IZGRADNJA
DA LI JE CRNA GORA NAUČILA LEKCIJU? Kinezi dali PRIMER, a ostalo je na NJIMA, evo KADA će biti gotova NOVA DEONICA
Prva deonica od 41 kilometra građena je sedam godina, pet puta je odgađan završetak radova, a konačna cena još se ne zna, osim da je prešla milijardu evra, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Da li je Crna Gora naučila lekcije nakon izgradnje prve deonice autoputa koju je gradila kineska državna kompanija CRBC (China Road And Bridge Corporation) a pratili su je netransparentnost, fiskalni i ekološki problemi, na šta je više puta upozoravala Evropska unija (EU).
Prva deonica od 41 kilometra građena je sedam godina, pet puta je odgađan završetak radova, a konačna cena još se ne zna, osim da je prešla milijardu evra, prenosi Radio Slobodna Evropa.
S obzirom na ovo iskustvo sa gradnjom prve, Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu upozorava da bi država trebalo da se od kineskih okrene ka evropskim partnerima u najavljenoj gradnji druge deonice, koja će biti duga 23,5 kilometra.
Autoput koji se radi u više faza treba da spoji Bar na jugu i Boljare na krajnjem severu prema Srbiji, u dužini oko 170 kilometara.
Iako je Ministarstvo kapitalnih investicija (MKI) ranije najavilo da će do juna završiti idejni projekat za drugu deonicu, od Mateševa do Andrijevice, nedavno su saopštili da je rok produžen do kraja godine.
Idejni projekt i Studija opravdanosti su dokumenti koji treba da odgovore na pitanje kolika će biti cena radova, nakon čega sledi izrada glavnog projekta, a onda i raspisivanje tendera za izvođača radova.
Mađarska i Srbija zainteresovane
Ministar finansija Aleksandar Damjanović za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da će se modalitet finansiranja druge deonice auto puta utvrditi u narednom periodu:
“Ali je isključeno da će to biti iz državnog budžeta, jer to ne bi bilo održivo”.
Kako su ranije saopštili, pregovaraju sa evropskim bankama o finansiranju te faze autoputa:
“Da li je moguća bespovratna podrška iz fondova EU, koncesioni aranžman, ili drugi model biće relativno brzo definisano kako bi se kao prioritetni projekat nastavila gradnja auto-puta”.
Damjanović ističe veliko interesovanje Mađarske i Srbije da zajednički grade preostale deonice u kompletiranju auto puta na strateški važnom koridoru od Bara prema Beogradu i Budimpešti.
Pogrešne procene troškova u startu
Ova deonica, prema proceni ministarstva koštaće preko pola milijarde evra.
“Preliminarna procenjena vrednost izgradnje ove deonice jeste 552,5 miliona evra”, kazali su iz Ministarstva kapitalnih investicija 20. jula.
Procene Vlade za ovu deonicu pre četiri godine, bile su dvostruko niže.
“Izrada druge deonice bi, prema proceni trebalo da košta 273 miliona evra”, saopšteno je 2018. godine iz Vlade tadašnjeg premijera Duška Marković iz Demokratske partije socijalista (DPS) koja je sa Kinezima ugovarala gradnju prve deonice autoputa, a u međuvremenu je prešla u opoziciju.
Cenom autoputa bavila se i Evropska komisija u prošlogodišnjem Izveštaju o napretku.
Oni su kazali da je u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan, Crna Gora podnela zahtev za sufinansiranje izgradnje druge deonice auto-puta.
“Ali, ovaj zahtev je na čekanju do završetka analize troškova i koristi za celokupan auto-put Bar-Boljare, koju finansira Evropska unija, a koja sadrži i preporučene standarde gradnje i predložene načine finansiranja preostalih deonica”, piše u Izveštaju EK.
Ako uloži novac, EU će kontrolisati i radove i izvođača
Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu kaže za RSE kaže da bi to značilo mnogo snažniju kontrolu finansijskih tokova ali i same gradnje:
“Kontrola celog procesa bi bila mnogo detaljnija u odnosu na to kako je rađeno tokom ugovaranja i realizacije gradnje prve deonice. Oni će sigurno tražiti da se u gradnju uđe na osnovu glavnog projekta a ne idejnog, kako je to bilo sa prvom deonicom, što je dovelo do značajnog poskupljenja radova”.
I ekonomista iz pokreta Preokret, Mirza Krnić kaže za RSE da bi odluka EU da obezbediti sredstva za drugu deonicu, povećala transparentnost procesa:
“I značajno bi osnažila instrumente kontrole na polju finansija i zaštite životne sredine. To je i put da se smanji rizik kreditne zamke u koju bismo mogli upasti ako bismo se zaduživali na istom mestu pod uslovima kao i za deonicu autoputa Bar-Boljare”.
