KRV NIJE VODA! Oca mu ubili albanski teroristi na Kosovu, on obora rekorde u dresu Srbije! (FOTO)

Svetsko prvenstvo u krosu je održano u Beogradu, a naši reprezentativci su zabeležili značajne uspehe.

Srbiju je predstavljalo 13 predstavnika, a u seniorskoj konkurenciji to su bili: Elzan Bibić, Nikola Raičević, Milica Tomašević i Teodora Simović, koji su nastuili u miks štafeti.

Naš tim je istrčao 4 x 2.000 metara za 24,31 što je novi državni rekord Srbije.

- Čestitam svim mojim timskim koleginicama i kolegi. Ostvarili smo primarni cilj, a to je da budemo prvih 10 štafeta. Ovo je prvi put da mi nastupamo u ovoj kombinaciji mikš štafeti i nadam se da će u narednjim godinama to biti učestalo. Za mene je posebno nekako čast, nakon 30 godina, nakon što je moj otac nastupao na Svetskom prvenstvu, sada sam se ja nastupao i to mi je nekako dalo neku dodatnu motivaciju da nastupim - rekao je Nikola Raičević, a prenosi "Telegraf".

Nikola je sin legendarnog srpskog atletičara Gorana Raičevića, heroja Srbije koji je dao svoj život za svoju zemlju u ratu na Kosovu 1999. godine, kada je ubijen iz snajpera u zasedi albanskih terorista.

Ko je Goran Raičević?

Otac Nikole Raičevića, Goran Raičević, zvani Rajko, je rođen u Kruševcu 1963. godine, a odrastao je u selu Strojinci kod Brusa. Već kao dete pokazivao je sklonost ka atletici, kada je svakodnevno trčao od škole do kuće. Počeo je da se bavi atletikom kao učenik petog razreda OŠ u Razbojni, a atletsku karijeru započeo je u Crvenoj zvezdi. Nastupao je još i za Partizan, Soko Vrbas i Brus.

Bio je nepobediv na uličnim trkama od 1980. do 1984. godine. Pet puta je pobeđivao na Belom krosu, šest puta na krosu Politike, od toga pet puta uzastopno, čime je postavio rekord. Bio je i višestruki prvak Balkana.

Život je posvetio atletici, ali pošto ona nije bila profesionalni sport, snalazio se učeći i trenirajući. U isto vreme studirao je i završio agronomiju na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, gde se preselio po upisivanju fakulteta.

Uniformu je obukao 8. aprila 1999. godine, a poginuo je posle manje od mesec dana, na Đurđevdan, 6. maja 1999. godine. Iako je imao dozvolu da izbegne vojni poziv kao vrhunski sportista i imao papir koji ga oslobađa odlaska na radište, Goran nije imao dilemu kada Srbija zove.

Njegov bataljon krenuo je u izviđanje terena. Kada su došli u selo Kačikol, sačekala ih je zaseda pripadnika OVK, koja ih je zasula projektilima iz raketnog bacača i kišom metaka.

Jedan metak koji je prošao kroz ceradu kamiona pogodio je Raičevića, koji na glavi nije imao šlem i poginuo je na licu mesta.

U njegovu čast ispred stadiona Partizana podignut je spomenik koji čuva uspomenu na legendarnog atletičara koji je dao svoj život za Srbiju.

Bonus video:

(Espreso sport/Telegraf)