"NEMOJMO SE PRAVITI BLESAVI":Ekonomista RAZOTKRIO najveće probleme hrvatskog TURIZMA,zapenio pa poslao JASNU PORUKU

Različiti pogledi na uspjeh trenutne ponude hrvatskog turizma snažno zavise od ugla interesa različitih ponuđača. S druge strane, to svakako nije dobro za domaće turiste

Posećenost turista u Hrvatskoj na početku sezone predmet je intenzivne debate u javnosti i medijima ovih dana. Zauzeti su suprotstavljeni stavovi o suštinskom pitanju, posebno zbog ranijih velikih očekivanja i saopštenja sa nadležnih adresa. Jedni smatraju da je godina bila izuzetno zadovoljavajuća, drugi da je bila neuspešna. Ovi drugi ističu već upečatljiv argument – turista je ponegde zaista manje, pa gužve na delovima puteva i sami gradovi više nisu ono što su bili. Ali zvanična statistika ukazuje na suprotan zaključak, jer brojke dolazaka i noćenja svedoče o zavidnoj potražnji.

Podela na dva tabora, međutim, otkriva da rešenje enigme leži u neujednačenoj strukturi turističke privrede. Rastući višak stanova - 30.000 kreveta samo od prošle godine - nije naišao na srazmerno interesovanje na tržištu. S druge strane, hoteli i dobro opremljeni kampovi beleže visoke rezultate. „Valjda nas prvenstveno zanima prihod, a svakako je pozitivan podatak da raste sa manjim brojem dolazaka i noćenja“, kaže Ivo Kunst, istraživač Instituta za turizam u Zagrebu, koji nije sklon grade nove stanove širom Jadrana. A u sredini je trend koji traje godinama i ne jenjava.

Gazde su otpustile radnike

„Stanovi uništavaju konkurentnost Republike Hrvatske u cjelini i zagađuju obalu. Građevinske dozvole se izdaju nekritički, dok cene u ovoj vrsti ponude očigledno nisu realne. Tržište je zasićeno, ali novi kapaciteti ne prate kvalitet postojećih zahteva. Bolji uspevaju, ali prosek ostaje nedovoljno dobar da bi se pouzdano moglo računati na odziv gostiju“, rekao je za DV ovaj ekonomista IZT-a. On napominje da stanje u turizmu karakterišu dva momenta koja još uvek nisu dobro zbrinuta. Jedna se tiče fiskalne politike, odnosno poreza u turizmu, a druga se tiče tretmana povezanih radnika, što poslodavcima sve teže pada.

„Nemojmo se praviti blesavi“, insistira Kunst, „jer još uvek ima kvalitetnih radnika, ali beže zbog niskih plata i loših uslova rada. Smešno je kada se vlasnici restorana žale na nedostatak radne snage. A kada slušamo ove radnike, vidimo prave okolnosti za koje su sami vlasnici krivi, u velikom broju slučajeva, mada ne uvek i svuda. Ivo Kunst tumači da nije čudno što svi grade stanove, dok je sektor otvoreno stimulisan de fakto oslobođenjem od fiskalnog opterećenja.

Goran Rihelj, urednik i komentator turističkog portala HrTurizam.hr, upozorava da službeni internet servis za turističke posjete E-Visitor ukazuje na uspješnu godinu. „Tamo su podaci tačni, ali to nema veze sa činjenicom da ponuda stanova raste iz godine u godinu. Bio je prevelik i pre pandemije 2020. godine, a sada je posebno. Zbog toga se dugoročni zakup više vratio u promet. Dok neki logično pate kao rezultat samoregulacije tržišta u širem kontekstu. Dalje, treba uzeti u obzir i inflaciju kada govorimo o rezultatima i uporedimo godišnja doba“, rekao nam je Rihelj.

Prema strancima

„Ali mislim da bi još jedan problem trebao još više da nam skrene pažnju, ako znamo da prosječan hrvatski građanin više ne može sebi priuštiti normalno ljetovanje na našem moru. Standard nam je pao, među poslednjima smo u EU. I to je stvar ukupne ekonomske situacije. „Sve merimo po stranom gostu, o domaćem retko pričamo“, rekao je ovaj analitičar. Ako, povrh svega, spojimo probleme domaćih građana-potrošača s onima domaćih radnika u turizmu, ispostaviće se da je Hrvatska sve manje zemlja za ljude koji u njoj žive i rade, ili pokušavaju. Osim, naravno, manjine koja predstavlja poslodavce.

Dodajmo svemu i pokazatelje koji otkrivaju da je do sada u tekućoj sezoni nešto bolje prošao sjeverni dio hrvatske obale Jadrana. Istra prednjači, ali se dobro drži i sjever Dalmacije, tačnije Zadar. Već u Šibensko-kninskoj županiji gubici se gomilaju, a isti efekat pogađa i Dubrovnik kao destinaciju koja je veoma zavisna od zračnog prometa. Dakle, čak nije ni u konkurenciji sa, na primer, Istrom, već sa dalekim, čak i vanevropskim letovanjima koja se globalno oporavljaju nakon krize. Dakle, tu je moguće zasnovati optimizam makar na manjem opterećenju dotrajale komunalne infrastrukture i ekosistema, ako ništa drugo.

Bonus video:

(Espreso/Net.hr)