Cena trešanja na ovoj pijaci ide u nebesa! Građani vagaju između mesa i kilograma voća, cifra je suluda!

Na splitskoj pijaci, među šarenim tezgama, prodavačica Janja objašnjava koliko truda ulaže u ovo crveno voće: „Nisu nimalo skupi. Moja ćerka i ja smo juče provele dva sata berući 10 kilograma. Berete ih jedan po jedan jer nisu dovoljno zreli da biste ih sve ubrali. Samo ih berete jedan po jedan dok ne dobijete 10 kilograma“, rekla je za RTL.

Međutim, kupci nisu uvereni da se ova cena isplati. Dora iz Splita procenjuje: „To znači da je cena ista kao prošle godine, nisu poskupele. Priuštiću im malo, samo malo“, rekla je. A ostrvljanin Mirko Damjanić sa Brača pravi jednostavan proračun: „Za 10 evra možete kupiti kilogram mesa u supermarketu, otprilike isto toliko luka i povrća, i lako možete napraviti ručkove za tri ili četiri dana“, analizirao je.

Uvezni su još skuplji

Iako domaće trešnje deluju skupo, uvozne dostižu još vrtoglavije cene - između 25 i 30 evra po kilogramu. Prodavačica Anka navodi: „Pa kupuju, šta će, moraju da kupe, kažu da je jeftinije i pristojnije u poređenju sa uvoznom cenom od 25 evra.“

Njena koleginica Ljubica upoređuje kvalitet: „Šta je to... ali uvozna roba je bolja od naše, to je 200 prema 100, nije. Razlika u ceni je 300 odsto, ali svet voli uvoz“, rekla je.

Tugarska trešnja još uvek čeka svojih pet minuta

Jedna od najpoznatijih i najcenjenijih domaćih sorti u Hrvatskoj, tugarska trešnja, još uvek nije stigla na tržište. Zbog loših vremenskih uslova, posebno južnog vetra i kiše, žetva je ove godine znatno manja. Joško Bulić, proizvođač iz Tugara, objašnjava ozbiljnost situacije.

„Bukvalno imamo 3 trešnje ovde kada je trebalo da ih bude 23, šalim se. Problem je što je ovde duvao jak južni vetar pre Uskrsa i to je najgora stvar koja može da se desi tokom sezone cvetanja trešanja. A onda ako ponovo padne kiša, onda je priča gotova“, požalio se.

Joško smatra da bi cene trebalo da budu pristupačnije, ali i ističe ključni izazov: potpuno odsustvo institucionalne podrške u Hrvatskoj. „Možemo da proizvodimo cvetove trešnje, ali institucije treba da kažu zašto imaju kratak vek trajanja. Sada ovde imamo najstariji cvet trešnje, star 100 godina, koji i dalje proizvodi. Institucijama je potrebna naša pomoć, kako ne bismo bili prepušteni sami sebi“, kaže Bulić.

Bonus video:

Espreso/Blic/TM