MAJK BATIST ZA ESPRESO: Željko je došao u PARTIZAN kako bi ga vratio u EVROLIGU! JOKIĆ je dokaz da sustižete NBA!

U skladu sa euforijom koju predstojeći praznici nose sa sobom, naša sportska redakcija odlučila je da vam za kraj godine pokloni jedan specijalni intervju u znak zahvalnosti za svu podršku koju ste nam pružali tokom proteklih dvanaest meseci.

Naš današnji sagovornik može se pohvaliti kako je u svojoj bogatoj karijeri trofej Evrolige podizao čak tri puta! U Grčkoj već dve decenije ima status božanstva, naročito ako govorimo o "zelenom" delu Atine. Jedan je od najboljih igrača legendarne generacije Panatinaikosa koja je predvođena Željkom Obradovićem sa klupe harala evropskom košarkom dugi niz godina. Naravno, reč je o jednom od najboljih Amerikanaca koji su ikada igrali košarku na "Starom kontinentu", Majku Batistu.

Majk se već sedam godina ne bavi aktivnim igranjem košarke. U poslednje vreme radi kao pomoćni trener u NBA ligi i to sa velikim uspehom. Nakon tri godine u Orlandu odlučio je da promeni sredinu i krene putem Vašingtona, na čijoj klupi sedi od ove sezone. Na početku razgovora pitali smo ga da li je zadovoljan učinkom iz perioda dok je bio pomoćnik u ekipi Orlando Medžika i kakva iskustva nosi iz tog grada:

Prilično sam zadovoljan učinkom za vreme mog boravka u Orlandu, ali kao i u igračkoj karijeri siguran sam da uvek postoji prostor za napredak. Uvek tražim neki novi izazov kako bih poboljšao sebe kao trenera. To je nešto što nosim sa sobom, ne samo iz Orlanda, već i iz Bruklina, Šarlota, pa sve do Vašingtona. Svaka nova stanica u karijeri me samo činila boljim, usavršavala i na kraju dovela do toga da svoje znanje i iskustvo donesem ove godine u ekipu Vizardsa.

Kao nekoga kome igranje u Evropi nije strano, iskoristili smo priliku da pitamo našeg sagovornika koje su razlike u trenerskom poslu ovde i u Americi, kao i da li bi ukoliko mu se ukaže prilika seo na klupu nekog evropskog kluba:

Razlika u ovom poslu kada poredimo Evropu i Ameriku je uglavnom u tome što je to u Evropi dosta zahtevnije. Za razliku od NBA lige postoji dosta više uticaja, dok ovde igrači vode glavnu reč i sve se okreće oko njih. Trenutno mi je fokus na tome da postanem glavni trener u NBA, ali ne isključujem to da bih u budućnosti možda voleo da sa klupe vodim neki evropski tim. Videćemo, ukoliko ne bih dobio priliku da treniram neku ekipu iz Evrope, možda bih se oprobao i kao trener neke reprezentacije.

Mnoge njegove kolege nakon što bi "okačile patike o klin" završavale bi u nekim potpuno drugačijim profesijama, no to sa Majkom nije bio slučaj.

Odlučio sam da postanem trener po završetku igračke karijere jer sam osećao potrebu da ostanem u svemu ovome. Iskreno, to je jedina stvar koju znam da radim. U košarci sam još od malih nogu, iza sebe imam bogatu karijeru kroz koju sam kao igrač stekao mnogo znanja. Smatram da je jedini ispravan korak za mene bio da se na kraju vratim kući i probam da prenesem to znanje koje imam na mlađe generacije. Kada pogledate igrače u Americi, videćete prilično talentovane momke u dobroj formi, ali košarka počiva na inteligenciji i osećaju za igru koji nam pomalo nedostaju, što se može primetiti kada igraču kažete da igra košarku "koristeći svoj um".

Uzora u ovom poslu kaže da ima mnogo...