Naime, Crna Gora se za gradnju prve deonice zadužila 944 miliona dolara kod kineske Exim banke na period od dvadeset godina. Dodatno, još 90 miliona, zadužila se za pristupne puteve koji su bili izostavljeni osnovnim ugovorom.
Zbog fiskalnih problema države u vraćanju duga, uz posredovanje EU, resorno ministarstvo je sklopilo hedžing aranžman u cilju zaštite crnogorskog javnog duga od valutnog rizika sa dve američke i dve evropske banke.
Hedžingom se smanjuje ili ukida rizik koji se odnosi na neku drugu investiciju.
EU neće biti srećna ako Kinezi budu gradili drugu denicu
Da su kineske kompanije spremne da učestvuju u izgradnji ostalih dionica autoputa Bar – Boljare, saopštio je kineski ambasador Liu Jin za TVCG februara ove godine.
To interesovanje traje godinama, o čemu je još 2019. govorio i bivši premijer Duško Marković.
Pitanje je , međutim kako bi na to gledali u EU, iz koje su u više navrata ukazivali na netransparentnost radova, fiskalne i ekološke rizike aranžmana sa Kinezima:
“Nadam se da bi gledali negativno, upravo zbog svih dešavanja tokom radova na prvoj deonici gde su Kinezi pojedine izvodili radove čak i bez odgovarajućih dozvola. Bilo bi jako loše po Crnu Goru da taj posao dobije CRBC ili neka druga kineska kompanija. Treba se okrenuti evropskim firmama”, kaže Ines Mrdović.
Mirza Krnić smatra da bi država trebalo da ohrabri relevantne kompanije da se prijave na tender koji bi bio u potpunosti transaparentan:
“To je put za smanjenje svakog rizika za državu pa i geostrateškog. Kada projekat prate kontroverze, makar i na nivou spekulacija, tada kredibilni potencijalni izvođači, posebno iz EU, mogu da oklijevaju”.
Gradnja prve deonice ostavila brojne “repove”
Dok se prave planovi za gradnju druge, svode se bilansi za prvu deonicu.
Iz Ministarstva finansija ne znaju koliko će iznositi konačna cifra, a Ines Mrdović procenjuje da će dostići milijardu i trista miliona evra:
“Milijarda eura je iznos koji se odnosi samo na gradnju. Zaboravlja se da je Vlada DPS oslobodila Kineze plaćanja PDV u vrednosti 170 miliona evra, 25 miliona evra iznose troškovi za kontrolore iz francusko italijanskog konzorcijuma, 7 miliona evra za dve državne komisije koje su nadzirale radove”.
Mrdović podseća da se država odrekla i višemilionskih koncesije na kamen korišten za gradnju, a kaže da je i na eksproprijaciju otišlo takođe više desetina miliona evra.
Ona upozorava i na odštetne zahteve Kineza koji, prema njenim procenama iznose 190 miliona evra, a o kojima, kako ističe, u Vladi i dalje ćute.
Koji su još kineski projekti u Crnoj Gori ?
Prema podacima iz studije Digitalnog forenzičkog centra (DFC) o kineskom uticaju u regionu, objavljene juna ove godine, konzorcijum, u kojem je i kineski DEC (Dongfang Electric Corporation) International, sprovodi ekološku rekonstrukciju Termoelektrane u Pljevljima.
Kamen temeljac je postavljen krajem aprila ove godine, radovi treba da se završe do 2023. godine, a projekat je vrijedan 54,4 miliona eura.
Kineski investitori, dodaju, uključeni su i u Vjetroelektranu Možura u okolini Ulcinja.
To je investicija malteške državne kompanije Enemalta, koja je 33 odsto u vlasništvu kineske kompanije SEIP, a glavni izvođač radova bila je kineska kompanija Shangai Electric Power Engineering.
Vetroelektrana je puštena u rad novembra 2019., a projekat je vredan oko 90 miliona evra.
Kompanija China Civil Engineering Construction Corporation (CCECC) je učestvovala u modernizaciji željezničke pruge Kolašin-Kos, koja je završena 2017.godine, a čija je vrednost bila oko šest miliona evra.
Inače, obimnija poslovna saradnja Crne Gore i Kine je započela pre desetak godina, kada je sa kineskim partnerom dogovorena nabavka brodova za dve državne kompanije, Crnogorsku i Barsku plovidbu.
Naime, 2010. i 2013. godine, Vlada je izdala državne garancije kineskim kompanijama u vrednosti od 93,7 miliona dolara za nabavku brodova. Ukupno četiri broda je sagradila kineska kompanija Poly Techologies, a kredit je obezbedila kineska državna Eksim banka.
NE PROPUSTITE
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
