ĐURĐEVDAN SE POTPUNO DRUGAČIJE SLAVI U BIH I SRBIJI: Kao da nije isti praznik, a jedan običaj se baš razlikuje

Posvećen Svetom Georgiju, spoj je starih verovanja i običaja koji su se prenosili generacijama. Negdje isti, negdje potpuno različiti.

Ustaješ prie zore, umivaš se vodom u kojoj su kopriva i dren, neko ti stavlja venac na vrata, a iz komšiluka već miriše roštilj, pečenje i čuje se pesma. Ako je Đurđevdan, sve to ima smisla.

U mnogim krajevima BiH, posebno u Krajini i Podrinju, Đurđevdan počinje dok većina još spava. U selima oko Banjaluke i Prijedora, stariji i danas pamte kako se ustajalo pre zore da bi se otišlo do reke ili izvora. Nije bilo svejedno koja voda. Morala je da bude „živa voda“, kako su je zvali. Morala je biti čista i tekuća.

U nju bi se ubacivalo proletno bilje. Kopriva za zdravlje, dren za snagu, ljubičica za lepotu. Djeca su se umivala tom vodom, a ponegde su ih i doslovno „provlačili“ kroz rosnu travu. Veruje se da će tako da budu jaka i otporna cele godine.

Oko Zvornika i Višegrada postojao je običaj da devojke u zoru beru cveće i pletu vence koje bi kasnije stavljale na kapije i prozore. Verovalo se da to štiti kuću od bolesti i „uroka“.

Danas su ovi običaji veoma retki, ali nisu potpuno nestali. Često ih oživljavaju stariji članovi porodice, barem kroz simboliku. Tako je na stolu činija vode sa grančicom bilja ili priča uz jutarnju kafu. U Srbiji je Đurđevdan krsna slava za mnoge porodice sa obaveznim slavskim kolačem, žitom, svećom i bogatom trpezom. Ovde i dalje opstaju narodni običaji koji podsećaju na mnogo starija vremena. U Šumadiji i zapadnoj Srbiji ljudi i dalje ukrašavaju svoje kuće zelenilom, najčešće grančicama vrbe ili leske.

Kapije, štale, pa čak i automobili mogu se „ukrasiti“, jer se veruje da zelenilo donosi blagostanje i plodnost. Jedan od zanimljivijih običaja je „merenje“ rasta drveća na Đurđevdan da bi se videlo koliko je poraslo od prethodne godine. Ovo je nekada bio simboličan način praćenja zdravlja i razvoja. U nekim selima oko Čačka i Užica opstaje verovanje da se na Đurđevdan ne sme spavati tokom dana, jer će vas „lenjost uhvatiti“ cele godine. Za Rome je Đurđevdan jedan od najvažnijih dana u godini, gotovo simbol novog početka. Slavi se uz muziku, igru i okupljanje cele zajednice.

U mnogim naseljima gde žive, praznik počinje kupanjem u reci ili pranjem u vodi sa biljem, slično kao i u drugima, ali je atmosfera mnogo šarenija. Kuće su ukrašene zelenilom, a trpeza je bogata. Često se sprema jagnjetina, koja simbolizuje žrtvu i obnovu. Neizbežna je i pesma Đurđevdan, sa kojom se šira publika upoznala kroz Bijelo dugme. Uprkos različitim običajima, možda su najzanimljiviji mali običaji koji variraju od sela do sela, od kuće do kuće. Na nekim mestima se na Đurđevdan ništa ne pozajmljuje iz kuće, da „sreća ne ode“. Negde se jede nešto zeleno, da bi godina bila plodna. U nekim krajevima deca stavljaju novčić u vodu kojom se peru, što simbolizuje bogatstvo. A negde se i dalje veruje da ako na Đurđevdan padne kiša, godina će biti plodna. Kažu da je Đurđevdan praznik koji se menja, ali ne nestaje.

Bonus video:

Espreso/srpskainfo/TM