Željko Obradović je recimo jedan od trenera na koje se ugledam. Mislim da smo se svi ugledali na njega, čak i kao igrača. Njegov pristup je takav da će uvek dati sve od sebe kako bi iz igrača izvukao maksimum. Naravno neki od uzora su mi i Greg Popovič, Kej Si Džouns, trener Boston Seltiksa, veliki Fil Džekson...To su jednostavno ljudi kojima se divite. Trudim se da kad god mogu upotrebim neki segment iz njihovog rada na treningu i utakmici.

Pogled na igru iz ugla igrača i trenera sigurno da nije isti. U kojoj meri se to u njegovoj karijeri promenilo kada je sportsku opremu zamenio odelom, kaže:

Ne želim da zvučim sebično ali kada ste igrač nekako više mislite na sebe. Opterećeni ste time kako da postanete bolji, šta treba da promenite u ishrani, da li ste dovoljno spavali, kako sutra da budete korisniji na parketu... Iz trenerskog ugla to je dosta drugačije - morate da mislite o čitavom sastavu koji čini petnaest momaka. Svi oni imaju dobre i loše strane, a vaš je zadatak da od svakog izvučete ono najbolje tako što ćete mu naći pravu ulogu. Po mom mišljenju to su osnovne razlike između posla koji obavljate kao igrač i posla koji obavljate kao trener.

Majk Batist je svoju profesionalnu karijeru započeo pre dve decenije kao igrač Šarlora. Nije za Amerikance tih godina bilo tipično da im početna stanica bude Evropa, ali on ističe kako je tu odluku doneo prilično lako:

Sama odluka da dođem i zaigram u Evropi za mene je bila prilično laka. Nisam draftovan od strane nekog NBA tima zbog povrede kolena. Imao sam dugačku pauzu, čak godinu dana sam bio van terena tokom oporavka. Jedina opcija koju sam imao zapravo je bila da dođem u Evropu i svojim igrama pokažem ljudima u Americi da je moje koleno zdravo i da sam sposoban igrati košarku na najvišem nivou. Proveo sam godinu dana u Belgiji, pa zatim u Italiji, da bih treće sezone otišao u ekipu Memfis Grizlisa. Svima je poznata priča da nakon toga dobijam poziv Panatinaikosa u kome sam proveo narednih devet godina uz epizodu u Fenerbahčeu. Mislim da mi je to najbolja odluka koju sam doneo u karijeri.

Ipak, interesovalo nas je više detalja vezanih za sam dolazak u Panatinaikos, klub u kome je stekao najveću slavu tokom igračke karijere.

Dogovor između mene i kluba bio je prilično jednostavan. Pružili su mi priliku da igram i ponudili prilično dobar ugovor. Da budem iskren, finansijska strana je takođe bila nešto što sam gledao kako bih mogao da brinem o sebi, svojoj porodici i dragim ljudima. Nisam znao mnogo o klubu pre dolaska u Grčku. Dok sam igrao u NBA uspeo sam da pogledam finale Evrolige 2002. godine kada su postali šampioni u Bolonji. Nisam znao puno o bogatoj istoriji i tradiciji koju imaju, ali sam tokom devetogodišnjeg boravka tamo iskoristio priliku da sve to naučim.

Ekipa koju je tada sa klupe predvodio Željko Obradović harala je evropskom košarkom. Za devet sezona koliko ih je Majk proveo u Atini, "zeleni" su čak tri puta osvajali trofej prvaka Evrope! U nastavku razgovora otkrio nam je šta je bio recept za uspeh te generacije:

Ključ uspeha ležao je upravo u njegovom ponavljanju. Jedan od najboljih trenera svih vremena, Željko Obradović, bio je tu uz nas i stalno nas podsećao da je sve ono što smo uradili prošlost, kao i da će to tamo ostati. Uvek nas je terao da gledamo napred, u budućnost - to je bio recept za uspeh. Dobro smo prihvatili izazov, ako uzmemo u obzir to da je svaka ekipa u Evropi protiv nas igrala maksimalno motivisano. Samo po sebi je izazovno to kada znate da će vas u svakoj narednoj utakmici sačekati najbolja verzija protivnika. Dobro smo postavili stvari i radovali se svakom sledećem ispitu, zato smo i napravili dobre rezultate.

