HASAN JE U BRAKU PREKO 60 GODINA, A NIKAD SE NIJE POSVAĐAO SA ŽENOM: Ovo je njegova TAJNA, samo se JEDNO POŠTUJE

Hasan Razić (85) iz Opličića kod Čapljine ni u poznim godinama ne odustaje od poljoprivrede. Svakog jutra ustaje oko pet sati, obrađuje zemlju i brine o plastenicima, a sa suprugom je u braku već 61 godinu i, kako tvrdi, nikada se nisu posvađali.

U novoj reportaži novinara Marija Brkića za "Glas Hercegovine" zabeležena je njegova zanimljiva životna priča, koji uprkos godinama i brojnim životnim teškoćama i dalje ne odustaje od rada.

Hasan jutro započinje već oko pet sati, a pre prve kafe obilazi plastenike i voćnjake. Obrađuje više od 600 kvadratnih metara plastenika, poseduje tri freze i traktor, a uzgaja različite vrste voća i povrća.

Posebno se ponosi domaćim šipkom, odnosno narom, od kojeg svake godine priprema sok. Na njegovom imanju rastu i smokve, breskve, kajsije i trešnje, a proizvode prodaje na pijaci u Čapljini.

U braku 61 godinu, a nikada se nisu posvađali

Jedan od najzanimljivijih trenutaka reportaže dogodio se kada je Hasanova supruga otkrila da su zajedno već 61 godinu.

Hasan je pritom ustvrdio da se tokom svih tih godina sa suprugom nikada nije posvađao, što, kako kaže, mogu da potvrde i njihove komšije.

Na pitanje novinara kako je moguće toliko godina provesti zajedno bez svađe, Hasan je kroz osmeh objasnio da je najvažnije znati popustiti.

"Mora neko ćutati. Neko je morao malo popustiti, ja sam popustio. Što ono kažu, moja je uvek zadnja: Da, draga!", našalio se Hasan.

Supružnici su odgajili petoro dece, a danas imaju 12 unučadi i dvoje praunučadi. Hasan je tokom razgovora otkrio i da je njegova najstarija ćerka preminula.

Preživeo ratove, bolesti i dva požara kuće

Iza Hasanove vedrine krije se težak životni put. Kao dete je tokom Drugog svetskog rata sa porodicom odselio u Slavoniju, a po povratku 1944. godine ostao je bez oca.

Prisetio se vremena kada se teško živelo i kada je, kako kaže, najvažnije bilo obezbediti dovoljno hleba za porodicu. Tokom života bavio se različitim poljoprivrednim poslovima, od uzgoja duvana do stočarstva i voćarstva.

Njegova kuća gorela je dva puta, a pre nekoliko godina suočio se i sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Nakon pada sa visine od oko tri metra, a potom i problema sa nogama, jedno vreme se teško kretao.

Ispričao je da je uz pomoć lekara ponovo stao na noge i vratio se svakodnevnim poslovima.

Uprkos svemu, Hasan ne razmišlja o prestanku rada. Kaže da je celog života navikao na kretanje i da teško može da zamisli život u gradu.

Nekada su se ljudi više družili i pomagali

Još jedan poseban deo reportaže posvećen je dobrim komšijskim odnosima i običajima koji, prema rečima sagovornika, polako nestaju.

Hasan i njegovi prijatelji prisećaju se vremena kada su se komšije češće okupljale, razgovarale i međusobno pomagale. Danas su, smatraju, takvi susreti sve ređi.

"Ljudi su se pre više skupljali jedni s drugima. Više su se i svađali, ali su se i pomagali. A sada se niti ko svađa niti ko pomaže, niti koga ima", zaključio je jedan od sagovornika.

Hasan kaže da mu posebno smeta kada se ljudi okupe, a zatim vreme provode gledajući u mobilne telefone umesto da razgovaraju.

Za njega je druženje uz kafu i danas važan deo svakodnevice. Ističe da gotovo svakog popodneva pije kafu sa komšijama i da retko prođe dan a da je ne popije u društvu.

Želja mu je da neko nastavi da obrađuje zemlju

Hasan je pokazao i svoje imanje, na kojem decenijama uzgaja voće, povrće i duvan. Uz sopstveni izvor vode, ima i četiri bunara i bušotinu, što mu znatno olakšava poljoprivrednu proizvodnju.

Iako je svestan da godine prolaze, voleo bi da njegovi potomci nastave da obrađuju zemlju koju namerava da im ostavi.

Naglašava da tokom života nije prodavao porodičnu zemlju i nada se da voćnjaci i plastenici neće ostati zapušteni.

Bonus video:

(Espreso/Blic)