BOGDANOVIĆ GOVORIO O BROJNIM TEMAMA! Američka kultura mi je pomogla da upoznam sebe!

Bogdan Bogdanović, košarkaš Atlanta Hoksa, bio je gost podkasta "Hoks Riport" i govorio o brojnim košarkaškim temama.

Počeli su razgovor pitanjem šta je Bogdan žrtvovao odlaskom na klupu i kako se nosi sa celom situacijom. On je odgovorio iskreno da je to njegov posao, da je u Srbiji naučio mnogo toga o košarci što ga danas čini vrhunskim igračem.

- Za mene je ovo jednostavno i lako, tako sam naučen. Naša kultura je drugačija, dolaskom iz srpske škole košarke naučio sam mnogo toga, mnogo više od statistike i individualnih nagrada. Da se razumemo, zanima mene i to, ali tim je na prvom mestu. Ne možeš da se kriješ ako si najbolji igrač, to dolazi prirodno, nikoga ne možeš da nateraš da bude najbolji, jednostavno jeste. Ne mogu to da promenim. Ulazim sa klupe, u redu, igram košarku koju toliko volim, a ovo je moj posao i obavljam ga najbolje što mogu, jednostavno - rekao je Bogdan Bogdanović.

Naredno pitanje bilo je vezano za Bogdanove igre u Evropi, u dresu Partizana i Fenerbahčea i kako se navikao na NBA ligu i život u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Mnogo je drugačije, mislim da je ceo sistem težak i zahtevan, sa sve trejdovima i situacijom gde ne možeš da se toliko sprijateljiš sa nekim, a novac je mnogo veći, neuporedivo je ovde jače nego u Evropi. Novac ima veliki uticaj, a u Evropi i dalje ima trenera koji su plaćeniji od igrača i njihova vrednost leži u tome. U NBA je drugačije, a to sam naučio tokom moje prve godine u NBA ligi. Ovde je košarka posao, moraš da radiš svoj deo posla svako svoj deo. U Evropi je mnogo do trenera, a ovde postoji tim ljudi koji se brine o svemu.

Sistem je neverovatan, imate osobu koja se brine samo o putovanjima...

- Imamo mnogo više opcija ovde, više je ljudi uključeno i to je baš dobra stvar. Šta god ti treba dobićeš, a u Evropi je to sporije. Recimo, povratak iz povrede tamo treba malo duže, a ovde si već sutradan spreman.

Kultura je drugačija, sam si rekao, koliko je zapravo drugačije?

- Američka kultura mi je pomogla da upoznam sebe i to je dobra stvar. Ne volite da trošite vreme, a u Evropi baš to radimo. Nekada to i volim, da sednem sa dragim ljudima na kafu i čaj i pričamo o svemu. Upoznao sam mnogo ljudi koji se bave raznim poslovima i imaju sličan mentalni sklop, orijentisani su na cilj. U Evropi ideš polako, učiš, a ovde si doktor pa jutjub poznata ličnost i zarađuješ milione. To je bilo čudno, nije bilo lako da se naviknem. Porez isto. Moraš da imaš čoveka za porez i da se čuješ s njim s vremena na vreme. Meni je to novo, nisam znao ništa o tome, jer u Evropi to funkcioniše drugačije. U Evropi ne plaćaš agenta, to radi tim, a ovde sve sam plaćaš. Sve je sporije u Evropi, ali neko ti to sredi.

Srbija ima dosta igrača u NBA ligi i to je američkim novinarima zapalo za oko, pa je pitanje usledilo koliko je bitno imati ljude iz svog okruženja u NBA ligi.

- Znači dosta, Bjelica, Jokić, Vučević, Dragić, Dončić, bilo je tu i mlađih igrača poput Pokuševskog, pogotovo ranije, bio je i Teodosić. Mi se družimo ovde, zemlje bivše Jugoslavije pričaju istim jezikom, nemamo političke razmirice i lepo se družimo i pričamo o svemu - priča Bogdan.

Bogdan je poznat kao veliki radnik i upitan je zašto je takav.

- Odatle dolazi moje samopouzdanje. Čak i u video igricama, ja ne mogu da sednem i da samo igram, ja vežbam i učim danima kako bih bio dobar u tome i igrao protiv ljudi. Ne mogu da budem opušten i da gubim, talentovan sam ja bio uvek za košarku, ali nikada nisam imao taj iskreni dar. Morao sam mnogo da radim za taj dar. Tako je otkako sam bio klinac, mršavi klinac i morao sam da treniram da bih bio jači. Ne samo za košarku, za mnogo toga isto, tako nalazim samopouzdanje tako što mnogo radim i učim. Čak i pre pet godina je moj šut bio lošiji, u NBA ligi sam se popravio. Gledao sam Karija, Tompsona i ostale najbolje šutere. U Evropi nema tih šuteva van balansa, iz driblinga, nema takvih atleta i moraš da pronađeš svoje mesto. Ovde je sve u brzini, a u Evropi je to poziciona košarka. I to sam skapirao u prvoj utakmici, ma na prvom treningu. Nisam šutirao uopšte i morao sam nešto da promenim, pa sam šutirao brže i promenio hvat... Sve počinje od malih stvari, a uvek ima mesta za napredak. Niko neće doći da ti to kaže, moraš sam da skapiraš te stvari. Ovde moraš da budeš brz šta god da radiš. Kada sam došao pre pet godina bio sam poznat kao dobar šuter, ali to nije bilo dovoljno. Morao sam mnogo da radim da bih bio na ovom nivou - rekao je srpski košarkaš.

Koliko je bilo teško vratiti se posle povrede/koronavirusa? - Meni je bilo potrebno barem deset dana da uhvatim neki ritam, makar šuterski. Nije da me nije zanimalo, trudio sam se, dosta toga sam pokušao da promenim, ali na neke stvari ne možeš da utičeš. I to stvarno zna da frustrira. Nisi uradio ništa loše, a moraš da sediš kod kuće i odmaraš - kaže Bogdanović.

Usledilo je pitanje da li će odmarati tokom Ol-Star pauze:

- Dizaću tegove i raditi na šutu. Iskoristiću i vreme da se odmorim koliko god mogu. Povrede su me usporile, ali sećam se prve godine u Sakramentu sam igrao na Ol-Staru, ruki utakmicu i bio sam umoran, mnogo umoran, iako je bila samo jedna utakmica. Moraš da se spremiš za to, iako je skoro rekreativna utakmica. Ipak, u ovoj situaciji možeš stvarno da se odmoriš - rekao je srpski košarkaš Atlanta Hoksa.

(Espreso/B92)