SA CEMENTOM U RUKAVICAMA JE UBIO PROTIVNIKA Posle 24 godine se slomio i priznao sve: Rukovanje je OTKRILO TRAGEDIJU

Šesnaesti jun 1983. godine bio je veliki datum za istoriju boksa. Jedan od najboljih boksera svih vremena, Panamac Roberto Duran, borio se za WBC titulu u velter kategoriji protiv Amerikanca Dejvija Mura, do tada neporažene američke senzacije iz njujorškog Bronksa. Duran je slavio tehničkim nokautom, što mu je krajem godine obezbedilo napad na Marvina Haglera i sve najveće pojaseve koji u boksu postoje.

Ipak, te junske večeri, u rasprodatom Medison Skver Gardenu u kojem se zguralo više od 20.000 ljudi, dogodila se borba koju niko nije preterano napeto očekivao, a postaće jedna od najozloglašenijih, najbrutalnijih i najjezivijih priča u istoriji borilačkog sporta. Glavna borba večeri, ona između Durana i Mura, imala je tri uvodne borbe, piše Index.hr.

U jednoj od njih, u srednjoj kategoriji, susreli su se bokseri koje istorija verovatno ne bi pamtila da se nisu sreli te tragične noći. U jednom uglu stajao je Bili Kolins Junior, neporaženi i talentovani mladić. U drugom je bio Luis Resto, Murov komšija iz Bronksa. Da priča bude simboličnija, glavni trener i menadžer bio mu je čovek po imenu Luis Panama.

- Bila mi je to najbolja godina života i najgora noć života - reći će Resto godinama kasnije.

Irski "prodigy" protiv portorikanskog "journeymana"

Iako još nije napunio ni 22 godine, Colinsu mlađem predviđala se velika karijera. Dečak iz siromašne radničke porodice odrastao je na američkom jugu, u siromašnoj irskoj porodici pod paskom oca Bilija Kolinsa starijeg, bivšeg profesionalnog boksera sa solidnom karijerom.

Za samo godinu i po dana od kada je postao profesionalac, Kolins je sakupio 14 borbi i u svakoj je pobedio. Svetske organizacije videle su u njemu još jedan arhetip "velike bele nade" u sportu u kojem su sve češće dominirali crni i latino bokseri.

Za protivnika mu je pažljivo odabran šest godina stariji Resto, čovek rođen u Portoriku. Bedu tamošnjih ulica zamenio je sirotinjskim četvrtima "Grada koji nikad ne spava". Kao što glasi svaka stereotipna priča o bokseru, sport mu je bio istovremeno jedini izlaz iz bede, ali i jedina životna karta koja nije vodila u zatvor.

Do okršaja sa Kolinsom, Resto je sakupio 20 pobeda, osam poraza i dva remija. Problem sa Restom bio je što se tukao uličarski, a borbe je gubio zbog ulaska u otvorene razmene. Ipak, bio je atraktivno ime sa nekoliko velikih "skalpova" i postao je idealan "journeyman" – tip borca koji služi da se u pravom trenutku upari sa boljim, mladim, ali nedokazanim bokserom koji će preko njega izgraditi ime.

Kolinsu je Resto trebalo da bude prečica do velikih borbi i ozbiljnog novca, a tako su otprilike i kladionice postavile meč. Brži, spremniji i bolji Irac odradiće posao bez preteranih problema.

- Ovo će biti zakucavanje - rekao je u najavi meča komentator CBS-a.

Najgore prebijanje u istoriji Njujorka

Već posle prve runde, svi viđeniji američki bokserski analitičari i treneri otišli su u svlačionice, pokupili svaku knjigu koju su o boksu pročitali, svaku belešku koju su zapisali, svaku kasetu koju su pogledali i zapalili ih, jer očigledno ništa ne znaju.

Autsajder Resto nije pobeđivao u meču, već je brutalno prebijao svog suparnika.

- Jak je... Mnogo je jači nego što sam mislio. Šta se dešava?

Ovim rečima je između treće i četvrte runde nesrećni Kolins tražio objašnjenje od svog oca, koji ga je jednako zbunjeno gledao, ne verujući šta se događa.

U nekoliko navrata su komentatori vapili i molili. Najpre Kolinsa da padne i preda se, a onda i sudiju da prekine meč. Resto ga nije udarao pesnicama, nego maljevima. Posle svake runde, Kolins je ustajao sa stolice izgledajući kao da mu je lice izbo novi roj od otprilike sedamsto miliona pčela. Kada je odzvonilo za kraj desete runde, Resto je već počeo da slavi. Čista njegova pobeda, 10:0 u rundama.

