Jedine u Bosni: Edina vozi autobuse, Dajana čisti dimnjake! (FOTO)

Tuzlanka Edina Delić (32) i Brčanka Dajana Đurić (26) obavljaju za žene netipične poslove, u kojim su podjednako uspešne kao i njihove muške kolege. Edina je jedina vozačica autobusa, a Dajana je jedina odžačarka u Bosni i Hercegovini, piše Anadolu Agency (AA). Gase Čelik! Cela Zenica izašla na ulice da spasi kultni jugoslovenski klub! (FOTO) (VIDEO) Vozačica Edina se nakon završene Srednje saobraćajne škole prvobitno prijavila za posao dispečerke u Gradskom i prigradskom preduzeću u Tuzli, ali su joj nadređeni preporučili da položi vozački ispit za upravljanje autobusom, pa da se javi na posao. - Požurila sam sa polaganjem vozačkog ispita za D kategoriju, a moj prvi radni dan bio je 1. aprila, pa su neki putnici prilikom ulaska u autobus mislili da je reč o prvoaprilskoj šali i pitali su gde je pravi vozač. Neki su rekli da je super što ih vozi žena, jer je to u svetu normalna pojava. Brzo su se navikli na mene, a i ja na njih. Ima različitih putnika, ali održavam balans i imamo dobre odnose. Znam sve stalne putnike. Također, sa kolegama imam korektne relacije iako su u početku sumnjali u moje vozačke sposobnosti - priča Edina, smeškajući se.

Kaže da su joj na početku kolege govorile da nije problem voziti kada je lepo vreme, ali da čekaju da je vide kako će se snaći u zimskim uslovima - kroz maglu, po snegu i ledu. Demantovala ih je čim je pao prvi veći sneg. - Iako jeste teže, ni zimi mi nije problem raditi, mada se vozi malo sporije. Važno mi je da putnike na odredište dovezem sigurno, a veoma volim svoj posao i kolektiv u kojem radim - zaključuje Edina.

Odžačarka U detinjstvu, dok su se devojčice uglavnom igrale sa lutkicama, Dajanine ˝igračke˝ bile su odžačarske četke njenog oca. - U devetoj godini prvi put popela sam se na krov i radila. Iako sam diplomirala ekologiju na Univerzitetu za poslovne studije u Banjoj Luci, gde sam upisala i master, nemam posao u toj struci, nego radim ovaj posao, za koji sam zanat izučavala u Srbiji. Moj je otac odžačar, pa sam se i ja prihvatila ovog posla, u čemu nam je mnogo pomogao gospodin Adil, najstariji tuzlanski odžačar - priča Dajana, koja je prošle godine na Festivalu održanom u italijanskom gradiću Santa Maria Mađore bila prva predstavnica sa Balkana u tri decenije dugoj tradiciji festivala, a ističe da je s ponosom predstavljala Bosnu i Hercegovinu.

Tamo je, priča, imala priliku raditi sa svetskim odžačarima, a dobila je i nekoliko znački i priznanja. - Što se odžačarstva tiče, to radim jer se od nečeg mora živeti, a ja, kao inženjerka ekologije bez zaposlenja u struci, mogla bih samo da sedim u kući i gledam u televizor ili računar, pa kasnije da od roditelja tražim novac da u kafiću popijem sok. Ne, ja to ne mogu i zbog toga se svakodnevno penjem po krovovima. Nije me strah visine, iako sam jednom zbog povrede leđa nastale prilikom pada, morala da mirujem dva meseca - priča Dajana, koja se iz hobija bavi fudbalom u Ženskom fudbalskom klubu Lokomotiva.

Priča da joj se događa da u zimskim danima, kada nosi vunenu kapu, mušterije pomisle da je reč o mladiću. - Iako su do sada u Brčkom i okolini navikli na to da sam ženski odžačar, jednom je jedna žena zvala svoju kćerku da dođe da me upozna. Kazala je: "Dođi da vidiš što nam je lep odžačar. Upoznajte se". Ja sam povikala:´Ženo, pa i ja sam žensko´, a ona nije mogla da se načudi - navodi Dajana uz osmeh. Ona ističe da su joj majka Hanifa i otac Jadranko životni uzori, a ugledajući se na oca, Dajana je, kaže, pohađala i školu za telohranitelje u Londonu. No, od poziva telohraniteljke je odustala, jer navodi da jednog dana namerava da postane majka, a smatra da ne bi mogla da ostavi svoju decu i muža u kući da bi čuvala nepoznate ljude. (Espreso.co.rs / AA)