Srbija ga ili mrzi ili obožava: Sve medalje, ljubavi i skandali Dače Ikodinovića! (FOTO) (VIDEO)

Bivši srpski vaterpolista, Danilo Ikodinović, puni 40. godina.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Jedan od igrača, čije je ime neizostavno u svakoj priči o uspesima srpskog vaterpola i njegovom povratku u sam svetski vrh posle ratova 90-tih godina, rođen je 4.10.1976. godine u Beogradu.

Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i konačno Srbije, utkao je sebe u uspehe koje je naš nacionalni tim ostvario još od onog okupljanja u Majdanpeku kod Nikole Stamenića pa sve do nesrećnog prekida karijere u 32. godini uoči Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine.

Samo u reprezentaciji je sakupio 304 nastupa i postigao 299 golova, a sakupio je čak 17 odličja sa najvećih takmičenja.

Bio je pripadnik jedne od najboljih generacija u istoriji svetkog vaterpola zajedno sa Vladom Vujasinovićem, Aleksandrom Šapićem, Dejanom Savićem i drugima, a zbog svojih uspeha bio je i ostao omiljen među navijačima.

Na veliku scenu stupio je osvajanjem zlata na Mediternskim igrama u Bariju 1997. godine i srebra na Evropskom prvenstvu iste godine u Sevilji, a ono što mu narod najviše pamti jeste gol protiv Hrvatske na Svetskom prvenstvu 1998. godine 6 sekundi pre kraja kojim je spasio reprezentaciju poraza, kao i jedan od ključnih pogodaka u finalu šampionata planete u Montrealu 2005. godine, kada je naš nacionalni tim posle 14 godina ponovo osvojio titulu šampiona sveta.

Uspeo je u karijeri da se okiti jednim zlatom na Svetskom prvenstvu, tri titule prvaka Evrope, jednom Svetskog kupa i tri puta Svetske lige i jednom na Mediteranskim igrama, dok je u klupskoj karijeri uzeo dva kupa LEN-a i jednom Ligu šampiona.

Od klubova je nastupao u Partizanu, Kataniji, Breši, Pro Reku, Sintezu i zbog nesreće, nije uspeo da odradi ugovor koji je bio potpisao sa Jadranom iz Herceg-Novog.

Na individualnom planu bio je MVP fajnal-fora Lige šampiona 2003. godine, a 2005. godine je dobio Zlatnu značku lista "Sport" za najboljeg sportistu Srbije.

Jedino što mu je nedostajalo u karijeri, kao i čitavoj njegovoj generaciji, bilo je to toliko željeno zlato sa Olimpijskih igara, a ko zna šta bi se dogodilo da je bio u timu u Pekingu, ali je sve to pokvarila užasna saobraćajna nesreća i teške povrede koje je zadobio dva meseca ranije i zbog čega je prekinuo svoju karijeru.

Njegova velika ljubav prema motociklima i brzoj vožnji koštala ga je još nekoliko godina karijere, a umalo i gubitka života, iako i dalje oseća njene posledice.

To se dogodilo 27. juna u večernjim satima na putu Novi Sad - Zrenjanin, kada je njegov motor udario u jugo koji je preticao traktor.

Usled teških telesnih povreda hitno je prebačen u novosadsku bolnicu, gde je u prvom navratu podvrgnut osmočasovnoj operaciji, a 24 sata kasnije je podrgnut još jednoj operaciji na desnoj ruci, na kojoj su bili pokidani krvni sudovi i i dan danas ima problema sa tom rukom.

- Sećam se toga kao da je juče bilo. To je bila realna agonija. Nije baš da sam hteo da se ubijem, ali da sam mogao da kliknem prstima i da umrem -uradio bih to bez razmišljanja u bolničkom krevetu. Sad baš da skačem sa zgrade, ne bih mogao, ali jako sam želeo samo da zažmurim u tom momentu i da umrem. E, tad mi je sinulo: „Pička ti materina, jesi hteo da budeš frajer? Jesi! E sad treba da budeš mnogo veći frajer da se izvučeš iz ovoga." Jedino nisam podnosio da me sažaljevaju, to jedino ne, pusti me u pizdu materinu, izvući ću se kako znam i umem. I izvukao sam se - ispričao je u svom intervjuu za Ikodinović o toj nesreći.