Poznato je da vas Željko Obradović mnogo voli. Kakva iskustva imate u radu sa njim, koliko je zaslužan za vašu karijeru?

Željko je veoma zaslužan za sve što sam postigao kao igrač. Dao mi je priliku da igram košarku na najvišem nivou u Evropi, na čemu sam mu mnogo zahvalan. On me zapravo inspirisao da težim ka tome da postanem najbolja varijanta sebe kao trenera. Zbog tog iskustva u radu sa njim, jedina ispravna poruka se sama nametnula u mom životu - Budi najbolja verzija sebe!

Mnogi bivši igrači koji su nastupali pod trenerskom palicom Obradovića ističu kako im je bio veoma posvećen van terena, a u to nas je sledećim odgovorom uverio i sam Batist:

On se istinski brine za sve svoje igrače, zato i jeste najveći! Svestan je činjenice da je život važniji od košarke i u skladu sa tim je govorio da ma koji problem igrač imao, uvek mu se može obratiti za pomoć i savet koji bi mu dao na osnovu životnog iskustva i znanja. Upravo to je razlog zašto je svaki igrač voleo da igra za Željka!

Nakon devet godina provedenih u Grčkoj, Majk odlazi u ekipu Fenerbahčea gde kako navodi nije stekao bogata iskustva:

Nisam stekao neka posebna iskustva u Istanbulu. Ruku na srce, slobodno vreme koje sam provodio u gradu bilo je odlično jer su me Turci zaista dobro prihvatili i ukazali mi veliko poštovanje, što je zaista bilo lepo sa njihove strane. Košarkaški nismo imali sezonu kao što smo planirali, mnogobrojne povrede i odnosi ekipe sa ljudima iz stručnog štaba nisu bili najbolji, tako da u skladu sa tim nisam iskusio previše dobrih stvari tokom mog igranja tamo.

Karijeru 2014. godine završava u klubu sa kojim je ostvario najviše uspeha u karijeri - Panatinaikosu:

Kao prvo, moje godine su rekle da je dosta. Drugi razlog zašto sam odlučio da završim karijeru bila su moja kolena koja su mi dala do znanja da je vreme da se oprobam u nekoj drugoj ulozi.

Tokom karijere jedan od saigrača našeg današnjeg sagovornika bio je i legendarni Šarunas Jasikevičijus koji danas važi za jednog od najboljih trenera na "Starom kontinentu". Nismo mogli a da ga ne pitamo da li je kod Šarasa još u vremenu kada je aktivno igrao košarku, bilo naznaka da će postati uspešan trener?

Naravno, Šarunas je napadački genije. Još kao igrač je imao potrebu da udeli savete vezane za neke detalje koje je primetio na terenu, tako da da - video sam ga u ulozi trenera jednog dana i jako sam srećan kada vidim sa koliko uspeha se bavi tim poslom.

Da ima dobar odnos sa bivšim saigračima iz Panatinaikosa, ističe i dan danas:

Ostali smo svi u kontaktu, naravno. Čujemo se, pričamo, čestitamo jedni drugima rođendane...U avgustu sam recimo iskoristio priliku da odem sa momcima na večeru u Atini, da se malo ispričamo i vidim kako im ide u životu. Jako je lepo videti da smo se tokom godina razvili u dobre ljude, očeve i supruge.

Tokom bogate karijere imao si izazove da se pod obručem "boriš" sa mnogim snažnim centrima. Koji od njih ti je bio najteži za čuvanje?

Iksreno, većina njih je bila izuzetno teška za čuvanje. Na svakoj utakmici bi dobili najbolje izdanje svakog igrača, ali ako već nekoga moram da izdvojim to bi svakako bili Luis Skola, Dejvid Andersen...mogao bih još mnogo da ih nabrojim, ali to su samo neki od onih sa kojima se teško izlazilo na kraj.

Današnji Panatinaikos nije ni bleda senka onog za koji si ti nastupao. Šta je rešenje kako bi se klub vratio na staze stare slave?

