PRAVIMO ŽURKU U JASENOVCU, POVEDI MAJKU I SESTRU! Dok su mladi srpski košarkaši osvajali zlato, na Jutjubu su ratovali Srbi, Hrvati, Albanci i Bošnjaci! (FOTO)

Odavno je na Balkanu sport prestao da bude sport, nego poligon za izražavanje nacionalne, verske, etničke i svakojake druge mržnje i netrpeljivosti.

Navijače i gledaoce, ne samo one na stadionima, nego i one koji gledaju kod kuće pa komentarišu na portalima, društvenim mrežama i ostalim vidovima komunikacije na internetu, više i ne zanima šta se dešava na terenu, ko igra bolje, ko gubi, nego samo kako da što surovije, brutalnije, grđe uvredi protivnika, drugu naciju...

Pa čak i u onim situacijama kada ne igraju međusobno reprezentacije onih država koje su nažalost u prošlosti vodile ratove i čiji narodi su međusobno prosipali krv na ovom našem "buretu baruta" na kome živimo.

Nisu toga pošteđena ni takmičenja i dueli na onom nivou kada je jedina bitna stvar samo sport i uživanje u njemu, a to su dueli mlađih kategorija, baš kao što je bilo u nedelju odigrano finale Evropskog prvenstva za igrače do 18 godina u kome su se sastali Srbija i Španija.

FIBA je po već običaju prenosila taj susret na svom Jutjub kanalu, a kao kod i svih prenosa uživo preko ove društvene mreže, moguće je tokom meča ostavljati sa strane komentare, nešto poput "četa".

I upravo oni koji su posmatrali na taj način susret, mogli su samo da se sablažnjavaju komentarima koji su se nizali, ređali u nizu, a koji su stizali sa svih strana. I od Srba, i od Hrvata, i od Bošnjaka, i Albanaca, a na kraju da se sve začini uključili su se i Turci.

"Kopaćemo vam oči", "Spremite se za klanicu", "Pravimo ludu žurku u Jasenovcu, povedi majku i sestru", "Ubij Hrvata da Šiptar nema brata", "Prosipaćemo vam creva iz utrobe"!

Da, dobro ste pročitali, ovo su samo neki od komentara koji su se prikazivali u tom "lajv četu" tokom utakmice i koji su na svu sreću nestali nakon što je završen prenos.

Prosto za nepoverovati je nekom normalnom čoveku, tačnije onome koji voli svoje, ali ne mrzi tuđe, šta je sve u tim komentarima pisalo i kakve su se najogavnije psovke i još užasnije pretnje ispisivale u tim komentarima i to sa svih strana.

Na kraju, uopšte nije bila bitna ni sama utakmica, ni kako su igrali Srbi ili Španci, ni kako se odvijao rezultat, ništa nije bilo važno tim "komentatorima".

Oni su svoju "utakmicu" igrali van terena, čašćavajući jedni druge najpogrdnijim imenima i nazivima, pozivajući na najperverznije i najuvrnutije seksualne činove jedni drugima majke, ćerke, sestre, babe...

Tek povremeno, bi se u komentarima javio neko koga interesuje samo sport i koji bi na taj način prokomentarisao ili čestitao na nekoj dobroj akciji, nekom dobrom potezu i na kraju pobedi Srbije.

A ovo sve ostalo, bilo je, može se slobodno reći, vređanje kakvo ne pripada na kraju krajeva ni jednom obliku života.

I stvar koja je najgora od svega, većina tih "komentatora" sa svih strana Drine i bilo kako da se zovu, Dragan, Domagoj, Ismet, Refik, uopšte nisu ni bili rođeni, ili su tek bili rođeni za vreme stravičnih i krvavih ratova koji su se vodili na ovom prostoru.

Nemaju oni pojma šta se dešavalo, šta je dovelo do toga, ko je bio u pravu, da li je neko i ko je bio agresor i tlačitelj, ko je činio zločine i zašto?

Ne znaju oni to, niti ih na kraju krajeva interesuje. Bitno je da su samo čuli da bi tako trebalo, mrzeti i najneljudskije moguće vređati nekoga samo zato što se krsti ovako ili onako, zato što je pripadnik te neke nacije protiv koje se ratovalo, samo zato što nije isti kao što je on?!

Ne bih da mračim, ali kada čitate sve te gadosti koje ti ljudi, ta deca, izgovaraju jedni drugima, ne možete da se zamislite šta bi moglo da se desi jednog dana u budućnosti, da vas ne uhvati neki strah

Preti li nam rat do istrebljenja kada kroz nekih desetak, petnaest godina te generacije stasaju u ljude i zadrže svoje sadašnje poglede na život, ideale, idole?!

Šta će tada biti?!

(U. M.)