U novembru iste godine je istragom utvrđeno da je prilikom nesreće vozio 173 km/h i da je imao više od 2 promila alkohola u krvi i našao se pred sudom zbog ugrožavanja bezbednosti u saobraćaju i proglašen je krivim za izazivanje nesreće, u kojoj na svu sreću nije bilo stradalih.

Uporedo sa sportskom karijerom, ali i posle nje, Ikodinović je bio i jedna od najvećih medijskih zvezda u Srbiji, pre svega zato što je bio jedan od najzgodnijih srpskih sportista, ali i ljubavnim vezama sa mnogim poznatim ženama na srpskoj medijskoj sceni.

Čuvenog Daču mnogi znaju po burnom braku i vezi sa jednom od najpopularnijih pevačica, Natašom Bekvalac, ali ima i dosta ljudi koji ne znaju i da je pre toga bio oženjen.

U prvi brak je uplovio sa dugogodišnjom devojkom Anjom, koja nije bila poznata široj javnosti i sa njom je dobio ćerku Andreu, ali se razveo 2004. godine.

Posle rastanka sa prvom ženom krenulo je njegovo provlačenje po medijima, naročito kada je uplovio u vezu sa jednom od tada najlepših domaćih sportistkinja, karatistkinjom Snežanom Perić i tabloidi su svakodnevno pisali o njima.

Ipak, "žuta štampa" prosto poludela za njim kada je uplovio u vezu sa Natašom Bekvalac 2005. godine i paparaci su ih pratili u stopu, a proglašavani su za najlepši srpski estradni par.

Njihovo venčanje 2006. godine u Sremskim Karlovcima bilo je događaj godine u to vreme, a nedugo potom su dobili i ćerku Hanu. Ona je bila uz njega kada je doživeo tešku nesreću.

Ipak, ljubav je pukla 2011. godine i usledio je dramatičan razvod uz veliku medijsku pompu i iznošenje "prljavog veša", i neizostavno prepucavanje preko naslovnih strana.

Krenulo je od priča i izjava da je novosadska Barbika bila neverna u braku, a onda su krenule priče i da je on nju varao, pa je javnost mesecima brujala o tome, a čak se i dan danas s vremena pojave izjave o tome.

U međuvremenu je Ikodinović uplovio u vezu sa odbojkašicom Majom Ognjenović i sa kojom planira zajednički život i porodicu.

Po završetku karijere je počeo da se bavi ugostiteljstvom i otvorio je kafanu u Novom Sadu "Tako je suđeno" zbog koje se takođe našao u javnosti kada je ispred nje prebijen Pavle Lešanović za šta je bio optužen Nenad Čanak i njegovi telohranitelji.

Nekoliko godina posle vratio se u Beograd, gde je takođe otvorio lokal "Kafana kod Dače".

Nedavno je tokom Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru bio učesnik incidenta sa generalnim sekretarom VSS, Nemanjom Marijanom.

- Sram te bilo, Marjane! I tebe i Savez! Dva dana te zovem na telefon i ti mi se ne javljaš. Zašto? Zbog čega se kriješ od mene? Zar je moguće da nisi mogao da mi obezbediš ulaznice za vaterpolo utakmice? Sram te bilo! Ako nisam zaslužio od Saveza pet karata za mene i moje prijatelje s kojima sam o svom trošku došao u Brazil, onda stvarno ne znam ko je zaslužio - rekao je tada Ikodinović

Vrlo je aktivan na Tviteru, gde često komentariše svakodnevne teme i događanja u Srbiji "bez dlake na jeziku" i bilo kakvog uvijanja.

(Espreso.co.rs)