ESPRESO S VELJKOM MEĐU KONOPCIMA: Spreman sam da ostavim glavu u ringu! Neću da me znaju kao Cecinog sina!

Veljko Ražnatović je od rođenja bio pod lupom javnosti i medija.

Ista ta javnost je bila i iznenađena kada je u jednom momentu odlučio da se okrene sportu, i to boksu, kome se u potpunosti posvetio i u kome je potpuno pronašao sebe.

Već je odradio šest profesionalnih borbi i ostvario svih šest pobeda, a trenutno je rešio da održava formu, ali i da napreduje tako što će se takmičiti za Loznicu u Boks ligi Srbije.

Espreso je bio upravo na okršaju između boksera iz Loznice i Vojvodine, gde je Veljko debitovao pred svojim navijačima u čuvenoj hali "Lagator" i sa njim smo iskoristili priliku da posle meča malo razgovaramo o njegovoj bokserskoj karijeri.

Ražnatović je upisao pobedu, ali ne na način na koji je to želeo, pošto mu je protivnik predao posle svega petnaestak sekundi od početka meča, čime je doprineo ukupnoj pobedi Loznice 16:0.

Sa Veljkom smo se našli na njegovom omiljenom mestu - u ringu i moramo priznati da je bio prilično nervozan i nezadovoljan što je na takav način došao do novog trijumfa. On je želeo da to bude drugačije, ali...

- Uopšte nisam planirao moj debi u "Lagatoru" ovako. Bio sam spreman da ostavim glavu ovde u ringu, ali verovatno zbog onoga što se desilo u prošlom sa Vojvodinom i što je njihov trener bio upoznat sa mojim bokserskim sposobnostima, meni ovaj dečko nije delovao kao da ne zna šta radi pa da bude prekid posle 15 sekundi. Jako sam razočaran. Puna hala i da se poslednji meč večeri ovako završi stvarno je tuga.

Zbog čega si se odlučio da boksuješ za Loznicu u Bokserskoj ligi Srbije, pošto si do sada uglavnom radio profesionalne borbe?

- Ja sam član beogradskog kluba Fontana, ali zbog prijateljstva mog trenera Jovana Rakonjca sa predsednikom lozničkog kluba, odlučio sam da boksujemo za Loznicu kao pojačanja iz Beograda.

Koja su ti očekivanja sa timom iz Loznice?

- Mi smo prvi već sada i zacementirali smo prvo mesto i plan nam je da ih pregazimo sve do kraja. Ostalo je još pet kola u kojima ću sigurno učestvovati. Kad se bude opet dolazilo u "Lagator" nadam se da ću imati boljeg protivnika i priliku da pokažem publici šta je pravi boks i šta znači odricanje, šta je srce. Da bude rat u ringu.

Sa tvojim pojačavanjem kluba Loznica je postala automatski favorit za titulu, koliki je to pritisak i za tebe, ali i koliko je to stvorilo pritisak ostalim borcima u klubu?

- Ja sam tu najmanje zaslužan, jer sam odboksovao samo jedno kolo pre ovoga i završio ga prekidom. Ovi momci boksuju svako kolo, tako da nemam nekih zasluga. Pomogao sam jednom, ali do kraja planiram da se postaram da postanem "ravnopravni" član kluba. Videli ste i sami večeras, reakcije ljudi govore više od reči. Ne znam šta da kažem. Stvarno sam jako razočaran. Bio sam spreman, eto...

Koja su tvoja lična očekivanja u Bokserskoj ligi Srbije, osim titule? Koliko to može da ti pomogne na individualnom planu?

- Meni je potreban svaki meč. I amaterski i profesionalni, jer ja još gradim svoju karijeru, sakupljam iskustvo. Potrebno mi je što više raznolikih mečeva i protivnika. Ja sam ovde samo na dobitku. Pobeda ima hiljadu očeva, a poraz samo jednog.

Ti si počeo kao kik bokser i dok većina tvojih vršnjaka u današnje vreme odlazi u MMA sport, koji je u ekspanziji, ti si se odlučio da nastaviš karijeru u boksu, osnovnoj borilačkoj veštini. Šta je to što te je privuklo tome?

- Boks je plemenita veština i najnapornija veština, provodite i najviše vremena u ringu. Povrede su možda veće u drugim sportovima, ali meni je boks lepota. Sve te kretnje boksera... Sve ostalo možemo, da se vatamo, da se bacamo dole, da ovo, da ono, što nekome jeste lepo, ali meni nije. Boks je prava ferka. Stanete jedan naspram drugog, pa koje pametniji, ko je brži, ko je bolji... Ne pobeđuje uvek snaga.

Majka Tajsona je ringu pokretao bes, koji je tvoj pokretač kada uđeš u ring? U čemu pronalaziš motivaciju i inspiraciju?

- Prosto se ne vidim ni u čemu drugom. Želim da se dokažem. Želim da dokažem da sam već sada najbolji u Srbiji u svojoj kategoriji, da mi već sada nema ravnog. Kada to dokažem, onda idem na svetsku scenu, ali je jako bitno ne zaletati se da ne bi bilo "pljas". Znam da nikada neću ubaciti peškir u ring, to znamo.

