PAZITE SE! Evo gde vas sve "hvataju": Iz Ministarstva untrašnjih poslova najavljuju novo postavljanje kamera

Kamere za merenje brzine mnogi vozači vide kao svog najvećeg neprijatelja na putu. Dok ih policija predstavlja kao ključan alat za povećanje bezbednosti u saobraćaju, mnogi su uvereni da su tu samo da "love" domaće vozače koji u naselju voze tek par kilometara više od dozvoljenog. Kamera ima širom Srbije, ali i širom BiH, Slovenija, Hrvatske...

Kako piše RTL Detektor, u Hrvatskoj ima 767 kućišta i 201 kamera za merenje brzine, što znači da je svako treće ili četvrto kućište prazno. Iz Ministarstva untrašnjih poslova Hrvatske najavljuju novo postavljanje kamera jer su neprilagođena i nepropisna brzina jedan od glavnih uzroka saobračajnih nesreća s nastradalim osobama.

Najviše kamera je na području Policijske uprave splitsko-dalmatinske i zagrebačke, zatim međimurske, istarske i varaždinske.

Saobraćajni stručnjak Goran Husinec upozorava da je deo sistema zastareo, odnosno da se kamere premeštaju iz jednog kućišta u drugo. Smatra da bi deo trebalo u potpunosti zameniti fiksnim i modernim kamerama koje se ne bi "selile" po kućištima. Kaže i da ovaj broj kamera u Hrvatskoj nije dovoljan.

Husinec ocenjuje da su kamere posebno efikasne na mestima gde ima puno ljudi - to su škole, vrtići, sportske dvorane, verski objekti i raskrsnice. Takođe služe i za zaštitu pešačkih prelaza.

"To je fenomenalna stvar za zaštitu kratkih deonica, na primer uz školu ili vrtić. Kamera ne poznaje razliku između ljudi, ona beleži svakoga jednako, bez obzira na društveni ili finansijski status", kaže Husinec.

Kamere izvan naselja, pojašnjava, služe kako bi se stalo na kraj bahatoj vožnji.

"Na auto-putevima može se voziti veoma brzo, deo ljudi ima izuzetne automobile, neki dan su se kod Rijeke trkali Bentley i Lamborghini. Vozili su više od 250 km/h. To je bahatost i takvi su vozači najopasniji. Sitem cilja njih - love ih presretači i fiksne kamere", pojašnjava sagovornik RTL-a.

Šta kamere snimaju?

Osim brzine, kamere mogu snimiti i druge prekršaje - ako neko nije vezan pojasom ili koristi mobilni telefon. Međutim u praksi, dodaje Husinec, najčešće se aktiviraju kada vozač prebrzo vozi nakon čega se proverava postoje li i drugi prekršaji.

Ipak, ne budu pregledani svi snimci jer, jednostavno, nema dovoljno ljudi.

Čuveni fudbaler totalno propao, bio je legenda Reala i Juvea, sada su ga u Americi našli prekrivenog urinom

Šta ako kamera snimi nekoga ko bahato vozi tuđi automobil? Kada se uoči saobraćajni prekršaj, prvo se utvrđuje ko je vlasnik vozila prema registarskim tablicama, a potom se proverava snimak da bi se ustanovilo ko je vozio. Ako se ne može utvrditi ko je vozio, odgovornost snosi onaj čije je vozilo.

"Ako vozač koji je napravio prekršaj, a nije i vlasnik vozila, odgovornost je na vlasniku vozila. Vozilo je opasna stvar i vlasnik odgovara za svoj automobil. On mora znati kome je tog dana, u tom trenutku, vozilo dao ili, ako ga je neko ukrao, mora prijaviti da je vozilo ukradeno", pojašnjava Husinec.

Ko plaća kaznu?

Nakon utvrđenog prekršaja, pokreće se postupak naplate kazne. Ako je reč o vozilu stranih registracija i stranim državljanima, Husinec upozorava kako je praksa ista kao i kod hrvatskih vozača jer su policijski sistemi država povezani. Kako postupak naplate kazne funkcioniše za strane državljane, pojasnili su iz MUP-a.

"Vlasniku vozila iz Evropske unije na kućnu adresu dostavlja se obaveštenje o prekršaju radi plaćanja kazne. Ako vlasnik nije vozio, dužan je da dostavi podatke o vozaču, kojem se potom šalje obaveštenje o prekršaju. Ako kazna ne bude plaćena, dalji postupak vodi se kroz pravosudnu saradnju među državama članicama EU. Za vozače iz Austrije, Mađarske i Bugarske, MUP za naplatu kazni primenjuje sistem NCP (National Contact Point). U praksi to znači da pravosnažne kazne može prisilno naplatiti FINA putem prinudne naplate. Takav način postupanja postupno se proširuje i na ostale države EU u skladu sa CBE direktivom", ističu.

