"Izvadili su mi jajnik, a onda sam dobila jutarnje mučnine": Ana preživela dramu nakon što je saznačla da je trudna

Ana Glaurdić je uspela da odoli svim prognozama lekara i posle 10 operacija i 20 godina borbe sa tumorom jajnika za nju ne postoji reč predaja.

Ana (47) kaže da se kod nje u kući ništa ne čuva za posebne prilike. Fina pića, bombonijere ili odeća koju drugi spremaju za neki svečani trenutak, kod nje se konzumiraju odmah, piše portal Pomakni Granice.

-Svaki dan je poseban i jedinstven i ne isplati se čekati ništa. Treba iskoristiti trenutak i uživati u onome što imamo jer život je prekratak da ga provedemo u čekanju nečeg boljeg što možda neće nikad doći- počinje svoju priču Ana Glaurdić Mekinić.

Kaže kako je od prvih menstruacija trpjela bolove, no lekari su ignorisali njene tegobe. Smatralo se da je reč o naslednom faktoru jer je i njena majka imala bolne menstruacije, no Anini bolovi su sa godinama bili sve ozbiljniji.

-To je tako trajalo do moje 28. godine kad sam imala tako snažne bolove da su morali da me hospitalizuju. Lekari u Splitu su mi rekli da dođem za dva meseca na operaciju, ali nisu precizirali koji je razlog u pitanju. Otišla sam po drugo mišljenje svom ginekologu, no on je rekao kako misli da su mi svi nalazi u redu i da nema potrebe za ikakvom operacijom- priseća se Ana.

Njena majka ostala je zbunjena oprečnim mišljenjima lekara, pa je nagovorila Anu da ode i na treći pregled kod privatnika.

Loše vesti, osećaj besa i nemoći

-On mi je rekao da je primetio nešto na jajnicima i da smatra da bi mi operacija ipak bila potrebna kako bi se utvrdilo o čemu je reč. Otišla sam u Zagreb u Petrovu i tamo mi je lekar rekao da je reč o cistama za koje je bolje da ih izvadim. I tako sam otišla na operaciju- prepričava Ana kojoj su objasnili da će tkivo poslati u laboratoriju i da će joj nakon operacije javiti PHD nalaz. Nakon operacije lekar joj je spomenuo da postoji mogućnost da će vrati u bolnicu.

Zvali su me nedelju dana posle i rekli da je reč o tumoru, a ne o cisti i da moram da se vratim na ponovljenu operaciju kako bi mi izvadili jajnik. Sećam se tog osećaja besa i nemoći zbog teške dijagnoze i svega što se oko mene dešavalo. Dan pre odlaska u bolnicu bila sam sa svojim tadašnjim dečkom i vodili smo ljubav. To je bio trenutak u kojem sam ostala trudna, ali naravno, nisam to znala- nastavlja Ana koja nije bila sigurna u ishod operacije i suočavala se s mislima o smrti.

Uprkos strahovima, operacija je dobro prošla i usledio je oporavak.

-Lekari su mi nakon toga rekli kako je verovatnoća da ću ikad u životu imati dece minimalna i skoro nepostojeća jer je preostali jajnik slabije radio. Nisam još ni stigla da se posvetim razmišljanju o tome, jer sam ubrzo počela da osećam snažne jutarnje mučnine. Mislila sam da je to povezano sa mojom dijagnozom i bila sam uverena da je to loš znak- prisetila se ona čija je situacija bilo dovoljno dobra da nisu bili potrebni nikakvi dodatni zahvati ni metode lečenja.

Skoro se pomirila sa činjenicom da neće imati dece, kad...

Rekli su joj da je reč o retkom tumoru jajnika Granulosa cellularis koji se u pravilu, kod 85 posto žena ne vraća nakon operacije. I baš u to vreme, boreći se između mučnine, stalnog osećaja slabosti i emocija nakon operacije, u goste joj je stigla drugarica koja je tad bila trudna i krenule su razgovarati o deci. Anina majka izjavila je da je stavila na stranu novac za moguću buduću potpomognutu oplodnju, ako Ana bude željela dete jednog dana.

Zaprepašteno sam je slušala i odgovorila sam da verovatno Bog zna zašto je odlučio da ja neću imati dece te da možda nisam ni sposobna da budem majka, pa stoga ne želim da idem ni na veštačku oplodnju. Taman nege nakon toga prošlo je više od dva meseca i stigla sam na postoperativnu kontrolu svom ginekologu. Rekli su mi da sam trudna. Ne mogu ni opisati kakav je to bio šok. Rekoh: Ok, Bože, očito sam loše procenila- govori Ana.

Suprug spletom okolnosti saznao za trudnoću

"Odmah sam nazvala dečka, sadašnjeg supruga, kako bih mu saopštila srećnu vest. On je u to vreme dao otkaz na jednom poslu, počeo je na drugom i išao na neki važan sastanak. Rekao je da je u žurbi i pitao me da li je hitno. Odgovorila sam da nije i ništa mu nisam rekla. Srećnu vest sam podelila s mamom i prijateljicama, i jedna od njih koja nam je bila zajednička, poslala mu je poruku: "Čestitam, tata", nastavlja Ana smejući se.

Pitao me jesam li nešto propustila da mu spomenem. Uglavnom, od tada mi se uvek javlja na telefon bez obzira u kakvom poslu bio. Naša Ema koja je odlučila da bude naše sunce, rodila se nakon relativno uredne trudnoće i 12 sati mukotrpnog porođaja koji su okončali carskim rezom u martu 2009. godine- kaže Ana.

Složila se sa suprugom da, s obzirom na njeno stanje, možda nije najbolji trenutak za proširenje porodice, ali ona je zato odlučila da ikoristi baš svaki trenutak koji joj je na raspolaganju kako bi uživala u životu.

-Upisala sam kurs ronjenja, kurs slobodnog penjanja, planinarim i živim punim plućima. Sigurna sam da je bolest oblikovala moj pogled na svaki novi dan koji shvatam kao veliki dar. Za mene se stvarno ne zna što donosi sutra, tako da nemam šta da odlažem i čekam- zaključila je Ana.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)