Sam si mnogo puta poručivao da si svestan kakve sve povrede možeš da zadobiješ u ringu. Da li ikada osetiš neku vrstu straha pre nego što uđeš u ring?

- Nisam takav tip osobe. Ako se opredeliš da si bokser, kao što sam se ja opredelio, zna se šta to podrazumeva. Ako si policajac, ljudi će pucati na tebe, ako si doktor bićeš krvav, radićeš operacije, a ako si bokser tući ćeš se. I nećeš samo ti tući, nego će i tebe tući, debelo, dok ti ne budeš tukao nekog drugog. Onog trenutka kada sam se odlučio za boks ja sam se pomirio s time i da ću dobiti batine, ali i da ću ja tući nekoga. Tu se sad deli na ono ko je dobar, a ko je loš.

Kad već govorimo o svemu tome, ono što većinu ljudi sigurno zanima, jeste i šta bokserima u ringu prolazi kroz glavu, o čemu razmišljaju tokom trajanja borbe?

- Pa razmišlja, gde ću da mu "protmem ovo", da li ću ovo...Radi mozak "hiljadu na sat". Ne može ovo ni sa čim da se poredi. Ne znam kako je onim pilotima koji voze F-16 pa kada u milisekundi moraš da doneseš odluku. Nema odmora u boksu, posebno amaterskom. U profiju ima malo i odmora i više taktike.

Mnogima je bilo neobično i prijatno su bili iznenađeni što su od trenutka kada si se potpuno posvetio boksu, odlučio da svoje borbe ne radiš u Beogradu što su mnogi očekivali. Ti si imao samo jednu borbu u Beogradu, sve ostalo je bilo u nekim drugim gradovima u Srbiji. Zašto si se odlučio na to?

- Samo je buknulo kada sam krenuo sa boksom, jer sam pre toga ja privlačio medijsku pažnju zbog majke, zbog ovoga, zbog onoga. Ja sam onda odlučio da tu pažnju zaslužim na neki drugi način. Hoću da uradim nešto da ne stoji više "Veljko Ražnatović, Cecin sin" nego da stoji "Veljko Ražnatović, šampion", "Veljko Ražnatović - prvak države".

Sad kad smo se dotakli toga, ti si donosio u životu neke odluke koje nisu bile očekivane, od toga da studiraš u Banja Luci, pa onda da gradiš svoje ime preko boksa. Da li je to tvoj neki možda način da izbegneš to stalno povezivanje sa time čiji si sin?

- Što se tiče Banja Luke, makar sam ja to tako gledao, čim smo mi ginuli tamo i borili se, valja neko vreme provesti sa tim narodom, povezati se sa ljudima, videti šta smo zastupali, šta smo životima branili, tako da smatram da mi je i to bila ispravna odluka kao i boks.

- Od toga čiji sam sin nikada ne bežim. Samo sam ja oduvek znao da ću da se bavim nekim sportom, trenirao sam svašta, ali me ništa nije privlačilo osim toga, što moja majka kaže, "da se tučem u glavu". Ja sam od ranih tinejdžerskih dana kukao i molio je da me pusti da se takmičim. Meni je bilo muka da treniram, ako to nema neki cilj iza, ako nema nekog takmičenja i dok mi nije dala da se takmičim, samo sam trenirao.

Tvoja majka i dalje ne dolazi na tvoje borbe, ali, kako si rekao, pogleda ih kada se završe. Šta ti kaže posle njih?

- Ima uvek komentar. Za poslednji meč mi je rekla da sam trebao više da ga bijem. Kaže mi "nisi mi bio nešto spreman, nisi to bio ti". Ja joj rekao da ću se spremiti bolje za sledeći put.

Ima li, ipak, šanse da kada bude bio neki spektakl, borba za neku značajniju titulu, da ona ipak prisustvuje meču.

- Moraće. Kad bude bila neka titula neće se pitati mnogo.

Koji je to neki cilj Veljka Ražnatovića u boksu i kojim putem planira da ide da bi došao do njega?

- Cilj je kao i kod svakog dečaka koji prvi put navuče rukavice na ruke sa željom da bude ozbiljan u tome, a to je da se postignu što veći rezultati. U amaterskom smislu nemam trenutno neke ciljeve veće od "Beogradskog pobednika", državnog prvenstva i Zlatne rukavice... Ne interesuju me evropska i svetska prvenstva, ali u profesionalnom boksu imam najveće ciljeve - svetski prvak. Ali ja sam tek na početku, to je i dalje samo san. Radimo na realizaciji tog sna.

I na kraju da te pitam kako izgleda jedan običan dan Veljka Ražnatovića - boksera?

- Krv, muka i znoj. I onda dođem kući i legnem pored žene (verenice Bogdane prim.aut.) i onda me ona sastavlja iz osam delova i nazad. Osim nedeljom kada malo šetam kuče da dođem k sebi. Imam tri treninga dnevno, u tačno vreme moram da jedem. Ludnica.

- Bogdanina podrška mi znači sve na svetu. Kad nekog voliš i kad neko voli tebe bitno je da te podržava u svemu - zaključio je Veljko Ražnatović za "Espreso".

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)