Ne mislim da Panatinaikosu nedostaje bilo šta trenutno. U klubu imaju ljude koji se dobro razumeju u košarku, kao i dobar sastav koji je prilično takmičarski nastrojen. Možda je u odnosu na godine kada sam ja igrao talenat malo opao, kao i budžet sa kojim klub godinama unazad kuburi. Biće ovoga i u budućnosti, ali naše je da stanemo uz klub i podržimo ga čak i u teškim vremenima.

Kao neko ko je igrao i u Evroligi i u NBA ligi, iskoristili smo idealnu priliku da pitamo Majka da li bi Željko Obradović bio podjednako uspešan trener u Americi, kao što je ovde. Na pitanje oko kog se godinama unazad vode dileme, naš današnji sagovornik imao je vrlo jasan odgovor:

Naravno da bi se Željko uklopio u NBA ligu, samo što bi morao da nađe ekipu po njegovoj meri. Oko Obradovića uvek moraju biti ljudi koji dobro razumeju košarku, pametni igrači koji znaju kako da igraju. Bilo bi gubljenje vremena kada bi on došao ovde sa zadatkom da trenira neki mlad, neiskusan tim. Definitivno mislim da bi mogao biti uspešan trener u NBA, samo bi to dosta zavisilo od izbora ekipe i same organizacije.

Nakon trideset godina Željko se vratio tamo odakle je sve i počelo - u njegov Partizan. Kako gleda na tu njegovu odluku, ali i kako komentariše Obradovićevu moć da u klubove u kojima radi dovodi sjajne igrače, otkrio nam je u nastavku razgovora:

Mislim da je njegov povratak u Partizan sjajna stvar! Taj klub je njegov dom i on ga zaista mnogo voli. Za svakog igrača je velika stvar kada čuje da se za njega interesuje Željko Obradović, svako bi njegovu ponudu uzeo u razmatranje. Svi znaju da je reč o najboljem treneru u Evropi. Takođe mislim da nije bio problem da ovi sjajni igrači dođu u Partizan kada imate njega - ako želite da budete najbolji, onda ćete želeti i da vas treniraju najbolji!

Od Željkovog novog mandata u Partizanu ističe da očekuje mnogo:

Mislim da Partizan može ući u Evroligu! Obradović je i prihvatio ovaj posao kako bi klub koji voli vratio u najbolje takmičenje u Evropi. Jasan je cilj koji Partizan ima pred sobom, zasigurno da važe za jedne od glavnih favorita u Evrokupu ove sezone.

Da li si ostao u kontaktu sa Željkom Obradovićem?

Nismo se čuli neko vreme, rekao bih mojom krivicom ponajviše, ali znam i verujem da je on u bilo kom trenutku samo jedan telefonski poziv od mene. On je čovek koji će se uvek javiti na telefon i posvetiti mi pet, deset minuta svog vremena ma koliko bio zauzet!

Imao si više puta priliku da igraš u Srbiji, kakve su utiske na tebe ostavili naša košarka i naši navijači?

Pod jedan, vi imate jedne od najboljih navijača u čitavoj Evropi! Najveća prednost kada igrate u Srbiji je ta što znate kakvu atmosferu će navijači napraviti. Što se tiče same košarke, Srbi su jedni od najboljih fundamentalnih košarkaša širom sveta! Jako, jako inteligentni igrači koji imaju širinu u igri - vidi se da su učeni na pravi način kako da igraju košarku!

Za kraj razgovora pitali smo Majka da prokomentariše to što iz naše zemlje dolaze najbolji igrač NBA lige i najbolji igrač Evrolige u protekloj sezoni.

To je odlična stvar za košarku koja takođe pokazuje koliko je evropska postaje bliska NBA košarci! Ne pričam tu samo o Jokiću, pogledajte Dončića i ostale momke koji munjevito preuzimaju NBA i dokazuju da košarka kod vas sustiže NBA što je odlično za ovaj sport generalno.

(Espreso/Igor Pavlović)