ĐOKOVIĆ O HORORU 90-IH: Svetu je otkrio kako je to čekati u redu za hleb! Rekao je da niko nije verovao u njega!

Novak Đoković je ove srede imao još jedan uživo snimak sa prijateljem Šervinom Džafarijehom. Njih dvojica su pričali o energiji, izazovima koji prate karijeru najboljeg tenisera sveta, a Nole je istakao da svaki pojedinac ima snagu da pokrene svet.

Niko od nas nije prosečan i svako ima mogućnost da kroji sudbinu, kao i da utiče na promene u svetu. Zavisi samo na koji način.

Novak Đoković se u razgovoru sa svojim „persijskim bratom” (tokom celog razgovora njih dvojica su se oslovljavala sa „brate”) podsetio na svoje teniske početke, nakon što je javno obelodanio ono što su navijači odavno želeli da čuju od njega. Posebno se osvrnuo na horor iz 90-ih koji smo svi proživeli...

- Bio je to sudbinski znak, jer dolazim iz sportske porodice. Moj otac je bio takmičar u skijanju, bio je instruktor i nikad do tada nisam čuo za tenis. Niko u našoj porodici nije dodirnuo reket i sigurno je neka viša sila bila umešana i uvela me u sport. Pomogao sam radnicima koji su pravili teren, oni su mi dali dozvolu da budem prvi koji je igrao na njemu. Kao petogodišnjak hteo sam samo da uživam, tada mi je bila samo igra, nešto u čemu sam uživao. Imao sam veliku sreću da mi je porodica pomogla devedesetih godina, kada smo imali dva rata, a između njih sankcije, čekanje u redovima za hleb i mleko... Te stvari ojačaju tvoj karakter.

Novak je naglasio i značaj trenera Jelene Genčić i Nikole Pilića za razvoj.

- Kada sam imao sedam godina, prvi put sam jasno znao i imao san i nameru da postanem najbolji teniser na svetu jednog dana. Bio sam srećan u životu da naiđem na ljude koji imaju veliko znanje o tenisu, o sportu... Oni su pomogli da moji roditelji shvate šta radim kada nisam bio sa njima. Tu su posebno pomogla dva trenera, moja teniska majka Jelena Genčić i Niki Pilić, moj teniski otac. Oni su bili veoma bliski mojim roditeljima i bili su mi porodica.

Đoković je rekao je kod Jelene Genčić odlazio da sluša klasičnu muziku, da čita poeziju i da zamišlja sebe kako podiže trofej Vimbldona.

- Vizualizovao sam kako će se stvari odvijati i imao sam sreću da imam uz sebe roditelje i Jelenu Genčić, koja mi je tada pokazala koliko je to važno. U srcu sam to imao i znao sam da će se ostvariti sve što zamislim. Uz sve što sam proživljao kao i milioni u Srbiji, znao sam da me ništa ne može zaustaviti i da ću biti jednog dana najbolji teniser na svetu, iako je bilo 0,02 odsto ljudi koji su verovali u to.

Đoković je rekao da je zahvalan Bogu za svoj talenat, ali i naglasio da svako od nas ima u sebi snagu da kreira stvarnost u kojoj želi da bude.

- Ništa nije nemoguće. Svako može da promeni svet i sebe.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)