DUBROVNIK SKUPLJI OD CENTRA TOKIJA! Dora Hrvatsku zamenila Japanom, pa iznela PRAVU ISTINU - ostaćete bez teksta!

Dora Tamari Tutnjević ćerka je poznatog dubrovačkog fotoreportera Željka Tutnjevića i Izumi Tamari Tutnjević, japanske pijanistkinje koja se zbog ljubavi preselila u Hrvatsku. Odrasla u Dubrovniku, Dora u sebi spaja dva sveta: Hrvatsku, kako kaže, "najekstrovertiraniju zemlju na svetu", i Japan, "najintrovertiraniju".

Nakon života u SAD-u, Berlinu, Amsterdamu, Hong Kongu i Indoneziji, kao i završenog mastera u Londonu, već devet godina živi u Japanu. Danas radi kao interkulturalna integratorka, pomažući kompanijama i pojedincima iz Japana, SAD-a i Evrope da premoste kulturološke razlike u komunikaciji i poslovanju, piše Dubrovački dnevnik, kojem je Dora dala intervju.

Odrastanje u bikulturalnoj porodici temelj je njenog životnog puta i profesionalnog izbora.

"Odmalena sam bila fascinirana razlikama i sličnostima među kulturama, a sigurno je uticalo i to što sam odrasla sa roditeljima kojima je bilo drago zbog te kulturološke razlike", objašnjava Dora.

Za razliku od mnogih porodica u kojima deca imaju poteškoća sa dvojezičnošću, kod Tutnjevića je to bilo sasvim prirodno.

"Nas su oba roditelja podsticala da govorimo oba jezika, bili bi ponosni kada bismo naučili nove izraze, to je kod nas bilo porodično veselje", priseća se.

Ključna kulturološka razlika

Govoreći o ključnim kulturološkim razlikama, Dora ističe temperament.

"Hrvati su, navodno, najekstrovertiraniji narod na svetu. Ili bar u Evropi, prema istraživanjima. A Japanci su najintrovertiraniji, navodno", kaže.

Dubrovnik skuplji od centra Tokija

Dok se u Hrvatskoj emocije izražavaju glasno, otvoreno i strastveno, u Japanu preovlađuje uzdržanost.

"U Japanu se ne bih mogla naljutiti onako kako se naljutim ovde. To bi prilično uplašilo ljude", kaže kroz smeh.

Ipak, prednosti vidi u oba mentaliteta:

"Kada je reč o zabavi, Hrvati su izuzetno dobri u izražavanju radosti, ljubavi prema životu, hedonizmu. Ali, ako treba nešto da obavim, draži mi je japanski način. Kada nešto krenem da radim, ne stajem dok ne završim".

Jeftinije je jesti u centru Tokija nego u Dubrovniku

Upoređujući troškove života, Dora dolazi do zaključka koji mnoge iznenađuje.

"Pa ja bih rekla da je Dubrovnik među skupljima u svetu", ističe, dodajući da joj je zbog inflacije i jačanja evra u odnosu na jen "jeftinije jesti u centru Tokija nego u Dubrovniku". Kao primer navodi da ručak u skupljem delu Tokija košta oko 11,5 evra, dok bi za neku posebnu priliku izdvojila oko 28 evra. Prosečna godišnja plata u Japanu iznosi oko 23.000 evra, a povećanja primanja retka su pojava.

U Japanu je skromnost vrlina

Dok se u Dubrovniku status često pokazuje skupim automobilima i odećom, u Japanu se ceni skromnost.

"Generalno je u Japanu skromnost vrlina i ljudi vole da govore koliko su malo nešto platili. 'Vidi, kupio sam majicu za šest evra!'", objašnjava Dora. Isticanje iznad okoline često izaziva negativne reakcije, jer Japanci teže utisku jednakosti.

Kada se vraća u Japan, iz Hrvatske joj najviše nedostaju jednostavne, ali važne stvari.

"Tata. I Kinder Bueno!", odgovara uz smeh.

Posebno ceni hrvatsku so, med, marmelade i mendule, iako primećuje pad kvaliteta proizvoda u prodavnicama.

"Ranije sam se veselila kada bih jela namirnice koje su imale ukus prirode, a sada je teško naći nešto što ima baš dobar ukus, što je sazrelo na suncu", kaže.

Osim ukusa i porodice, nedostaje joj i lepota Dubrovnika.

"Tokio je veoma utilitaran grad, ne daje prioritet lepoti i duševnom miru koliko efikasnosti. Kada u Dubrovniku gledate u nebo, nećete videti žice, u Japanu su one svuda", zaključuje Dora, upoređujući dva sveta koja jednako snažno oblikuju njen identitet.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Dnevno/ Prenela: T.M.)