POSLE PRVE, STIGLA I DRUGA PREVARA: Prodavnice kradu na nov način i ljudima uzimaju MILIONE!

Najmanji apoen koji je u opticaju u BiH je onaj od pet pfeniga. Kako bi se sprečile zloupotrebe Centralna banka BiH je pre 10 godina donela Smernice o zaokruživanju iznosa za plaćanje u gotovinskom platnom prometu po kojima se iznosi od jedan i dva pfeniga zaokružuju na nula, iznosi od tri, četiri, šest i sedam – na pet pfeniga, dok se iznosi od osam i devet pfeniga zaokružuju na deset.

Međutim, trgovci, posebno u velikim tržnim centrima, to konstantno zlupotrebljavaju na štetu kupaca tako što cenu od, na primer, 2,92 KM, zaokružuju na 2,95, umesto na 2,90 KM. Pfenig po pfenig, dnevno se od kupaca uzmu hiljade maraka, dok građani često ne obraćaju pažnju na manje iznose.

- Kao prvo, uopšte ne znam ta pravila zaokruživanja. Kada je račun na nekoliko pfeniga, najčešće kažem da zaokruže na deset. Kad mi trgovac i vrati pet pfeniga, uglavnom ih ne uzmem. Ono što me nervira je kada sam trgovac zaokruži cenu u svoju korist ili mi uopšte ne vrati pet pfeninga – kaže Banjalučanin Zdravko K.

U udruženjima za zaštitu potrošača ističu da su zlopotrebe prilikom zaokruživanja cena sve prisutnije, zbog čega su tražili od Centralne banke BiH uvođenje apoena od jedan pfenig, ali da je sve ostalo mrtvo slovo na papiru.

- Osim toga, cene su namerno formirane tako da se ne može vratiti pravi kusur, a zaokruživanje u većini slučajeva ide na štetu građana. Nažalost, taj novac ne dobije ni država, nego on završi u privatnim džepovima - ističe Murisa Marić, izvršna direktorka Udruženja građana „Don“ Prijedor.

Ove zloupotrebe su uglavnom prisutne u trgovinama hrane i robe široke potrošnje koja se svakodnevno i masovno kupuje.

- Na primer, na cenama odeće i obuće, bele tehnike i kuhinjskih aparata nema ovakvih zloupoteba zato što su cene zaokružene, dok su cene na hrani uvek diskutabilne - ističe Marićeva.

Dodaje da u većini zapadnih zemalja postoje najmanji apoeni i potrošačima se uvek kusur uredno nudi, a na njima je da li će prihvatiti male iznose ili ne.

Kupci oštećeni i na gramaži

Drugi vid zakidanja građana oličen je u smanjenju pakovanja raznih proizvoda, čije cene ostaju nepromenjene ili čak rastu. Tako je, umesto kilograma, na rafovima sve više pakovanja riže od 800, a šećera od 900 grama.

Najveće smanjenje gramaže pretrpeli su slatkiši i grickalice, pa su čokolade od 100 grama prava retkost, a zamenile su ih one koje su lakše za 20 odsto. Umesto 50 grama, čips se prodaje u pakovanjima od 35, pa čak i 27 grama.

(Espreso.co.rs / Blic)