Rukovanje koje je otkrilo tragediju

Izubijan i umoran, Kolins je bespomoćno stao u svoj ugao. U ring je tradicionalno ušlo 500 trenera, lekara, komesara, VIP zvanica, promotera i novinara. Resto je oduševljeno skakao, znajući da je ovom pobedom otvorio put ka tituli ako mu se zvezde poklope.

Otrčao je u protivnički ugao, zagrlio i poljubio Kolinsa u obraz. Zatim je pružio ruku Kolinsovom ocu. Umesto kratkog rukovanja, usledila je jedna od najšokantnijih scena u istoriji boksa. Kolins stariji uhvatio je Restovu rukavicu i osetio da nešto nije u redu.

Počeo je pažljivije da ih pipa i shvatio šta se dogodilo.

- Ove rukavice, ove rukavice! One su prazne - urlao je Kolins stariji.

Resto je, u maniru čoveka uhvaćenog na delu, panično pogledom tražio svog trenera, Panamu Luisa. Stvar je odmah postala kristalno jasna – neko je petljao oko rukavica i počinio najteži prekršaj u svetu boksa.

Alat za ubistvo

Rukavice su odmah skinute i prosleđene na istragu. Tamo je utvrđeno da je iz njih izvađeno preko 50% punjenja.

Ona služi za dvostruku zaštitu – kako onaj ko udara ne bi slomio šaku prilikom udarca i kako onaj ko prima udarac ne bi doživeo frakturu lobanje. Resto je deset rundi, ukupno trideset minuta, praktično udarao Kolinsa golom pesnicom.

Sportska komisija Njujorka odmah je pokrenula istragu. U roku od dve nedelje saslušano je više svedoka i nikome nije bilo jasno kako je nekome promaklo da se Resto borio sa rukavicama koje komesar borbe i glavni sudija nisu odobrili.

Resto je tvrdio da je nevin i da nema pojma šta se dogodilo, kao i Luis. Nakon mesec dana, istraga je okončana. Resto je dobio godinu dana zabrane bavljenja boksom, Luis istu toliku zabranu obavljanja trenerskog posla, a borba je zvanično proglašena kao "no contest" (bez pobednika). Nevolje su tu, nažalost, tek počele.

To veče je ubilo Kolinsa

Kolins je zadobio teška povrede. Oči su mu bile teško povređene, dužica je bila pocepana i više nikada nije mogao dobro da vidi. Zbog toga je već sa 22 godine morao da odustane od profesionalne bokserske karijere.

To se odrazilo na sve segmente njegovog života. Upao je u depresiju, počeo je da pije po ceo dan i postao je nasilan. U najmanje tri navrata je u naletu besa napao svoje prijatelje, a jednom prilikom je udario i svoju ženu. Bio je potpuno slomljen.

Šestog marta 1984. godine, otprilike osam meseci nakon kobnog meča, Kolins je pio kao i obično. Zvao je svoja dva prijatelja da sa njim odu u pab u rodnom gradu. Oni su videli da je pijan i odbili su ga. Kolins je jednom od njih pretio, udario ga je više puta, uzeo mu ključeve i strpao ga u automobil.

Na manje od dva kilometra dalje, u punoj brzini je probio zaštitnu ogradu puta, sleteo sa njega i udario u odvodni kanal. Njegov prijatelj je zadobio teške i po život opasne povrede, a Kolins je ostao na mestu mrtav. Kobno veče uzelo je svoju prvu, ali ne i poslednju žrtvu.

Resto je završio u zatvoru

Slučaj je u međuvremenu zainteresovao i civilne pravosudne organe. Pokrenuta je velika parnica u kojoj su Resto i Luis optuženi za teški napad, kriminalno posedovanje oružja (Restove ruke) i zaveru radi izvršenja krivičnog dela.

Na suđenju je bilo prisutno 13 porotnika – 12 tradicionalnih i Restove rukavice iz te večeri, koje su stajale na stolici u sudnici i podsećale sve prisutne na tu zlokobnu noć.

- Iskreno, osećao sam kao da su nam rukavice već izrekle presudu i obavezale nas da proglasimo Resta krivim. Nas 12 smo tu bili samo prolaznici, bilo je to odvratno iskustvo - rekao je kasnije jedan od porotnika.

Proglašeni su krivima po svim tačkama optužnice. Resto je osuđen na tri, a Lusi na šest godina zatvora. Obojica su izašla iz zatvora nakon dve i po godine. Resto je praktično doživotno izbačen iz boksa, a Luis samo formalno.

