CRNA GORA DOBIJA NOVU VLADU: Odlučeno ko će biti mandatar (VIDEO)

Stranke pobednice parlamentarnih izbora u Crnoj Gori dogovorile su sastavljanje nove vlade, u poslednji čas pred istek roka. Dogovorom Demokratskog fronta, Demokrata, GP URA i ostalih stranaka članica pobedničkih koalicija biće formirana 44. Vlada Crne Gore, a na njenom čelu će biti lider Demosa Miodrag Lekić.

Rasplet situacije nastale nakon što je kabinetu Dritana Abazovića Skupština izglasala nepoverenje dogodio se uoči isticanja roka u kojem bi predsednik Crne Gore Milo Đukanović morao da imenuje mandatara nove vlade. Njemu će sada biti i formalno dostavljen predlog mandatara, a očekuje se da on odgovori na to do kraja dana, budući da se nalazi u Londonu gde prisustvuje sahrani kraljice Elizabete Druge.

Ovo će biti treća vlada koja će biti formirana nakon izbora 30. avgusta 2020. godine kada su tri koalicije uspele da sa vlasti smene Demokratsku partiju socijalista nakon 30 godina.

Skupština Crne Gore najpre je izglasala nepoverenje ekspertskoj vladi na čijem čelu je bio Zdravko Krivokapić, dok je istu sudbinu doživela i vlada Dritana Abazovića nakon nešto više od 100 dana rada.

Na čelo nove vlade će lider Demosa Miodrag Lekić koji je neutralno i "pomiriteljsko" rešenje političkih partija među kojima najveće neslaganje postoji između GP URA Dritana Abazovića i Demokrata Alekse Bečića.

Lekić - diplomata kao neutralno rešenje

Miodrag Lekić je politikolog, diplomata i poslanik Skupštine Crne Gore. Osnivač je i predsednik liberalno-konzervativne političke stranke DEMOS. Rođen je 1947. godine u Baru, a diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na smeru međunarodni odnosi.

Nakon najpre profesorskog rada u gimnaziji u rodnom gradu, Lekić je u politiku ušao 1986. godine, i to odlukom Skupštine Crne Gore kada je izabran za člana Izvršnog veća Crne Gore, u svojstvu republičkog sekretara za obrazovanje, nauku i kulturu.

Svoji diplomatsku karijeru započinje 1990. godine kada je odlukom Savezne vlade Anta Markovića imenovan za ambasadora SFR Jugoslavije u Mozambiku, Lesotu i Svazilendu. Iz diplomatske misije u Crnu Goru vraća se dve godine kasnije, 1992. kada je postao ministar spoljnih poslova.

Upravo ovaj period njegove karijere javnost osporava, jer je bio ministar u vladi koju je vodio lider DPS-a Milo Đukanović. Prema dogovoru sadašnjih partija pobednica, uslov je da kandidat za premijera nije sarađivao sa DPS-om.

Od 1995. do 2003. godine sa prekidima je bio ambasador Savezne republike Jugoslavije, a zatim Srbije i Crne Gore u Italiji, na Malti i u San Marinu. Lekić napušta diplomatsku službu 2003. godine, kada odlazi u Italiju kao predavač na LUISS univerzitetu u Rimu - Fakultet političkih nauka. Iako je bio van politike, Lekić je dao izjavu za medije pred održavanje referenduma o odvajanju Crne Gore iz saveza sa Srbijom. Ostaće zabeleženo da je bio protiv nezavisnosti Crne Gore.

U politiku se ponovo vraća 2012. i to "na velika vrata". Iz Rima je doputovao na poziv opozicionih stranaka, pre svega koalicije Demokratski front koja ga je istakla na čelo svoje izborne liste na parlamentarnim izborima i ne samo to, stranke članice te koalicije izabrale su ga za predsednika DF-a.

Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića pobedila je na tim izborima, osvojivši 45,6 odsto glasova, dok je DF bio druga po snazi politička opcija osvojivši 22,8 odsto. Na izborima 30. avgusta 2020. izabran je za poslanika Skupštine Crne Gore.

Trnovit put do dogovora

Stranke koje čine tri koalicije, "Za budućnost Crne Gore", "Mir je naša nacija" i "Crno na bijelo", a koje su proglasile pobedu na izborima 2020. godine, danima su pregovarale o novoj vladi nakon što je u noći 19. avgusta izglasano nepoverenje kabinetu Dritana Abazovića.

Sastanci su održavani u više navrata, a uslovi za dogovor su se menjali.

Najpre su Demokrate tražile da se smeni predsednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović iz SNP-a, te da se na taj način zameni rukovodstvo u najvišem zakonodavnom telu. Tome su se protivili i SNP, ali i GP URA.

Potom je GP URA imao uslov da mandatar ponovo bude njihov lider Dritan Abazović. Na taj uslov Demokrate su dogovorile da bi mandatar i predsednik Skupštine trebalo da budu žene. Zbog toga je Abazović u nezvaničnom odgovoru kazao kako bi najbolje rešenje za premijera onda bila direktorka MANS-a Vanja Ćalović Marković.

I pored više imena, različitih uslova, dogovor pao usvajanjem predloga da mandatar bude lider Demosa Miodrag Lekić.

Međutim, razgovori su se odužili, najviše zbog nesuglasica oko podele ministarstava, a URA je imala uslov da joj pripadne bezbednosni sektor. Demokratski front, iako je na izborima osvojio najviše glasova, odustao je od svog kanidata za mandatara Andrije Mandića. Lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović kazao da su tražili da dobiju sektor bezbednosti i da sa Socijalističkom narodnom partijom i manjinskim strankama imaju "kontrolni paket" u vladi, odnosno jedno ministarstvo više.

Stranke će sada predati spisak sa 41 potpisom poslanika predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, nakon čega sledi formiranje kabineta.

Bonus video:

(Espreso/Euronews)