Gledala sam kako nokautiran borac leži na betonu 20 minuta s braunilom u ruci, dok ga gledaoci PRESKAČU! Zašto je MEGDAN 2 bio spolja gladac, a iznutra CIRKUSKI VAŠAR?
Foto: Natalija Atanacković

katastrofa

Gledala sam kako nokautiran borac leži na betonu 20 minuta s braunilom u ruci, dok ga gledaoci PRESKAČU! Zašto je MEGDAN 2 bio spolja gladac, a iznutra CIRKUSKI VAŠAR?

Prvim Megdanom u Novom Sadu sam bila apsolutno oduševljena, a sad je potpuno drugačija priča i veliko razočarenje

Objavljeno: 16:20h

Povučena pređašnjim iskustvom, jedva sam čekala da odem da fotografišem i izveštavam sa Megdana 2, ali od svega ostao mi je samo gorak ukus u ustima i scene koje radije želim da zaboravim.

Megdan 2 je u međuvremenu "porastao" pa je sa male hale Spensa, prešao u veliku, ali sjaj i raskoš su samo na prvi pogled prisutni, izgleda da veći prostor zahteva i mnogo ozbiljniju organizaciju koja je ovoga puta izostala.

Da ne bih nešto zaboravila, krenuću od samog početka.

Dobila sam akreditacije na dan događaja i rečeno nam je da sa njima ulazimo na zapadni ulaz gde i skoro sva publika. To mi je odmah bilo čudno jer nikada novinari i fotografi ne idu na tribine već u parter zbog samog izveštavanja, ali i fotografisanja događaja. Turnir je trebalo da počne u 20 časova, ali publika je puštena tek u 19:45 pa sam odmah znala da će sve kasniti.

foto: Natalija Atanacković

Čekala sam u redu da uđem jedno 20 minuta,a kada sam stigla do ulaza, rečeno mi je da to nije ulaz sa mojom akreditacijom na kojoj je inače pisalo "Svedoci Megdana", poslali su me na službeni ulaz 3. Ok, malo sam se namučila pri izlasku jer su svi logično nagrnuli da uđu, ali moj život je kontra. Još uvek super raspoložena stigla sam do službenog ulaza, prva vrata: "Ovde mogu da uđu samo VITEZOVI, ne znam za SVEDOKE. Probajte na sledeći ulaz, pa ako vam ni oni ne dozvole pustiću vas ja, zaista nije do mene, tako mi je rečeno", objašnjavao nam je momak sa prvih vrata.

Stižemo do drugih i jedva nekako "uđosmo". Momak iz obezbeđenja nam je odmah prošao i rekao:

- Novinari i fotografi stoje do zida, ne smete dalje od stolova!

"Molim???"

Da, novinari i fotografi kojih inače nije bilo u velikom broju, da se ne lažemo nije ovo koncert Cece Ražnatović, ovo je sport koji još uvek traži svoje mesto "pod Suncem", a sam događaj je tek počeo da se razvija...Elem, mi smo smešteni da stojimo do zida, tik ispred publike, bez stolica, bez mogućnosti da napravimo kvalitetnu fotografiju sa turnira. Da se razumemo, fotografije koje vidite rađene su sa tele objektivom, što znači da su mnogo bliže nego što je to bilo u realnosti, pa sada vi vidite koliko sam daleko, kad su sa teleobjektivom fotografije ovakve!

foto: Natalija Atanacković

Kako ne bismo stajali 4 sata, snašli smo se tako što smo seli na presavijen tepih na kraju hale, oktagon je bio predaleko da bismo mogli da vidimo borbu onako kako treba, a o fotografisanju nema ni reči jer treba izbeći stolove sa VIP-ovcima, kamermane, obezbeđenje, stubove oktagona kako biste uopšte videli išta, jer fotografi izgleda nisu bili poželjni od strane organizatora, a novinari su apsolutno nebitni.

