FILIP SE VRATIO U DEDOVINU SA ŽENOM I DECOM NAKON 12 GODINA ŽIVOTA U NEMAČKOJ! Otkrio zašto je bio DUBOKO NESREĆAN

Za mnoge ljude koji godinama žive i rade u inostranstvu, povratak u rodni kraj ostaje samo neostvarena želja. Sigurnost, uređen život i sve ono što su tokom godina izgradili često ih zadržavaju daleko od mesta iz kojeg su potekli. Ipak, postoje i oni koji u jednom trenutku odluče da novac i materijalna sigurnost više nisu dovoljni i da žele da život organizuju drugačije.

Jedan od njih je Filip Krišto, koji je nakon 12 godina provedenih u Nemačkoj odlučio da sa suprugom i troje dece napusti Minhen i vrati se na porodičnu dedovinu u Bosnu i Hercegovinu, tačnije Zagoričanima. Umesto posla i života u gradu, porodica je započela potpuno novu životnu priču na selu.

Odluka o povratku, kako Filip objašnjava, nije bila vođena željom za većom zaradom. Naprotiv, važnije mu je bilo da dobije više vremena za porodicu, veću slobodu i da deci omogući odrastanje u prirodnijem okruženju.

"Što sam imao više novca, bio sam sve nesrećniji", rekao je Krišto u reportaži "Glasa Hercegovine"

Od ideje o kravama do velikog stada ovaca

Kada je počeo da razmišlja o povratku, Krišto je planirao da se bavi uzgojem junadi i da na imanju drži krave. Međutim, situaciju su zakomplikovali imovinsko-pravni problemi u vezi sa zemljištem. Zbog toga je promenio plan i okrenuo se ovčarstvu.

Prva grla nabavio je krajem novembra na Rostovu, kod Novog Travnika. Za relativno kratko vreme stado je naraslo na 110 ovaca, ali Krišto na tome ne namerava da stane. U planu je nabavka još 250 grla - što bi njegovo buduće stado dovelo do više od 350 ovaca.

Za potrebe širenja proizvodnje gradi i novi objekat od oko 90 kvadratnih metara. Pripreme za zimu već su počele, pa je obezbedio približno 250 rolo-bala planinskog sena. Seno je prikupljeno sa oko 40 hektara zemljišta u selu Dobro.

Kako bi mogao da obavlja sve poslove na imanju, Filip je nabavio i potrebnu poljoprivrednu mehanizaciju. Za kupovinu balirke iskoristio je podsticaj Grada Livna.

Stado moraju da čuvaju od predatora

Osim svakodnevnih obaveza koje donosi stočarstvo, život na ovom području nosi i posebne izazove. Jedan od njih su predatori koji se spuštaju sa planine Krug.

Kako bi zaštitio ovce, Krišto je postavio električne pastire u tri reda. Za dodatnu zaštitu koriste se i psi – tornjaci i kangali, dok je u planu nabavka još dva obučena hrvatska ovčara.

Takav način života zahteva gotovo stalno prisustvo na imanju. Iako mu je upravo mirniji život bio jedan od razloga za povratak, svestan je da stočarstvo podrazumeva mnogo rada, ulaganja i svakodnevne brige o životinjama.

Želi da meso prodaje direktno kupcima

Pored same proizvodnje, Filip razmišlja i o tome kako da od nje napravi održiv posao. Kao jedan od problema izdvaja plasman mesa. Smatra da uvoz utiče na cenu koju domaći proizvođači mogu da dobiju, dok prodaja stoke po otkupnim cenama, prema njegovoj računici, ne donosi dovoljno prostora za kvalitetnu zaradu.

Zato ne želi da se dugoročno oslanja samo na otkupljivače. Ideja mu je da u narednom periodu zaokruži ceo proces i proizvode ponudi direktno krajnjim kupcima. U planu je i ponuda pripremljenog i pečenog mesa, čime bi smanjio broj posrednika između svog imanja i kupca.

Tako je život koji je nekada gradio u Minhenu zamenio porodičnim imanjem u Zagoričanima, a sigurnost redovne plate sopstvenim poslom koji zahteva mnogo više svakodnevnog angažovanja. Za Krišta, međutim, vrednost tog izbora ne meri se samo novcem.

Bonus video:

(Espreso/Jutjub kanal "Glas Hercegovine")