Usamljeni ubica

Nakon povratka iz zatvora, Resto više nikad nije bio isti. Društvo ga se odreklo, porodica mu se odselila iz Njujorka, a svoja dva sina, koji su imali dve i pet godina kada je otišao u zatvor, praktično nije ni poznavao. Odao se alkoholu i drogama, a 1994. godine preselio se u podrum jedne njujorške dvorane. Deset godina je živeo u sobi od deset kvadrata i bez struje.

Postao je beskućnik, nije mogao da nađe posao, a oštećenja zadobijena u profesionalnoj karijeri uporno je dodatno pogoršavao za šankovima širom Amerike kada bi mu se neko smilovao i kupio piće.

- Osećao sam se kao ubica. Mogao sam da postanem prvak, a ostao sam bez svega. Bio sam sam na svetu - rekao je nekoliko godina nakon puštanja iz zatvora.

Profesionalni prevarant

Njegov menadžer i trener Panama Luis je posebna priča. Iako su ga osamdesetih smatrali jednim od najboljih trenera, a u njegovu salu dolazile su i face poput Majkla Spinksa i Majka Tajsona, imao je auru prevaranta koji krade i vara promotere širom zemlje, ali i svoje borce.

Samo nekoliko meseci pre borbe Resta i Kolinsa, učestvovao je u još jednoj aferi. Njegov borac, Aron Prajor, branio je titulu svetskog prvaka po WBA organizaciji protiv Aleksisa Argelja. On je držao čas boksa Prajoru i ubedljivo vodio na poene, ali se pre 14. runde dogodila zanimljiva scena.

Dok je razgovarao sa svojim borcem, tražio je od jednog od ljudi u uglu flašu sa vodom. Kada mu je bila pružena, Luis je rekao:

- Ne tu, nego onu koju sam ja pomešao.

Prajor je popio iz te druge, misteriozne flaše i u čudesnom preokretu dobio nalet snage kojim je brutalno nokautirao suparnika.

Veze između boksa i podzemlja oduvek su bile duboke, a ni Luisu to nije bio strani teren. Navodno je pre meča sa Kolinsom, u hotelu gde je odseo Resto, Luis viđen sa jednim od poznatijih gangstera tog doba i dilera heroina. Resto je slučajno čuo njihov razgovor u kojem se pričalo o "velikim ulozima" i kako Resto "mora da pobedi po svaku cenu".

Dokumentarac koji je sve razotkrio

I Resto i Luis bi verovatno umrli u zaboravu da jedan bokserski agent - Erik Drat, nije 2007. godine odlučio da snimi dokumentarac o celom slučaju.

Godine 2008. snimljen je fantastičan dokumentarac pod nazivom "Cornered". U njemu je reditelj Drat pokušao jednom zasvagda da rasvetli šta se tačno dogodilo pre i tokom meča i ko je odgovoran.

Na učešće i razgovor su pristali apsolutno svi – od Kolinsove supruge i rodbine do Resta i svih ljudi koji su mu te večeri bili u uglu. Svi osim Bilija Kolinsa starijeg.

- Žao mi je, ali ubili su mog sina. Dvadeset godina se borim sa institucijama, više nemam snage. Ništa mi ne može nadoknaditi taj bol - rekao je u odbijenici.

U prvom delu dokumentarca, Drat je pratio životnu priču Resta nakon izlaska iz zatvora. Resto, koji je tada već jedva sklapao rečenice, i dalje je insistirao da nije imao pojma šta se tačno dogodilo. U tom delu intervjua, Resto i Luis su se sreli prvi put nakon mnogo godina.

Resto je odmah pitao Luisa:

- Želim da znam, čoveče, ko je to uradio. Nosim to već 24 godine na svojim leđima.

- I ja to želim da znam, ni meni nije jasno - odgovorio mu je Luis dok je grlio uplakanog bivšeg borca.

Drat je bio uporan, a FBI materijal je slomio Resta

Ipak, Drat nije bio uveren u tu verziju. Saznao je da je FBI još krajem osamdesetih sproveo istragu sa ubačenim agentom. On se sprijateljio sa Restom u jednoj dvorani i zajedno su išli na trčanje, a cilj mu je bio da otkrije šta se tačno dogodilo te noći. U tim razgovorima, Resto je priznao da je Luis uzeo rukavice, odneo ih u toalet i onda ih vratio.

