Emocije bile najveći problem Uroša Medića: "Ja nikako nisam smeo da budem poražen..."

Uroš Medić je za manje od 30 sekundi razbio protivnika u glavnoj borbi UFC Fight Night u Srbiji, događaju koji je na kraju ipak oduševio sve.

A jedino što je falilo da ovo veče bude savršeno jeste pojas. Ipak, strani novinari su ga prvo pitali sa kim bi sada voleo da se bori.

- Pa sa Leonom Edvardsom. Toliko dugo ga prozivam da stvarno više nema smisla. Ako neće ili ne sme, naći ćemo neko drugo rešenje - počeo je Medić.

Atmosfera je bila luda pre meča, tokom meča i posebno posle?

- Bilo je ludo, moram da pogledam snimak i vidim šta se desilo, jer sam sve vreme bio u zoni, bio sam fokusiran. Poslednje dve nedelje sam proveo kod kuće, ali ne kod kuće, jer namerno nisam hteo da odem kod porodice, da vidim prijatelje, ostao sam u gradu, ali teško da bi bilo ko mogao da me pobedi večeras.

Kada si odlazio za Ameriku, da li si znao da ćeš da se boriš u UFC-u u Srbiji?

- Ovo je san koji je rastao. Bio sam klinac koji nije znao mnogo, ali kako sam se razvijao kao osoba, shvatili smo da nas ništa ne može zaustaviti.

Da li je ovo ostvarenje sna? Može li bolje?

- Jedino da sam osvojio pojas, moj posao. Sledeće godine donosimo pojas kući.

Da li je ovo vrsta nastupa koja u stvari može da napravi superstara?

- Vi mi recite. Ja sam samo borac, samo čovek, samo pokušavam da radim svoj posao. Teško je, ali i jako lepo kada pobedite. Da li je dovoljno? Ako nije, onda moramo da se prilagodimo. Ovo je bilo jako, jako emotivno za mene, ne znam kako to da objasnim. Ovakav pritisak nikad nisam osetio. Borio sam se u punim arenama širom SAD, ali ništa ne može da se poredi s ovim. Da budem sa ljudima koji me poznaju, koji su me odgajili, da me vide ovakvog, pa onda cela publika i pesma koja mi mnogo znači… Ne mogu da opišem, jako ludo.

Kada si išao za SAD, da li si ikad pomišljao da ćeš ovo doživeti - 20 hiljada ljudi, Arena, baklje?

- Nisam, naravno, ovo je zaista nešto neverovatno. Pretpostavio sam da će da bude emotivno i, moram da ponovim, bio sam tu i bio sam fokusiran, nisam smeo sebi da dopustim da obratim pažnju na to šta se dešava oko mene.

Da li ti je sa neke strane možda žao što nije trajala možda malo duže?

- Tih 30 sekundi nije ni prvi ni poslednji put. Bilo je i 60 i 90, neke i do treće runde. Jedino što je bitno je da sam izašao kao pobednik bez povrede, a ni on nije povređen, tako da je lepo veče. Neko je morao da bude poražen, a ja nikako nisam smeo da budem poražen.

Najavio si da ćeš da promeniš pesmu, na kraju Vidovdan?

- Mislim, pitanje vam daje odgovor - Vidovdan je naša druga himna, ima neko mesto u našim srcima. Izabrao sam Dejana Petrovića i Big Bend, jer trubači imaju veliko mesto za nas. Mislim da sam pogodio veliko mesto za nas. Samo sam se plašio da li ću biti previše emotivan, a kada sam video da cela publika peva kao jedan… Nemam reči.

Da li je neko od srpskih boraca ostavio utisak na tebe?

- Kada sam poslednji u programu, trudim se da ne gledam prethodne borbe, jer neka može emotivno da utiče na mene, tako da nisam video sve. Znam da su neki pobedili, a neki izgubili, ali ću posle pogledati sve. Jako mi je žao što se Miloš povredio, jer je jako teško vratiti se posle takve povrede - zaključio je Medić.

Bonus video:

(Espreso/Espreso sport)