"OVO JE NAJGORE U POSLEDNJIH 15 GODINA": Crna Gora u KANDŽAMA astronomske INFLACIJE, cene su PAPRENE!

Crna Gora je od aprila 2022. ušla u zonu dvocifrene ili galopirajuće inflacije, kada su cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju bile u proseku više za 11,2 odsto u odnosu na april 2021.

Rast je nastavljen i u maju kada je zabeležena inflacija od 11,7 odsto godišnje. Ovo je najveća godišnja inflacija u poslednjih 15 godina.

Pored ovoga, zabrinjavajuća je i činjenica da se inflacija u Crnog Gori veća nego u Eurozoni što do sada najčešće nije bio slučaj. Prema poslednim zvaničnim podacima, cene su u proseku više za 11,7 odsto u maju 2022. u odnosu na isti mesec lane dok su u istom periodu u Eurozoni povećane u prosjeku za 8,1 odsto.

Dakle inflacija kod u Crnoj Gori nije samo “uvezena” kako se to najčešće objašnjava, odnosno nije samo proizvod pandemije i rata u Ukrajini, već jedan njen dio jeste internog karaktera.

Ovo su ključni zaključci drugog dela istraživanja “Uticaj KOVID-19 na demografska, ekonomska i finansijska kretanja u Crnoj Gori” koje su, u okviru projekta “Akcija”, u pripremili Društvo statističara i demografa Crne Gore (DSD) i Centar za demokratsku tranziciju (CDT).

Činjenica da cene u Crnoj Gori rastu po dvocifrenoj stopi u 2022. govori da je životni standard sa najnižim dohotkom najviše ugrožen. Ovo dodatno zabrinjava budući da je stopa rasta cena hrane, pića, usluga prevoza i farmaceutskih proizvoda značajno veća od procečne inflacije a ovi proizvodi čine 50 odsto potrošnje prosečnog domaćinstva u Crnoj Gori.

Ilustacije radi cene hrane su aprilu 2022. godine u proseku bile veće za 25,3 odsto nego u periodu pre pandemije dok je u Eurozoni ovo uvećanje 10,4 odsto. Cene bezalkoholnih pića su veće za 12, dok je u EU ovo povećanje 7,7 odsto.

Iako je još uvek rano za preciznije određivanje ključnih unutrašnjih faktora inflacije, sa velikom verovatnoćom se može zaključiti da su smanjenje BDP-a u sektoru poljoprivrede od 6,2 odsto u 2021, rast agregatne tražnje izazvan početkom primene poreske reforme „Evropa sad“, rast inflatornih očekivanja kao i rast troškova proizvodnje domaće prehrambene proizvodnje potencijalno najviše uticali na ovu pojavu.

Iako je za rešavanje ove vrste problema nema čarobne formule, naročito u ekonomiji tipa naše, Vlada Crne Gore treba formirati svojevrsnu kriznu grupu u kojoj bi se, pored njenih predstavnika našli i predstavnici Centralne banke Crne Gore i koja bi na redovnoj bazi razmatrala pojavu inflacije i predlagala “pakete mera” tj. različite mere poljoprivredne, socijalne, fiskalne, ekonomske i drugih važnih politika koje bi bile usmerena na dugoročno zaustavljanje inflacije. Ovaj proces je potrebno raditi uz stalnu koordinaciju sa Skupštinom Crne Gore jer bi mnoge od ovih mera zahtevale i brze zakonodavne intervencije.

Poslednji izveštaj o cenama Centralne banke Crne Gore, kao nadležne institucije za održavanje stabilnosti cena, objavljen je za treći kvartal 2021.godine. Međutim, smatramo da se analize ovoga tipa moraju, u uslovima ovako brzih promena, raditi mnogo češće kako bi donosiocima odluka a i javnosti ove pojave bile što jasnije. Usvojene su izmene i dopune Zakona o akcizama, kao i Zakon o privremenim merama za ograničavanje cena proizvoda od posebnog značaja za život i zdravlje ljudi, čija primena se očekuje u narednom periodu, dok su u toku izmene i dopune Zakona o PDV-u i akcizama. Međutim, inflacija se ne može na dugi rok suzbiti ovim administrativnim tj. isključivo intervencionističkim mjerama, bez strukturnih reformi.

Bonus video:

(Espreso/Blic)