kaštel Starom. Njeno ponašanje privuklo je pažnju i stručnjaka, pošto napadi na ljude nisu karakteristični za ovu vrstu.

Pero Tutman sa Instituta za oceanografiju i ribarstvo u Splitu objasnio je da glavate želve po pravilu izbegavaju ljude. Kada osete potencijalnu opasnost, njihov osnovni odbrambeni mehanizam jeste bekstvo.

Upravo zbog toga ponašanje jedinke u Kaštelanskom zalivu, koja prilazi kupačima i ujeda ih, stručnjaci smatraju potpuno neuobičajenim.

Tutman je objasnio i da Kaštelanski zaliv nije tipično područje na kojem glavate želve polažu jaja. Ove morske kornjače za gnežđenje uglavnom biraju peščane plaže na kojima mogu da zakopaju jaja.

Dok se pokušava utvrditi zbog čega se ova životinja ponaša tako neobično, građanima je savetovano da joj ne prilaze, ne pokušavaju da je dodiruju i, ukoliko je ugledaju, ne blokiraju joj put prema otvorenom moru.

Oglasilo se i Ministarstvo

Ministarstvo potvrđuje da je upoznato sa situacijom i neobičnim ponašanjem jedinke i kaže da se situacija prati u saradnji sa stručnjacima na lokalnom nivou. Međutim, naglašavaju da uklanjanje kornjače sa plaže nije prva opcija u ovom trenutku i objašnjavaju zašto se životinja ovako ponaša i šta kupači treba da urade.

Morska prostranstva i plaže su deo prirodnog staništa

Ministarstvo ističe da je morska kornjača glavata kareta (Caretta caretta) strogo zaštićena divlja vrsta i da sama činjenica da se nalazi na plaži ne znači da je van svog doma.

"Činjenica da se jedinka nalazi u plitkoj vodi, neposredno pored plaže, unutar područja određenog za kupače ili blizu luke sama po sebi ne znači da je životinja van svog prirodnog okruženja niti je to razlog za njeno uklanjanje. Plivačka područja i njihove granice predstavljaju način na koji ljudi organizuju korišćenje mora, ali istovremeno treba da budu prepoznata kao deo prirodnog staništa brojnih morskih vrsta", rekli su, javlja Dalmacija danas.

Iako priznaju da ovakvo ponašanje nije uobičajeno jer morske kornjače obično beže od ljudi, napominju da prva reakcija ne bi trebalo da bude drastična.

"Prvo rešenje u ovoj situaciji nije uklanjanje životinje iz njenog prirodnog staništa, već izbegavanje kontakta između ljudi i životinje", dodaju oni.

Premeštanje životinje nije opcija

Mnogi građani se pitaju zašto se kornjača jednostavno ne odvede na drugu lokaciju. Ministarstvo jasno navodi da je preseljenje strogo regulisano i u ovom slučaju rizično.

"Premeštanje životinje nije ni prva ni preventivna mera u takvoj situaciji. Hvatanje i premeštanje takođe predstavlja intervenciju i stres za divlju životinju i mora imati jasno stručno opravdanje. Pored toga, samo fizičko premeštanje jedinke na otvoreno more ili u drugo područje ne znači nužno da se ona neće vratiti u ovo područje. Ukoliko se daljim praćenjem utvrdi da postoje okolnosti koje zahtevaju drugačiji tretman, na primer, da je životinja povređena ili bolesna, ili ako se proceni da se bezbednost ljudi ne može adekvatno obezbediti drugim odgovarajućim merama stručne i nadležne službe mogu razmotriti potrebu za dodatnim tretmanom", naveli su i dodali da će nastaviti da prate razvoj situacije na terenu i, na osnovu procene rizika, odlučivati o eventualnim novim merama.

Preporuka za postavljanje znakova upozorenja

Ministarstvo je preporučilo lokalnoj zajednici da postavi jasno vidljiva obaveštenja i upozorenja na plažama gde se kornjače često pojavljuju.

Direktni apeli Ministarstva su upućeni svim kupačima u Kaštelima.

"Ako se kornjača pojavi dok ste u moru, mirno se udaljite i izađite na obalu dok se sama ne udalji. Ne treba prilaziti kornjači da biste fotografisali ili snimali video zapise, pokušavali da je dodirnete, plivate ili ronite sa njom, hranite je, jurite je, hvatate je ili na drugi način ograničavate njeno kretanje. Hranjenje dodatno pogoršava problem jer navikava životinju na ljude. Građani ne bi trebalo sami da pokušavaju da jure ili hvataju kornjaču jer to može izazvati još agresivniju odbrambenu reakciju. Odmah izađite iz mora, a u slučaju otvorene rane potražite medicinsku pomoć", zaključili su.

Bonus video:

Espreso/mondo/TM