POTRESNE SUDBINE DECE! Otac PRODAO ĆERKU ZA LITAR RAKIJE, majka drugu ZA OVCU: Jeziva realnost koje NISTE NI SVESNI

Prodaja maloletnih devojčica za nekoliko hiljada maraka, stoku ili flašu alkoholnog pića nije epizoda iz davne prošlosti, već surova realnost sa kojom se čitav region suočava čak i danas. Iza termina "prevremeni" ili "ugovoreni brak" u mnogim slučajevima kriju se teški oblici kršenja ljudskih prava, zlostavljanje i trgovina ljudima, dok zvanične statistike prikazuju samo vrh ledenog brega.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da se većina ovakvih slučajeva odvija u sivoj zoni, kroz neformalne vanbračne zajednice koje nikada ne uđu u službene evidencije matičara ili centara za socijalni rad.

Da ugovoreni brakovi nisu i ne smeju biti posmatrani kao kulturološka specifičnost, potvrđeno je i na nedavnom okruglom stolu u Tuzli, koji je organizovao OEBS. Poručeno je jasno da maloletnički brakovi više nisu samo problem romske zajednice, već sistemski problem društva koji se koristi kao paravan za eksploataciju.

Prodaju decu za stoku i rakiju

Aktivisti sa terena svedoče o potresnim sudbinama dece čiji su roditelji trgovali njihovom budućnošću.

Indira Bajramović iz Udruženja žena Romkinja "Bolja budućnost" iz Tuzle upozorava za BHRT da stvarne informacije o neformalnim vanbračnim zajednicama koje nastaju kroz dečije brakove praktično ne postoje u zvaničnim registrima.

Romska udruženja na terenu beleže zapanjujuća iskustva. Zabeleženi su slučajevi u kojima je majka prodala ćerku za 3.000 KM, druga za ovcu, dok je u trećem slučaju otac dao maloletno dete u zamenu za litar rakije.

Slični primeri u prošlosti su stizali i do pravosudnih organa u BiH, gde su devojčice uzrasta od 13 do 15 godina ugovorenim brakovima prevožene u druge gradove ili inostranstvo radi sticanja imovinske koristi za roditelje. Iako su takvi slučajevi od strane Suda BiH više puta okarakterisani kao čista trgovina ljudima, praksa prepoznavanja i sprečavanja na terenu i dalje zakazuje.

Statistička nevidljivost

Ombudsmanka za ljudska prava BiH Jasminka Džumhur ističe da podaci koji pristižu iz opština, matičnih ureda i centara za socijalni rad prikazuju tek sporadične slučajeve.

"Mali broj registrovanih slučajeva više govori o slabom prijavljivanju i nedovoljnoj evidenciji nego o tome da problema nema na terenu", naglašava Džumhur, piše BHRT.

Kako objašnjavaju stručnjaci, ugovorene zajednice u kojima žive maloletnici ostaju skrivene unutar porodičnih zidova sve dok ne dođe do drastičnih oblika nasilja ili dok devojčica ne zatrudni i završi u zdravstvenoj ustanovi, kada je reakcija sistema već zakasnila.

Napuštanje škole kao prvi korak ka izolaciji

Jedan od ključnih pokazatelja da je dete u riziku od prisilnog braka jeste napuštanje formalnog obrazovanja. Kada dete napusti školsku klupu, ono gubi jedini spoljni mehanizam zaštite i podrške. Udaja se tada u siromašnim i marginalizovanim sredinama često pogrešno predstavlja kao "spasenje" ili "rešenje", iako u praksi znači prekid detinjstva, trajno siromaštvo i izlaganje riziku od porodičnog nasilja.

Sumka Bučan iz organizacije CARE International Balkans naglašava da je rad sa mladima kroz edukativne programe ključan. Programi koji se bave zdravim životnim stilovima, prevencijom nasilja i izgradnjom ravnopravnih odnosa pomažu mladima da prepoznaju svoja prava i odupru se pritisku okoline.

Posledice po mentalno zdravlje dece su dugotrajne

Osim fizičkog i socijalnog stradanja, posledice po mentalno zdravlje dece su dugotrajne. Siniša Sajević iz Fondacije "Krila nade" poručuje da se prisilni i maloletnički brakovi nipošto ne smeju opravdavati tradicijom ili običajnim pravom.

"To moramo nazvati pravim imenom, to je drastično kršenje osnovnih ljudskih i dečijih prava. Mentalno zdravlje žrtava mora dobiti centralno mesto u sistemu zaštite, jer posledice prisile i traume ostaju prisutne godinama", ističe Sajević, prenosi BHRT.

Bonus video

(Espreso/Bl portal/Blic)