ZVALI SU GA LUDI PAS, BIO JE JEDAN OD NAJOPASNIJIH LJUDI NA SVETU: Nekada kralj ULICE, a sada je LEGENDA (VIDEO)

Njegov stil borenja opisuju kao "divlji Muai Tai". Spreman je da se prepusti kontra udarcima rivala samo kako bi nastavio svoj napad zastrašujuće siline. A u ofanzivi mu nema ravnog - razara ubitačnim krošeima, kikovima, udarcima kolenom, ali i glavom, nekada i van dozvoljenih pravila...

Vanderlej Silva je svoju surovu agresivnost stekao u uličnim borbama, a "oplemenio se" kroz Muai Tai i kikboks koji je počeo da trenira sa 13 godina u rodnoj Kuritibi. Zbog pogleda koji je upućivao protivniku pre borbe, ali i stila kada ista počne, u domovini je postao poznat kao "Kačoro Louko" - Ludi Pas.

Kao tinejdžer se priključio vojsci gde je njegov talenat brzo primećen. Kao polaznik vojne škole Vale Tudoa i Džiudžice izdominirao je na pet turnira. Iz takvih borbi je izašao i doslovno promenjen - od golorukog borenja u vale tudou oko očiju su mu se stvorilo zadebljalo tkivo koje mu je dugo "krasilo" lice.

Prvi profesionalni meč je dobio kao 20-godišnjak 1996. godine, nokautom. Sledećem protivniku je umalo iščašio rame. Usledilo je šest pobeda na četiri međunarodna Vale Tudo turnira, a jedini poraz je doživeo protiv Artura Marijana kome je razbio arkadu, a onda je više puta nanovo otvarao udarcima glavom pa je doktor prekinuo borbu.

Aprila 1999. je primorao Judžina Džeksona na predaju i tako se domogao pojasa u kruzer kategoriji, ali i novog nadimka - "Ubica sekirom".

U UFC-u se prvi put oprobao oktobra 1998. ali je ekspresno poražen od Vitora Belforta posle samo 44 sekunde. Dobio je sledeću borbu nokautom, ali je na poene poražen od Tita Ortiza i nije uspeo da prigrabi titulu šampiona u lakoj teškoj kategoriji UFC-a. Altimejt Fajt Šampionatu će se vratiti kasnije, ali je prvfo odlučio da ispiše istoriju drugde.

Silva se preselio u japanski PRIDE, tada vrlo popularnu MMA organizaciju koju je Brazilac proslavio vrhunskim rezultatima, pre nego što je i sama postala deo UFC-a.

Dobio je 18 borbi zaredom, a nerešenom je proglašena samo ona protiv hrvatskog borca Mirka "Kro Kop" Filipovića, dok je neodlučen bio ivent sa Žilberom Iveom koga je Vanderlej udario u međunožje...

Japanci su bili ponosni na svoje PRIDE borce, a Silva ih je sve dobio. Najmanje je voleo da ga vidi domaći superstar Kazuši Sakuraba koga je Silva tri puta dobio, a u drugoj od tri borbe mu je slomio ključnu kost!

Vanderlej je 2003. osvojio završni turnir protiv jednog od najvećih rivala, Kvintona "Razjarenog" Džeksona. Prvo ga je nokautirao sa 17 uzastopnih udaraca kolenom, a sledeće godine je protiv istog borca odbranio titulu.

Pojas je izgubio tek posle duela sa gigantom iz Samoe i K1 šampionom, Markom Hantom, posle kontroverzne odluke sudija i u neravnopravnoj borbi pošto je sa 125 kilograma protivnik bio znatno teži od 91 kg koliko je tada imao Silva.

Izgubio je i od Rikarda Arone, ali taj duel nije bio za titulu i pod posebnim pravilima od dve umesto tri runde. Revanš je zakazan, ali se pre njega desio skandal.

Silvin veliki rival i kritičar Čarls Benet ga je vređao, u obračun sa njim je ušao borac iz Vanderlejevog tima, Kristijano Marselo i zahvatom "uspavao" brbljivog Beneta. Kada se ovaj osvestio, udario je Silvu laktom u glavu i onesvestio ga. Brazilac se ipak brzo oporavio i uspešno revanširao Aroni.

U Gran priju za titulu u teškoj kategoriji 2006. godine, Filipović je pošteno prebio pa nokautirao Silvu, a usledio je i neočekivan poraz od Dena Hendersona. Ovo je bila poslednja Silvina borba u okviru PRIDE-a koji je prestao da postoji te godine i u kom Brazilac nijednom nije poražen u kategoriji do 93 kg.

Upitan šta ga motiviše na borbu, Silva je rekao:

- Razlozi zbog kojih se borim su: izazov sam po sebi, energija publike i ukus pobede.

Avgusta 2007. Brazilac je pristupio UFC-u i svoj povratak obeležio porazom od Čaka Lidela na iventu UFC 79. To ga nije obeshrabrilo već je maja sledeće godine stravičnim kontra-napadom nokautirao Kita Džardina i dobio nagradu "Nokaut večeri".

