Preti nam "oluja veka" kakva je viđena u martu 1993. godine! Izdato alarmantno upozorenje, sledeća bi mogla da...

Ekstremni vremenski uslovi, vrućina, oluje i grad su značajno povećani širom sveta, a Hrvatska nije izuzetak. Toplotni talasi se ponavljaju nekoliko puta godišnje, oluje su sve češće i intenzivnije, a štetni efekti su najvidljiviji u poljoprivredi, infrastrukturi i ljudskom zdravlju.

U junu i julu, Evropa je doživela jednu od najjačih serija toplotnih talasa sa dnevnim temperaturama koje su prelazile 40 °C. Istraživanja su pokazala da su klimatske promene najmanje utrostručile broj smrtnih slučajeva od toplotnih talasa krajem juna, sa dodatnih 1.500 smrtnih slučajeva u 12 gradova. Prošle godine, Evropa je doživela najrasprostranjenije poplave od 2013. godine, sa više od 335 smrtnih slučajeva i 18 milijardi evra štete. Fenomen takozvanog hidroklimatskog udara vratom postaje sve češći - naizmenične faze suše i oluja izazivaju destabilizaciju životne sredine i povećanje rizika od požara.

U Hrvatskoj je 2024. bila najtoplija godina u istoriji merenja. Jaki toplotni talasi postaju sve češći i duže traju, a granice godišnjih doba postaju fluidnije. Iznadprosečne temperature leti su često bile prekidane iznenadnim olujama, a krajem juna i jula bilo je jakih grmljavina praćenih gradom prečnika većeg od 5 cm. Sličan trend se nastavio i ove godine. Veći deo Evrope, uključujući Hrvatsku, prošao je kroz jak toplotni talas, a temperaturni rekordi zabeleženi su u Zagrebu i Slavonskom Brodu. Prema svim prognozama, leto 2025. biće toplije i sušnije od proseka, posebno na jugu i priobalju, dok će istočna i centralna Hrvatska iskusiti nestabilnije uslove.

Na trenutnim nivoima emisije ugljen-dioksida, Zemlja bi mogla biti na dobrom putu da pređe simboličnu granicu zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa za samo tri godine. To je oštro upozorenje više od 60 vodećih svetskih klimatologa u njihovoj najnovijoj proceni stanja globalnog zagrevanja. Skoro 200 zemalja složilo se da pokuša da ograniči porast globalnih temperatura na 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa s kraja 19. veka, u okviru značajnog sporazuma postignutog 2015. godine, čiji je cilj bio da se izbegnu neki od najgorih posledica klimatskih promena. Ali zemlje su nastavile da sagorevaju rekordne količine uglja, nafte i gasa i da seku šume, dovodeći taj važan međunarodni cilj u opasnost, javlja BBC.

„Stvari idu u pogrešnom smeru. Svedoci smo neviđenih promena, uključujući ubrzano globalno zagrevanje i porast nivoa mora“, rekao je glavni autor studije, profesor Pirs Forster, direktor Pristli centra za klimatsku budućnost na Univerzitetu u Lidsu.

Početkom 2020. godine, naučnici su procenili da čovečanstvo može da emituje samo 500 milijardi tona više ugljen-dioksida (CO2), gasa koji je najodgovorniji za zagrevanje planete, sa 50% šanse da zagrevanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa. Ali do početka 2025. godine, ovaj takozvani „ugljenični budžet“ se smanjio na 130 milijardi tona, pokazuje nova studija. Ako globalne emisije CO2 ostanu na trenutnim nivoima od oko 40 milijardi tona godišnje, 130 milijardi tona daje svetu oko tri godine dok se taj ugljenični budžet ne iscrpi. Trenutna stopa zagrevanja je oko 0,27 stepeni po deceniji, mnogo brže od bilo čega poznatog iz geološkog zapisa. A ako emisije ostanu na ovom visokom nivou, planeta je na putu da dostigne povećanje temperature od 1,5 °C već 2030. godine.

Nedavno povećanje je uglavnom posledica emisije gasova staklene bašte, ali je i smanjenje efekta hlađenja sitnih čestica nazvanih aerosoli takođe odigralo ulogu. Ta dodatna energija mora negde da ode, a deo nje ide na zagrevanje kopna, povećanje temperature vazduha i topljenje glečera širom sveta, ali oko 90 procenata viška toplote apsorbuju okeani. To ne samo da znači poremećaj morskog života, već znači i porast nivoa mora. Kao rezultat toga, toplije okeanske vode zauzimaju više prostora, a dodatna voda se "dodaje“ u mora topljenjem glečera.

Najmoćnije severoistočne oluje - razorne i često smrtonosne vremenske pojave koje pogađaju istočnu obalu Sjedinjenih Država, donoseći sa sobom obilne kiše, snežne nanose i poplave koje često parališu urbana područja - dodatno su pojačane efektima klimatskih promena, otkriva nedavno objavljena studija. Prema izveštaju CNN-a, ove oluje, koje se obično javljaju između septembra i aprila, uzrokovane su temperaturnim kontrastom između hladnih arktičkih vazdušnih masa sa severa i toplijih, vlažnih struja sa Atlantskog okeana.

Takozvana "Oluja veka“ iz marta 1993. godine ostaje upamćena kao jedna od najrazornijih i najskupljih u istoriji merenja. Vetrovi uraganske snage veće od 160 km/h doneli su do 140 centimetara snega na nekim mestima, odnevši više od 200 života. "Snežni armagedon“ iz 2010. godine zatrpao je delove Pensilvanije, Merilenda, Virdžinije i Zapadne Virdžinije sa više od 30 centimetara snega, ubivši 41 osobu i ostavivši stotine hiljada domova bez struje.

Sledeća "oluja veka“ mogla bi biti još jača, javlja CNN, pozivajući se na nova istraživanja.

Bonus video:

(Espreso/ Mondo/ Prenela: T.M.)