Na osnovu tih saznanja, tužilaštvo je htelo da pokrene novu parnicu, ali je sud odbio tako prikupljene dokaze. Uporni Drat je uspeo da neformalnim kanalima dođe do spisa razgovora između Resta i FBI agenta. Kada je rekao Restu da zna da je lagao, bivši bokser se slomio.

- Znao sam da nešto nije u redu, znao sam da je nešto bilo sa rukavicama. Ali gledaj, znao sam da mogu do titule, da su tu treneri da ih slušam. Govorili su mi da ga samo udaram u lice kad su mi stavili rukavice. Kada sam video da mu glava postaje sve veća, nastavio sam. Hteo sam da ga povredim - rekao je uplakani Resto, a onda je šokirao novim priznanjem.

- Pre nego što je Luis odneo rukavice u toalet, došao je do mene. Bandažirao mi je ruke, a onda je na njih stavio malo gipsa i vode. Pre nego što sam obukao rukavice, nisam više mogao ni da pomerim šaku. Udarao sam Bilija cementom u glavu. Zašto? Mnogo je tu novca bilo uloženo. Luis je to znao - zaključio je.

Poslednji susret sa mozgom masakra

Dok se vozio sa Dratom prema Floridi da se poslednji put suoči sa Luisom, Resto je priznao da je i on te večeri pio "magičnu vodu".

- U bocu je Luis stavljao ono što se daje astmatičarima. Nakon toga bi osećao kao da ti je neko dao nova pluća - rekao je.

Pre susreta sa Luisom, Resto je otputovao do Kolinsove supruge i porodice. Sve im je priznao i rasplakao ih, a one su mu oprostile i rekle da je tu bilo uključeno mnogo više ljudi i da su oni ti koji treba da plate. Resto se poklonio svom bivšem suparniku na grobu i u dirljivoj sceni je tražio oproštaj što je ikada obukao te rukavice.

Za razliku od Resta, Luis nikada nije priznao da je imao veze s tim. Njihov susret bio je na pola puta između bizarnog, dramatičnog i tragičnog, a pričali su jedva razumljivim jezikom koji govore samo oni koji su karijeru gradili primanjem udaraca u glavu.

- Kako možeš reći da sam nešto uradio sa rukavicama? Bio si mi poput sina, takvog sam te uzeo - rekao je Luis, a tužni i iziritirani Resto mu je ponavljao: - Znam da si mi ti to stavljao na ruke. To nije bio prvi put.

Nova istraga nikada nije pokrenuta, a Luis, koji je za dokumentarac tražio novčanu naknadu svaki dan, i dalje je dobro živeo od boksa.

Resto nikada nije izašao iz zatvora

Iako mu je zabranjeno da bude borcima u uglu, Luis je često trenirao borce u svojoj dvorani na Floridi i uzimao je bogate provizije. Pred kraj svog života je odlučio i svojom fizionomijom da stavi do znanja da je prevarant prve klase, pa je ugradio zlatne zube, a spavao je sa nekoliko kilograma nakita na sebi. Umro je 2020. godine.

Resto se vratio svojoj porodici, kojoj je pao kamen sa srca nakon što su 24 godine živeli u mraku.

- Sada znam da ja nisam proklet, niti moje ime. Moj tata je napravio grešku i za nju je dobro platio - rekao je njegov mlađi sin Brajan.

Sinovi su ga prihvatili i pet godina je živeo sa njima pre nego što se vratio u Bronks, gde je radio sa mladim borcima. Godine 2012. poslednji put mu je odbijen zahtev da mu se odobri povratak u profesionalni boks.

- I dalje vidim samo Bilijevo lice kada treniram druge borce. Sanjao sam da budem šampion, a zbog boksa sam ostao bez svega - rekao je u svom poslednjem javnom istupu.

Godinama kasnije, klupko je počelo da se odmotava i sa drugih strana. Tako su neki promoteri tvrdili da su Kolinsu i nakon meča sa Restom nuđene borbe, a neki doktori tvrde da se i dalje mogao boriti.

Resto na Kolinsovom grobu

Odlučio je da se ne bori jer mu je to naredio otac, koji je u tužbama protiv svih i svega video prečicu do novca, tvrdili su.

Sve što se ticalo ove borbe odavno je utihnulo i ostalo zapisano kao mračna fusnota u istoriji sporta. Stoji kao jezivo upozorenje na ono što se može dogoditi kada se pohlepi ukaže prilika. Umesto na krov sveta, boks je Kolinsa odveo u grob, a Resta u zatvor iz kojeg nikada nije izašao.

Bonus video:

(Espreso/Sportal)