HRVATSKA U EVRO-HAOSU: Poskupljenja i falsifikata na sve strane, građani OGORČENI I BESNI

Tek što je Hrvatska usvojila evro, a kuna i lipe krenule na put u istoriju, već su počeli problemi.

Već nepunih 48 sati nakon uvođenja evra, Hrvatska se našla u problemima zbog rasta cena koje su razbesnele građane, grupe za zaštitu potrošača i vladu.

Treći dan članstva Hrvatske u evrozoni izazvao je široko rasprostranjen bes zbog najnovijih poskupljenja vezanih isključivo za prelazak na valutu EU, što je vlada nazvala "perfidnom eksploatacijom i nečasnim profiterstvom".

Hrvatska je 1. januara postala 20. članica evrozone, što je obeleženo i dolaskom Evropske komisije Ursule fon der Lajen Zagrebu u nedelju.

Jedan evro iznosi fiksnih 7,53450 kuna.

Cene skaču i skaču

Brojni građani su u utorak prijavili povećanje cena od strane trgovaca i pružalaca usluga uprkos prethodnim uveravanjima vlade i centralne banke da neće biti zaokruživanja cena naviše kada evro postane zakonsko sredstvo plaćanja.

Ministar privrede Davor Filipović pozvao je u utorak na hitan sastanak licem u lice sa velikim trgovinskim lancima na kojem bi se razgovaralo o poskupljenjima.

On je, posle kraćeg sastanka, medijima rekao da „trgovinski lanci svakog meseca podižu cene, a sada, nakon uvođenja evra, ponovo podižu cene i pokušavaju da prevare građane. Ali to neće proći.”

U sledećem tvitu, Filipović je objasnio da su „sve opcije na stolu, od crnih lista do zamrzavanja cena na širokom spektru proizvoda. Hrvatski građani i vlada zahtevaju snižavanje cena”.

Iz sektora maloprodaje u okviru Hrvatskog udruženja poslodavaca odgovorili su da su "neprijatno iznenađeni i šokirani pretnjama" ministra.

Državni inspektorat evidentirao je 1.738 kršenja zakona o uvođenju evra, javio je u utorak Index.hr.

Ana Knežević iz lokalne grupe za zaštitu potrošača kaže da su građani „besni i razočarani jer od prošle godine imamo stampedo cena“.

- I sve vreme su nam govorili da usvajanje evra neće dovesti do viših cena – rekla je ona.

EURACTIV je krajem decembra izvestio da su poskupljenja već rasprostranjena i da se očekuje više poskupljenja uz malo kontrole od strane vlasti.

Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever, rekao je da je centrala sindikata zatrpana pozivima građana koji su ozlojeđeni poskupljenjima zbog prelaska na evro i da se ne radi o "zaokruživanju" cena, kako tvrde trgovci, već o poskupljenjima od 20 i više procenata.

- Građani su ogorčeni. Poskupljlenje se zaista događa na sve strane. I kad slušam trgovce koji govore da ništa kod njih nije poskupelo, onda ne znam šta se događa, jer građani neprekidno govore da je u velikim, ali i malim trgovinama, posebno pekarama i drugim uslužnim delatnostima, došlo do velikog poskupljenja, a ne blagog zaokruživanja cena. Tu se radi o poskupljenjima od 10, 15, 20 i više odsto - naglasio je Sever za HRT.

Rekao je da potrošačka korpa u evrima zasad nije izračunata, jer se ne zna šta je sve i koliko u ovom trenutku poskupelo, ali da se radi o velikom udaru na kućni budžet.

- Sve ono što smo govorili o iskustvima drugih zemalja, da će poskupljivati samo na drugoj decimali, kod centa, međutim ne važi, jer se događa da se cene pomeraju za 50, 60 centi, pa i evro - rekao je Sever.

Dodao je da je teško reći ko je najviše kriv - proizvođači, dobavljači ili trgovci, ali je pozvao državne organe i inspekcije da obave kontrole prodavnica i utvrde opravdanost poskupljenja.

Razdoblje dvojnog opticaja

Što se tiče toga kako se sad šta plaća, mnogima izgleda nije jasno.

Od 1. januara 2023. počelo je razdoblje dvojnog opticaja, koje će trajati 14 dana, odnosno do 14. januara 2023. u 24 sata. Tokom tog razdoblja prilikom gotovinskih transakcija istovremeno će se, uz evro, moći koristiti i gotovina u kunama kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Primalac plaćanja biće dužan za plaćanje gotovinom u kunama ostatak vratiti u gotovini u evrima.