Urednik jednog od najpoznatijih magazina vezanih za MMA, jedan beogradski MMA borac za koga svi znate, ali ne bih da ga imenujem ovoga puta i ja sedeli smo na podu velike hale Spensa i osećali se kao da smo "tehnički višak". Borbe smo morali da gledamo preko video bima, što smo mogli i kod kuće, a ne da o svom trošku dolazimo za Novi Sad da pišemo izveštaj o nečemu što zapravo i nismo videli. Nisam kompetentna da pišem o borbama, jer nemam fotografije da vam opišem borbe, a nisam mogla jasno da vidim delove koji su dovodili do pobeda.

foto: Natalija Atanacković

Ovim tekstom zaista ne želim da kritikujem borce koji su kao i uvek dali sve od sebe, bili su spremni da "poginu" za pobedu, ali zbog greške organizatora oni će biti uskraćeni za izveštaj!

Da nastavim, ja nisam neko ko na događaje ide kako bi se "ovajdio" za smeštaj, hranu, piće, akreditacije smo dobili jer smo ispratili i prvi Megdan, a tada smo uredno platili karte, otišli sopstvenim prevozom i platili sopstveni smeštaj. Znači nismo novinari grebatori. Zašto vam ovo pišem? Pa zato što smo molili obezbeđenje da nam daju bar jednu flašicu vode iz paketa koji je stajao pored njih, jer nije bilo nigde da se kupi, ali smo ostali uskraćeni i za to: "Nismo ovlašćeni da vam damo". Ok, napustila sam događaj na nekih 15, 20 minuta jer sam morala da nađem trafiku u blizini da kolega, poznati borac i ja ne bismo skapali na podu hale Spensa.

Ovo je samo početak!

foto: Natalija Atanacković

Primetili smo da su svi VIP centralni stolovi bili popunjeni licima koje ne poznajemo, osim specijalnog gosta Pitera Erca, bile su neke devojke koje su možda poznate u Novom Sadu, ali nisu nama. To nije nikakav problem, ali problem je ako vidite da su neke od legendi MMA sporta kao što je Dušan Džakić smeštene za poslednji sto u nizu, a s obzirom da su smešteni nešto malo ispred nas, verujem da ništa nisu mogli da vide, kao ni mi.

Onda je usledila najskandaloznija stvar koju sam videla! Skoro pa da ne postoji događaj na kom se ne nalazi bar jedno vozilo, ako ne i više njih Hitne pomoći, ali ne i na MMA turniru gde se ljudi makljaju kao ludi.

Jedan borac bio je nokautiran, izneli su ga iz ringa u polusvesnom stanju, odmah sam izašla ispred da vidim kako je i šta se dešava, a videla sam najstrašniju scenu u svom životu. Lekar (jedan) položio ga je na beton ispred i dok mu je stavljao braunilu, prolaznicu su ga bukvalno preskakali. Tek onda je pozvana Hitna pomoć koja je stigla za nekih 20-ak minuta. Ljudi, ovde su u pitanju ljudski životi, ovo su borbe, a ne balet! Da je povreda bila teža, možda bi minuti i sekunde odlučivale o njegovom životu, na svu sreću on je sada dobro , ali ovakav propust nikako nije smeo da se dogodi!

foto: Natalija Atanacković

Ponoviću još jednom, svaka čast momcima koji su pokazali svoje tehnike i znaje u ovom sportu u oktagonu, međutim, neću vam pisati o njihovim pobedama niti ću ih pominjati jer nije objektivno izveštavanje bez fotografija i bez mog uvida u borbu, ne želim da vas izveštavam o snimcima sa video bima jer sve to možete da vidite na Jutjubu, čak bolje nego ja sa lica mesta.

Na moju veliku žalost, od događaja koji je zaista mogao da postane jedan od najvećih borilačkih manifestacija u Srbiji, meni je ostao samo gorak ukus u ustima i veliko razočarenje jer nisam uradila posao zbog kog sam i došla.

Ovaj tekst nije napisan kako bi se omalovažio događaj, već kako bi možda sledeći put poveli računa o ljudima koji su u ringu, ali i o onima koji su bitni za plasiranje ovog sporta.

Kako ne bih imala grižu savest prema borcima, postavljam vam video zapis poslednje i najočekivanije borbe te večeri između Stegana Negucića koji je pobedio Vladimira Prodanovića.

(N. Atanacković)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.