"Kod vozila registriranih izvan EU, iz MUP-a navode da podaci o vlasniku vozila često nisu odmah dostupni. U takvim slučajevima policija koristi ANPR uređaje za automatsko prepoznavanje registarskih oznaka. Vozilo se evidentira, a prilikom zaustavljanja utvrđuju se podaci o vlasniku i vozaču. Obaveštenje o prekršaju može se izdati odmah ili naknadno putem nadležne policijske stanice. Ako kazna ne bude plaćena, obaveza se evidentira i postupak se nastavlja prilikom sledećeg zaustavljanja vozila", dodaju u MUP.

Tolerancija od 10 posto

U praksi se kod prebrze vožnje primenjuje tolerancija od 10 posto - toliko vozač može voziti brže od ograničenja, ali Husinec upozorava da ona nije namenjena tolerisanju brzine nego mogućoj grešci uređaja.

Naime, primenjuje se načelo in dubio pro reo. U prevodu to znači da se vozaču daje mogućnost da kamera nije precizna te su moguća odstupanja, pa se zato u obzir uzima tolerancija od 10 posto, prenosi net.hr.

Husinec napominje kako se kamere ne postavljaju uvek radi kažnjavanja manjih brzina jer bi sistem bio preopterećen. Na pirmer, na putu s ograničenjem od 60 km/h kamera se može podesiti tako da beleži tek vozila koja voze iznad 80 km/h, u zavisnosti od procene rizika.

Kakvo je stanje na hrvatskim putevima najbolje pokazuju podaci. Prema podacima koje je dostavio MUP, u prošloj godini bilo je više od 320.000 prekršaja zbog prebrze vožnje, što je 37 odsto svih saobraćajnih prekršaja. Najviše ih je bilo na području Policijske uprave zagrebačke (39.695), splitsko-dalmatinske (27.357) i zadarske (23.560).

Neodgovorni vozači u prošloj su godini poprilično napunili državnu blagajnu. Hrvatski MUP je od prometnih prekršaja naplatio više od 65,3 miliona evra.

Kada je reč o visini kazni, Husinec kaže kako ona nikad nije velika za onog ko ima novaca, dok su za prosečnog čoveka one veoma visoke. Kaže da ih ne treba povećavati ali bi trebalo da prate inflaciju jer bi s vremenom mogle postati premale.

Kolika je kazna za prebrzu vožnju u Hrvatskoj?

Kazne za prebrzu vožnju propisane su Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Kreću se od 30 evra, pa do nekoliko hiljada evra, pa čak i zatvora. Zakonom se puno strože kažnjava brza vožnja u naselju.

Da li stranci prave haos na hrvatskim putevima?

Najčešće probleme zbog prebrze vožnje imaju mlađi muškarci i oni srednje životne dobi. Manji deo njih su recidivisti, a među vozačima ima i domaćih i stranih državljana.

"Oni stranci koji dolaze iz drugih zemalja na godišnje odmore uglavnom ne prave probleme. To su većinom porodični ljudi", pojašnjava Husinec.

Dodaje, kako najveće probleme stvaraju takozvani "domaći stranci", odnosno osobe koje žive u inostranstvu, a poreklom su iz Hrvatske.

"Oni se zakona ne boje. Smatraju da mogu izbeći zakon jer imaju strana dokumenta, pa sebi daju više slobode nego u državama u kojima žive. Uvek se pozivaju na to da mogu pobeći u stranu zemlju i izbeći hrvatski zakon. U svojim matičnim državama cele godine moraju biti pristojni, a onda kada dođu na svoj domaći teren, daju sebi oduška pa rade ono što u stranoj zemlji ne bi radili", pojašnjava.

Vozači u tranzitu, dodaje, retko prave probleme, ali su često umorni i u žurbi jer žele što pre da stignu na odredište, zbog čega znaju da voze brže.

Smanjuju li kamere broj nesreća?

MUP ocenjuje da su kamere povećale bezbednost u saobraćaju i smanjile broj nesreća. Na tim lokacijama zabeleženo je 36 odsto manje poginulih u odnosu na godinu ranije.

Spisak lokacija gde su postavljene kamere u Hrvatskoj možete pogledati OVDE.

Bonus video:

(Espreso / telegraf/rtl/ M.S.)