Holanđanka otišla u Hrvatsku pa se prenerazila! Toliko plaća OVO da joj se ne isplati ništa živo

Hrvatski sabor je u julu ove godine izmenio zakon o uporedivosti naknada, prebacivanju platnih računa i pristupu osnovnom računu, koji građanima omogućava pristup svojim redovnim prihodima bez dodatnih troškova.

Prema izmenjenom zakonu, od 1. januara sledeće godine banke će biti obavezne da potrošačima omoguće korišćenje paketa besplatnih usluga vezanih za jedan platni račun na koji potrošač prima redovne prihode (bez obzira na to što potrošač može imati više platnih računa na koje prima redovne prihode).

Štaviše, ako potrošač već ima platni račun kod kreditne institucije na koji prima redovne prihode i podnese zahtev za korišćenje paketa besplatnih usluga vezanih za taj platni račun, kreditna institucija će mu dozvoliti da nastavi da koristi isti broj platnog računa (IBAN).

Besplatne usluge

Pored toga, kako bi se smanjili troškovi za potrošače, Zakon predviđa da će od 1. januara 2027. godine kreditne institucije morati da omoguće potrošačima da dva puta mesečno besplatno podižu gotovinu sa platnog računa koji sadrži paket besplatnih usluga na bankomatu bilo koje druge kreditne institucije u Republici Hrvatskoj koja nije kreditna institucija u kojoj potrošač ima platni račun koji sadrži paket besplatnih usluga. Kreditna institucija će takođe morati da omogući isto potrošačima koji pripadaju ranjivoj grupi i koji vode osnovni račun.

Kreditne institucije koje nude uslugu osnovnog računa neće naplaćivati naknade za određene usluge u okviru tog platnog računa potrošačima koji pripadaju ranjivim grupama. Raspon usluga koje se pružaju besplatno je isti kao i onaj iz paketa besplatnih usluga. Takođe se dodatno osigurava da se takvim potrošačima ne naplaćuje naknada za deset nacionalnih i/ili prekograničnih platnih transakcija mesečno u zvaničnoj valuti Republike Hrvatske.

Čak i sa izmenama zakona, hrvatski potrošači će i dalje plaćatinaknade koje ne postoje u drugim evropskim zemljama, kako je saznala jedna Holanđanka koja je došla da živi u Hrvatskoj i sada nema pojma kako ceo sistem ovde funkcioniše.

Bez dodatnih naknada

– Moja devojka, Holanđanka, zvanično se registrovala u Hrvatskoj pre mesec dana i otvorila bankovni račun, i ne može da prestane da se pita zašto moramo da plaćamo naknade za bankarske transakcije, čak i preko aplikacija. U Holandiji plaćanje računa preko aplikacija ili mobilnog bankarstva ne podrazumeva nikakve dodatne naknade, a obavešten sam da ni u susednoj Sloveniji nema naknada – pitao je jedan Hrvat na Reditu.

Izabrali smo neke od najzanimljivijih odgovora koji pokazuju koliko naših građana zaobilazi ovaj problem.

– Država to godinama dozvoljava, a oni šalju ogromne profite svojim matičnim kompanijama u drugim zemljama. Aircash ima besplatne komunalne usluge do 31. decembra (produžavaju ovu promociju već 2-3 godine, ali će se u nekom trenutku završiti – inače bi rekli da je trajna). Kekspay ima besplatne komunalne usluge u većini gradova i nekim osiguravajućim i telekom kompanijama. Telekom aplikacije nude plaćanje računa karticama besplatno. Revolut nema mogućnost skeniranja naloga, već sve možete ručno uneti, a zatim sačuvati šablon. U polje „referenca“ mora se postaviti samo referentni broj i opis, jer druge zemlje nemaju taj odeljak. Koristi se SEPA instant transfer i besplatan je unutar celog sistema (Evropa). Fina nudi plaćanje određenih računa besplatno, ali je komplikovano jer morate fizički da odete tamo i čekate u redu sa penzionerima – bio je jedan od odgovora.

„Sve prebacujem na Revolut“

– Kada dobijem platu, sve prebacujem na Revolut i tako plaćam sve onlajn i u prodavnicama. Kućne račune plaćam u Erkešu, skeniranjem računa. To me ništa ne košta. A prelazak sa Erkeša na Revolut i obrnuto je besplatan – navodi on.

– Jedan od razloga zašto sam počeo da prenosim svoje mesečne bankovne izvode u Eksel – zanimljivo je moći da izaberem jedan izvor troškova i automatski vidim ukupan iznos tokom meseci. Do sada, do avgusta, potrošio sam 55 evra na stavku „naknada za plaćanje – jedan od komentara.

– Trideset centi po računu ne deluje mnogo, ali se sabira. Zaključak je da nas dobro „peglaju“ čak i po ovoj „maloj“ stavci.

– U zgradi sa 150 stanova plaćamo ‘daljinsko očitavanje’ – oko 400 evra mesečno, 4.000 evra godišnje. To su ti čuveni distributeri. Sada zamislite hiljadu zgrada – za šta? Kažu održavanje infrastrukture i servera.

– Kakav je ovo server za nekoliko stotina hiljada kuna? Lažu i pljačkaju ljude, a ne rade ništa. Instalacija se, naravno, dodatno plaća.

Dodatna zarada

– Da bi banke, mogle da zarade dodatni novac – ogično. Ljudi nisu ni svesni da banke zarađuju milione na naknadama za plaćanja i upravljanje računima. U prošlosti su samo oni koji su želeli imali bankovni račun, ljudi nisu bili obavezni da imaju račun. Sve je ovo bilo osmišljeno da se narod opljačka – navodi se.

– Banke poseduju ovu zemlju. Sve je počelo kada je naša divna vlada uvela zabranu plaćanja gotovinom. I nisu uspele (namerno ili slučajno) da regulišu da se plate moraju isplaćivati bez dodatnih troškova za radnika. Od tada banke rade šta god žele i njihov posao cveta. Ostvaruju brutalne profite u Hrvatskoj jer znaju da mogu.

– U Holandiji ćete platiti za svaku uslugu koju fizički dobijete od banke – ovde nećete. Tamo je sve digitalno, besplatno ili barem jeftinije, da bi se ljudi odvikli od odlaska u filijalu. Ovde to neće biti moguće još 20 godina .

„Kakvu naknadu, za šta?“

– Radim u inostranstvu ceo svoj radni vek i uopšte ne razumem o čemu pričate. Imate broj računa, imate iznos i imate varijabilni simbol. Postavite trajni nalog za plaćanje svakog 30. u mesecu i to je to. Kakve naknade, za šta? Kako to ovde funkcioniše?

– To funkcioniše tako da praktično nema bankarske usluge za fizička lica za koju nećete platiti naknadu – od nekoliko centi do nekoliko evra po transakciji ili usluzi. Oni mogu proizvoljno povećati iznos naknade – pošalju obaveštenje da od tog i tog datuma povećavaju cenu usluga i ako niste zadovoljni, možete poslati žalbu do određenog datuma u ​​kojoj navodite da se ne slažete sa izmenama.

– Zatim vam dozvoljavaju da raskinete ugovor bez naknade, tj. ugovor prestaje da važi. Ako se ne žalite, smatra se da pristajete na nove uslove i nastavljate da koristite iste usluge sa višim naknadama. Ako se ne slažete i želite da odete u drugu banku, tamo vas ponovo čekaju isti ili slični iznosi naknada – su neki od brojnih komentara.

Bonus video:

(Espreso/Bizportal/Prenela:T.N.)