Gorimo pod kupolom! Hrvatski stručnjak izneo mračna predviđanja - Evropa već gori, a ono što nam sledi...

Razlog ekstremnih vrućina, posebno duž Mediterana, je ogromna toplotna kupola nad Evropom. Ovo je jedan od najranijih i najintenzivnijih toplotnih talasa u poslednjih 10 godina.

Temperature ovog juna već dosežu vrednosti koje obično doživljavamo u avgustu.

Reporterka RTL-a Tea Mihanović razgovarala je sa hrvatskim klimatologom Mirkom Orlićem o onome što nam sledi.

Hoće li 2025. biti najtoplija godina do sada?

Ukratko: prema projekcijama izgleda da neće. Prethodnih 10 godina bilo je 10 najtoplijih godina, a rekordno topla je bila 2024. godina. I ona je premašila onaj limit od 1,5 stepena koji je predviđen Pariškim klimatskim sporazumom. Međutim, izgleda da će ova, dakle 2025. biti nešto malo hladnija. Zašto? Zato što je onoj prošlogodišnjoj visokoj temperaturi pomogao El Nino, čuvena pojava El Nino, što je prirodna pojava. Ove godine ona nije na snazi, pa će to biti malo niža temperatura.

Zašto je ovaj toplotni talas toliko poranio, toliko je intenzivan, a i meteorolozi kažu da mu se ne nazire kraj?

Generalno, ti talasi zavise od globalnog zagrevanja, opet, naravno, ali zavise i od promena u atmosferskoj cirkulaciji. Pre svega, talasi to su tzv. mlazne struje. Reč je o tom da kad dolazi do zagrevanja, ono nije svugde jednako na Zemlji. Prilikom globalnog otopljavanja menja se razlika između ekvatora i polova. Kad dođe breg talasa, te struje iznad vašeg područja, imate visoke temperature. Kad vam dođe dol talasa, imate niske.

Dokle ovog leta uopšte može rasti temperatura mora?

More već sad ima temperaturu od 25 stepeni. Tipično, maksimalne temperature mora su u avgustu. I nekada su vam to bile maksimalne temperature za avgust. Mi ih sad imamo već u maju. Prema tome, šta možemo očekivati, negde u avgustu je možda 27–28 stupnjeva, a negde možda čak i više.

Jedna od posledica su možda opet i požari, kojima i ove godine svedočimo u Dalmaciji. Koliko je priroda u morskim krajevima postala ugroženija zbog globalnog zagrevanja?

Recimo, ono što se dešava ove godine, to je očigledno, pod navodnicima, savršeno za požare. To znači, imali smo dugotrajnu sušu, imamo visoke temperature, i sad je samo pitanje da se požar pokrene. Modeli koji rade klimatske projekcije, a takvi se rade već desetinama godina, oni uvek najavljuju da će se u našem području sušna razdoblja produžiti, da će, naravno, temperature porasti. Dakle, sve ovo što se dešava, zapravo mi smo očekivali.

Ipak, neki će i dalje reći da klimatske promene ne postoje, da globalno zagrevanje ne postoji, a sve ovo i o čemu govorimo svedoči da je upravo tako.

Kad je reč o tome da imamo globalno zagrevanje sa svim pratećim promenama, to znači promenama u sušama, u temperaturama, promenama u intenzivnim oborinama, promenama u poplavama. Dakle, to je sve deo istog paketa. Ja mislim da je svima očigledno da se to dešava i naravno svi brojevi to pokazuju. Dakle, tu ne možemo ništa poricati.

Ono gde poricatelji možda mogu doći do izražaja, to je pitanje da li je to što se dešava uzrokovano čovekovom aktivnošću. Mi, naravno, koji se bavimo time u naučnom smislu, znamo da se radi o povećavanju koncentracije staklenih gasova u atmosferi zbog izgaranja fosilnih goriva i da zbog toga raste temperatura i sve ove ostale promene se dešavaju.

Bonus video:

(Espreso/ Net.hr/ Prenela: T.M.)