Balkanci hrle u ovu zemlju, kažu da Nemačku treba zaboraviti: Kad čujete uslove, dobro ćete se zamisliti

Iseljavanje iz Hrvatske i dalje je aktuelna tema, naročito u poslednjih nekoliko decenija, jer veliki broj građana traži bolju budućnost van granica zemlje. Razlozi su različiti – nesigurnost na tržištu rada, ograničene perspektive za mlade, visoki životni troškovi – a posledice se osećaju ne samo na demografiju, već i na društvene i ekonomske prilike u zemlji.

Jedan mladi par iz Zagreba, on (28) i njegova zaručnica (29), otvoreno je podelio svoje razloge za odlazak na Redditu. Kako kažu, žele da obezbede pristojan život i decu odgajaju u zemlji koja im pruža bolju perspektivu. “Ne zanima nas politika ni levih ni desnih, hoćemo samo da radimo i živimo normalno. Ja sam vozač kamiona, a ona radna terapeutkinja sa fakultetskom diplomom i 15 sertifikata, šefica odseka. Oboje govorimo engleski i spremni smo da učimo jezik zemlje u koju idemo. Tražimo Norvešku, Dansku, SAD, Nemačku i Austriju. Ne tražimo milione, već miran život i prilike u našim oblastima,” piše u objavi.

U komentarima su se javili oni koji su već odselili, ali i oni koji su se vratili. Posebnu pažnju privukla je Poljska. “Preselili smo se ove godine u Varšavu i super nam je. Grad je moderno uređen, a prilike u tech industriji su velike. Hrvati malo znaju koliko je Poljska napredovala poslednjih pet godina,” napisao je jedan korisnik. Drugi dodaje: “Ja sam bila tamo 2016. i mislila sam da idem u siromašnu zemlju, a oni su 100 godina ispred nas.”

Međutim, iskustva iz Nemačke su podeljena. Mnogi koji su radili i živeli tamo ističu da je plaća bolja, ali je život komplikovaniji nego što se očekuje. “Bez nemačkog jezika teško je naći normalan posao. Stanovi u velikim gradovima su skupi – u Hamburgu 50–60 m² košta oko 1.000 € u lošijim kvartovima. Zdravstvo je preopterećeno, a sistem je spor i staromodan. Napredovanje u firmama često je rezervisano za Nemce, a tiha ksenofobija je prisutna,” piše jedan Hrvat.

S druge strane, finansijski uspeh ne znači nužno i kvalitetan život. “Uspeo sam u Nemačkoj, ali živim u 29 m² i nemam mesta za osnovni komfor. Imati 65.000 € na računu nije dovoljno kada ne možeš kupiti ni mali stan. Bolje je živeti u svom domu i imati stabilnost,” zaključuje.

Ova svedočenja jasno pokazuju da odluka o preseljenju zavisi od ličnih prioriteta – finansije, profesionalni razvoj, životni standard ili porodica. I dok Nemačka i dalje privlači mnoge zbog plata, zemlje poput Poljske nude kombinaciju napretka, kvaliteta života i povoljnijih uslova za mlade.

(Espreso/Dnevno/DČ)