Ako primalac plaćanja nije u objektivnoj mogućnosti ostatak iznosa da vrati u gotovom novcu evra, može ostatak da vrati u gotovini u kunama ili u kombinaciji sa evrima. To bi se, na primer, odnosilo na trgovine u ruralnim i slabije naseljenim mestima, čiji je pristup bankama ograničen.

Tokom razdoblja dvojnog opticaja, primalac plaćanja dužan je u jednoj transakciji da prihvati do najviše 50 kovanica kune i odgovarajući broj novčanica kune primenjujući propise o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji se odnose na ograničenja naplate ili plaćanja u gotovini, odnosno na obavezu da pravna ili fizička osoba koja obavlja registrovanu delatnost u Hrvatskoj ne sme da primi naplatu ili obavi plaćanje u gotovini u vrednosti od 10.000 evra i većoj te da se naplata i plaćanje u gotovini mora sprovesti uplatom ili prinosom na transakcijski račun za plaćanje otvoren kod kreditne institucije.

Postoje i određeni izuzeci u Zakonu o uvođenju eura, pa tako tokom razdoblja dvojnog opticaja automati za igre na sreću, automati za zabavne igre, kao i samoposlužni uređaji za prodaju roba i usluga mogu koristiti gotovinu u kunama ili evrima.

S druge strane, bankomati i drugi samoposlužni uređaji u bankovnom poslovanju kod isplate od 1. januara 2023. isplaćuju isključivo evre.

Umesto evra, vraćaju kune

Međutim, veliki je broj onih koji se ne pridržavaju ovih pravila.

Odgovarajući na pitanje "Kako ste se snašli s evrima danas?" Hrvati su na Reditu podelili poteškoće s kojima su se susreli. Ipak, bilo je i onih koji su nasmejali svojim odgovorima. "Dogodilo se ono što smo skoro svi najavljivali, a vladajući su nas uporno uveravali da se neće dogoditi – dodatna poskupljenja gotovo svega".

Mnoge prodavnice, kafići, restorani i dalje vraćaju kusur u kunama.

"Dajem kune, vraćaju mi kune. Prodavnica, kafić, prodavnica, kafić, pekara. Cent video nisam". "Zeznuo sam se i potrošio sve kune i sad ne mogu da popijem kafu iz aparata u firmi jer još ne prima evre." "Imam 150 kuna u evrima u obliku kovanica. Mogu ubit' nekog novčanikom." "Likovi na ulicama su se ekspresno prebacili s 'imaš koju kunu?' na 'imaš koji cent?', baš mi je to bilo smešno." "Samo kartica." "Nisam ništa trošio, u Novu ulazim štedljivo." "Bio oko 16 h u prodavnici, neka starija žena napravila gužvu jer je račun od 183 kn platila novčanicom od hiljadu. Rekli su joj da ne mogu vratiti toliko evra i morali su da traže kune. A ona se naljutila." "Potrošio 20 kuna na hleb i mleko, ostalo preko kartice. Blagajnice svaki put odahnule kada su videle da plaćam karticom", neki su od komentara koje je preneo Večernji list.

Falsifikati

Hrvatska policija pozvala je na oprez zbog moguće pojave krivotvorenih novčanica evra.

Kako je javio HRT, policija je upozorila da se u zemljama koje su uvele evro broj krivotvorenih novčanica udvostručio, te da se u najvećem broju slučajeva radilo o onima u iznosu od 50 evra.

Iz brodsko-posavske policije navode više slučajeva kada su prevaranti kao sredstvo plaćanja koristili filmske rekvizite novčanica u evrima, na kojima je ispisano: "Souvenir production", odnosno "This is not legal, it is to be used for motion props".

Hrvatski zvaničnici stoga su upozorili građane, koji užurbano menjaju odlazeće kune za evre, da to ne čine na pijacama, kafićima i sličnim mestima, već u finansijskim institucijama.

Dodaje se da se u Evropi mesečno otkrije oko 35.000 krivotvorenih novčanica evra, da ih je godišnje u opticaju 420.000, te da su one najčešće izrađene u zemljama jugoistočne Evrope.

Podsetimo još jednom da je uz promenu valute došlo i do ogromne promene po pitanju cena u Hrvatskoj.

(Espreso/ Blic)