REPUBLIKA SRPSKA DOBIJA IZLAZ NA MORE? Istorijska nepravda samo što se NE ISPRAVI
Foto: Printscreen

KO SE OVOME NADAO?

REPUBLIKA SRPSKA DOBIJA IZLAZ NA MORE? Istorijska nepravda samo što se NE ISPRAVI

Reč je o primorskom mestu Sutorina, koje je do 1948. bilo deo BiH pa je partijskom dogovorom dato Crnoj Gori, a koje bi sada bilo u sastavu Republike Srpske.

Objavljeno:

Ukoliko naredni saziv Predsedništva BiH i najviši državni predstavnici Crne Gore ne nađu zadovoljavajuće rešenje za konačno razgraničenje u regiji Hercegnovskog zaliva, dve države mogle bi da se nađu pred velikim sporom, koji bi, zbog strateškog značaja, morala da rešava međunarodna arbitraža, pišu Nezavisne novine.

Naime, istoričari tvrde da je mesto Sutorina, na izlazu na otvoreno more u Crnoj Gori, više stotina godina bilo suvereni deo BiH sve do 1948. godine. Tadašnjim nezvaničnim dogovorom partijskih drugova Đure Pucara Starog (BiH) i Blaže Jovanovića (Crna Gora) Sutorina je „razmenjena“ za oblast Lovišta na Sutjesci.

Zbog poslovične nezainteresovanosti predstavnika vlasti BiH, problem Sutorine spominjan je tek s vremena na vreme i sve izvesnije je da će taj prelepi krajolik, kada BiH i Crna Gora dogovore konačno razgraničenje, i definitivno otići u nepovrat Crnoj Gori. A tako i mogućnost da kontinentalno „skučena“ BiH dobije više od pet kilometara otvorenog izlaza na more!

Poslednjih nekoliko sedmica na ovakav ishod upozorava i Suad Kurtćehajić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, inače doktor pravnih nauka, koji smatra da bi predaja Sutorine Crnoj Gori bila veleizdaja.

- Taj problem mi sami nećemo moći da rešimo jer Crna Gora poseduje Sutorinu praktično od 1948. A oni je neće dati dobrovoljno i to onda mora da ide pred međunarodnu arbitražu. Dakle, treba da čekamo s potpisom sve dok se Crnoj Gori ne ukaže na veliki problem sa Sutorinom - ističe ovaj profesor.

Slučajno ili ne, ali na Predsedništvo BiH pokrenulo je na poslednjoj sednici postupak za pregovore radi zaključivanja ugovora o državnoj granici između BiH i Crne Gore, koji tretira i ovo pitanje. Nebojša Radmanović, člana Predsedništva BiH, kaže postupak će morati da se vodi ispočetka „iako je granična linija s Crnom Gorom na terenu utvrđena“.

- BiH je pokrenula sličan postupak zaključivanja sporazuma sa Srbijom i Crnom Gorom, ali proces se odvijao sporo i dugo, pa postupak mora da se vodi ispočetka iako je granična linija s Crnom Gorom na terenu utvrđena - kazao je Radmanović, navodeći da će po okončanju redovne procedure ovo biti prvi ugovor o granicama u regionu.

Procedura je, dakle, pokrenuta, a konačnu reč o ratifikaciji sporazuma imaće parlament BiH, i to budući saziv ovog vrhovnog tela zakonodavne vlasti. Ipak, sudeći prema stavu iz Komisije za spoljne poslove Predstavničkog doma parlamenta BiH, sve je još daleko od bilo kakve realizacije.

- Mi do sada još nismo dobili nikakav dokument koji bi se ticao formiranja pregovaračkog tima za razgraničenje. Verujem da će o tome razgovarati neki budući saziv parlamenta - kaže Zvonko Jurišić, zamenik predsedavajućeg ove komisije. I on smatra da Sutorina treba da pripadne BiH.

- Moj stav je da ne treba sami sebe da zakidamo, jer već imamo problem razgraničenja kod Neuma. Verovatno će u završnici biti međunarodna arbitraža, što bi bilo i najpoštenije - ističe Jurišić.

Problem Sutorine nije ni novo ni nepoznato pitanje. Naime, još 2006. godine Željko Komšić i Haris Silajdžić, kao članovi tadašnjeg saziva Predsedništva BiH, najavljivali su pokretanje procesa međunarodne arbitraže, ali do toga nije došlo.

Profesor Kurtćehajić kaže da bi „pripadnost“ Sutorine tokom arbitražog postupka bila lako dokaziva.

- Sve je u rukama naših političara. Niko nema pravo da preda to mesto, jer to nama niko od suseda ne bi uradio da ima tako čistu situaciju - ističe ovaj profesor, koji izražava žaljenje što se u poslednje vreme ne oglašava trebinjski vladika Grigorije „koji se žestoko borio da Sutorina bude vraćena BiH“. On podseća da je BiH u Kraljevinu SHS ušla sa dva izlaza na more: Neum – Klek i Sutorina kod Herceg Novog.

- Ti izlazi su potvrđeni ranije na Berlinskom kongresu 1878. godine. Dokazi o granicama BiH su u Beču i Dubrovniku i mogu da se obezbede diplomatskim putem. Bitno je i naglasiti da je kod stvaranja AVNOJ-evske Jugoslavije BiH imala najjasnije granice, i to one koje su utvrđene Berlinskim kongresom - ističe Kurtćehajić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Nezavisne.com)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.