Odrastao je u porodici koja živi po Frojdovim načelima, ne želi da kopira Novaka ili Rodžera, a predstavlja budućnost svetskog tenisa! (FOTO) (VIDEO)

Proteklih dana bili smo svedoci jedne atipične situacije za medijsku scenu u Srbiji. Imali smo prilike da čitamo brojne vesti iz sveta tenisa, a da glavna tema nije bio Novak Đoković.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Razlog za tako nešto jeste veliki uspeh mladog srpskog tenisera, Miomira Kecmanovića.

Kecmanović je na najprestižnijem juniorskom turniru, Oranž Boulu uspeo da odbrani titulu, a takvim podvigom u svojoj karijeri ne mogu da se pohvale ni legende “belog sporta”, poput Rodžera Federera, Ivana Lendla ili Džona Mekinroa.

Sve ovo bio je povod da vas malo bolje upoznamo sa likom i delom sedamnaestogodišnjeg Beograđanina za koga ćemo ubuduće navijati na najvećim teniskim turnirima.

KAKO JE SVE POČELO?

Tenis nije prvi sport koji je Miomir počeo da trenira, već tekvondo. Ipak, od kako je prvi put uzeo reket u ruke, sve ostalo je palo u vodu. Učlanio se u teniski klub Partizan, gde mu je trener bio Joca Zlatanović.

Već na prvim turnrima za igrače do 10 godina talenat je isplivao na površinu, a kao rezultat su stigla dva trijumfa na turnirima na Adi Ciganliji.

Usledio je i epitet najboljeg u državi u svom uzrastu, što je značilo je vreme da se okuša i na evropskim turnirima. Tada ga je trenirao Veljko Barjaktarević iz Partizana, a i u duelima sa stranim igračima je uglavnom pobeđivao.

Sa 11 godina, Kecmanović je iz Partizana prešao u Kolonijal san kod trenera Dejana Vukojića, gde treninzi već značajno dobijaju na intezitetu i ozbiljnosti, o čemu svedoče i sjajni rezultati na turnirima prve kategorije u Evropi za mlade igrače.

PREKRETNICA U KARIJERI I ODLAZAK NA AKADEMIJU NIKA BOLITIJERIJA

Jedan od ključnih momenata u razvoju Kecmanovića dogodio se kada je on imao 13 godina.

Naime, Miomir je tada osvojio finalni turnir u Moskvi, a bitno je napomenuti da su svi igrači bili godinu dana stariji od njega.

Tada dobija dve ponude, kakve se retko pružaju u životu.

Prva je od strane najveće menadžerske kuće na svetu – IMG, a druga od teniske akademije Nika Bolitijerija, koja se nalazi na Floridi.

Logično, u dogovoru sa roditeljima, Kecmanović je prihvatio obe, a već sa 14 godina je uveden u elitnu grupu tenisera na akademiji, pa je već tako mlad imao prilike da trenira sa vrhunskim svetskim igračima, poput Keija Nišikorija, Tomija Hasa…

Sve ovo je uticalo da Kecmanović kvalitetnim i marljivim radom pravilno razvije svoj talenat, o čemu svedoče i njegovi rezultati u juniorskom uzrastu.

REZULTATI

Kao što je već rečeno na početku teksta, Kecmanović je uspeo dva puta da osvoji prestižni Oranž Boul, a pored toga je igrao i finale juniorskog US Opena.

Na kraju 2016. godine proglašen je za najboljeg juniora na svetu, a ove sezone ima skor od 51 pobede i svega devet poraza.

PORODICA

Kecmanović je rođen u porodici čuvenih hirurga, prof. dr Dragutina Kecmanovića i doc. dr Maje Pavlov (oboje zaposleni u Kliničkom centru Srbije).

Interesantno je da veći deo njegove karijere uz njega sestra njegove majke, Tanja Pavlov, koja je psiholog.

Kako je njegov otac jednom prilikom istakao, iako je Miomir tokom svoje karijere uvek beležio dobre rezultate, sve to nije bilo lako ispratiti finansijski.

- Sve to što se do tada događalo mi smo plaćali, a Miomir je sa 12 godina počeo da igra na turnirima širom Evrope. Uz njega je morao da bude trener. Putovanja su skupa, hoteli preskupi, a takmičenja traju i po nedelju dana. Trebalo je sve to plaćati. Da ne kažem kako, on je uglavnom pobeđivao, iako je igrao protiv dece koja su imala 14 godina. Uvek je igrao protiv starijih – rekao je Dragutin Kecmanović.

Kako on ističe sa sinom je u kontaktu svaki dan, ali samo preko Skajpa. Ipak, kada odrastete u porodici koja živi po načelima Sigmunda Frojda, neke stvari se lakše prihvataju.

- Otkad se rodio Miomir, on zauzima centralno mesto u mom i Majinom životu. Ovo zvuči vrlo poznato, ali to je moje osećanje. A ukoliko sledimo Sigmunda Frojda, a ja to činim, onda je voleti i raditi smisao života. Naučio me da uz njega, u svim životnim događajima, osluškujem sebe. I tu vrlo dobro komuniciramo - rekao je jednom prilikom njegov otac.

ŠTA DALJE

Mnogo puta smo bili svedoci da su neki mladi teniseri dominirali u juniorskoj konkureciji, da bi nakon prelaske u seniorske vode totalno nestali sa teniske mape.

Zato je naredni period veoma bitan za karijeru mladog srpskog tenisera, koji će u 2017. godini početi da igra na ATP turnirima.

Izuzetno je bitno da njegov progres ide umerenim tempom i da naredni period iskoristi kako bi se adekvatno adaptirao na prelazak u seniore i dodatno napredovao, a rezultati bi makar u startu trebalo da budu u drugom planu. Srećom, toga je i on svestan.

- Znam da je profesionalni tenis drugačiji od juniorskog i da će biti teško, ali sam spreman za veliki rad i odricanje. Tenis, kao i svaki drugi posao, zahteva da ceo život učiš i napreduješ - kaže Kecmanović.

Za kraj ćemo vam još samo reći da Kecmanović nema idola, ali da izutetno voli stil igre Novaka Đokovića I Rodžera Federera, kao i to da bi već naredne godine mogao da odigra svoj prvi meč za Dejvis kup reprezentaciju Srbije.

Već je jednom pozivan na okupljanje, ali nije dobio priliku da brani boje svoje zemlje.

- Posle Dejvis kupa mi je sve krenulo! Ti treninzi i druženje sa našim asovima su bili nezaboravni. I po radu i po zezanju. Kada sam postao juniorski broj jedan, svi su me zvali i čestitali, pitali me za planove. Sjajni su, velika su mi podrška. Voleo bih da ponovim to iskustvo, a jedva čekam da jednog dana i zaigram za Srbiju - kaže Kecmanović.

(M.Raković)