Usledio je poraz od rivala koga je dvaput pobeđivao u PRIDE-u, Kvintona Džeksona, ali i od Riča Frenklina iako ga je Silva "imao" tokom druge runde.

Vanderlej se tada odlučio na radikalan korak koji ga je odvojio od ringa do 2010. Naime, odlučio je da operiše nos koji mu je Mirko Filipović slomio još 2016. godine, a posle je nanovo lomljen u narednim borbama. Na ovaj način je povećao dotok kiseonika u mozak do 30% po procenama lekara.

Još jedna bitna stvar za nastavak karijere bila je operacija zadebljalog tkiva oko očiju koje su mu rivali lako "otvarali" pa bi rano postajao krvav i bez čistog vida tokom borbi. Čuveni Džo Rogan je najavio Silvu kao potpuno drugačiju osobu nakon ovih rekonstrukcija lica.

Sve ovo, ali i povratak trenera Rafaela Kordeira, pomoglo mu je da zahvatom "giljotina" savlada Majkla Bispinga februara 2010. na debiju u srednje teškoj kategoriji.

Veliku pobedu trebalo je da kruniše borbom sa K1 šampionom Akijamom, ali ga je omeo prelom tri rebra zadobijen na treningu. Na to se nadovezala operacija kolena pa se Silva u oktagon vratio tek 2011.

Aprila te godine Kris Leben ga je nokautirao i počele su priče o penzionisanju "Ubice sekirom". Ipak, Silva se vratio na iventu UFC 139 u novembru i brutalno isprebijao Kunga Lea koji je sa slomljenim nosom završio u bolnici.

Vanderlej je onda dobio priliku da se osveti Frenklinu za poraz iz 2009. ali je ponovo propustio da ga dokrajči u drugoj rundi pa je izgubio na poene. Nakon borbe, izjavio je:

- Hoću da se borim ili u kategoriji (do 90 kg) ili u lakoj teškoj kategoriji (do 93 kg). U srednjoj (do 84 kg) sam prosto gladan - sa smehom je rekao "Ludi pas".

Uspešno se vratio u laku tešku kategoriji nadjačavši Brajan Stena i trebalo je da konačno odmeri snage sa ljutim protivnikom Čaelom Sonenom, ali su izgleda bili toliko nesrtrpljivi pa su se sukobili i pre ulaska u ring a tom prilikom je Silva povredio ruku i leđa.

Sonen je pao na doping testu, a Silva svoj nije hteo vni da uradi pa je suspendovan. Maja 2015. doživotna suspenzija je ukinuta, Silva se izvinio što je ZFC optužio za nameštanje borbi i uspeo je da raskine ugovor sa organizacijom kako bi mogao da sam odlučuje o svojim borbama.

Za kratko vreme se sa svojim timom takmičio u Rizin Federaciji pre nego što se okušao u Belatoru. Izgubio je na poene upravo od Sonena, a onda i nokautom od još jednog starog znanca, Kvintona "Rempejdž" Džeksona, što mu je poslednja borba do današnjeg dana.

Vanderlej Silva je 2016. godine dobio američko državljanstvo, a bio je ponosan na svoju popularnsot u SAD-u:

- Neverovatno je što sam iz Brazila, ali i kada se borim protiv američkih boraca, publika mnogo više navija za mene. Zato što znaju da ću da im priredim šou. Ulaznice za borbe su ksupe, kao i prava na gledanje putem televizije, i oni zato žele borce koji će im prirediti zabavu. Ja volim svoje navijače i bporim se za njih - poručio je jednom prilikom.

Posle godina življenja u Sjednijenim državama, Silva se vratio u domovinu. A 2018. je otkrio da ima simptome hronične traumatske encefalopatije (CTE), ozbiljne neurodegenerativne bolesti koja je često prouzrokavana ponavljanim udarcima u glavu, a može da rezultira demencijom.

Nije pomoglo ni što je Vanderlej čak dva puta, 2016. i 2020. doživeo težak saobraćajni udes dok je vozio bicikl. Drugi put je bio zahvalan što je vozač auta koji ga je udario stao da mu pomogne, jer je prvi pobegao...

Nakon otkrića da ima simptome encefalopatije, Brazilac je izrazio želju da donira svoj mozak u svrhe medicinskog istraživanja ove bolesti.

Silva je 2009. u Las Vegasu osnovao sopstvenu organizaciju Vand Fajt Tim koja okuplja brojne vrhunske MMA trenere.

"Ludi pas" je već sada iza sebe ostavio veliki trag u MMA: vlasnik je rekorda u broju pobeda, nokauta, odbrana titula i najdužeg niza doboijenih borbi u istoriji PRIDE-a. Bio je šampioni osvajač Gran prija u srednjoj kategoriji PRIDE-a 2003. Pet puta je dobijao nagrade za borbu večeri, dva puta za nokaut večeri...

(Espreso/Nedeljko Đukić)