TO ŠTO SE DEŠAVA U FUDBALU SE DESILO U KOŠARCI: Posledice se osećaju i 20 godina kasnije, a kraj rata se NE NAZIRE

Fudbal kakav poznajemo je najverovatnije umro u nedelju uveče kada je 12 evropskih velikana donelo odluku da formira svoju takozvanu Superligu.

"Dvanaest najvažnijih evropskih klubova danas je postiglo dogovor o pokretanju novog takmičenja – Superlige, kojim će upravljati klubovi osnivači. Milan, Arsenal, Atletiko Madrid, Čelsi, Barselona, Inter, Juventus, Liverpul, Mančester junajted, Mančester siti, Real Madrid i Totenhem su se ujedinili kao osnivači, a biće pozvana još tri kluba da se priključe pre inauguralne sezone koja će početi što je pre moguće", glasilo je saopštenje kojim je pokrenuta lavina.

Motiv za sve to je, naravno, novac. Fudbaleri i klubovi odavno zarađuju ogromno pare, ali alavost nema granice i oni hože još. I još, i još, i još...

UEFA i FIFA, kao i nacionalni savezi su protiv formiranja tog takmičenja, kao i brojni evropski lideri, ali slaba vajda od toga. Liga šampiona i kompletan evropski fudbal su na respiratoru. Čeka se samo momenat kada će pacijenta neko sa istog i da isključi.

U celom tom "fudbalskom NBA" nema mesta za one male. Kratkih rukava najverovatnije ostaju veliki klubovi poput Benfike, Porta, Ajaksa, a o "istočnjacima" ni da ne pričamo. Šahtjor, Dinamo Kijev, Zvezda, Partizan, Dinamo Zagreb, Rusi, Turci... Tuga, čemer i jad. Sve zbog alavosti.

Istorija jeste učiteljica života, a ovo što se sad dešava već se desilo u košarci. Oni malo stariji pamte nešto što se zove ULEB.

To je udruženje najbogatijih košarkaških klubova Evrope koje je nastalo 90-ih, a svoj pun sjaj dobija 2000. godine. Tada se dešava puč i otcepljenje od FIBA i kreče se u organizaciju "privatne" Evrolige i "privatnog" Evrokupa. To su takmičenja koja i dan danas žive, zvali se ovako ili onako.

Ipak, nije prošlo sve tako lako i lepo na tom slučaju možda možemo da predvidimo delić onoga što se čeka. Naravno da je u fudbalu daleko veći novac u opticaju, ali princip cele priče je isti.

Dakle, te 2000. godine 24 kluba okreće leđa FIBA i nastavlja svoj put samostalno. Nastaje nešto što bi se moglo nazvati skandalom, a Svetska kuća košarke na to ne ostaje nema i nastavlja sa organizacijom svog takmičenja. ULEB-u su rekli ne Partizan, Panatinaikos, Makabi, CSKA i još po koji klub sa Istoka.

Naravno, "dve Evrolige" su bile neodržive, pa će se i ovi verni FIBA prikloniti "privatnicima", koji u međuvremenu okreću leđa i samom ULEB-u. Takmičenja pod okriljem FIBA "umiru" sve do trenutka kada se formira Liga šampiona, koja je kvalitetom daleko od Evrolige. Padale su i tu raznorazne ucene i pritisci na saveze i klubove da se "vrate", kao i bogate nagrade, ali to nije urodilo plodom. Najelitnija takmičenja ostala su netaknuta, a sukob moćnih organizacija i dalje traje i kraj mu se ne nazire.

Evroliga se vremenom sve više zatvarala, da bi se pre par godina uveo ligaški deo u kojem se svako sastaje sa svakim po dva puta, a put do toga trajao je skoro 20 godina. Rezultat je sva manje bitan i ukoliko želite u elitu, bitno je samo da imate novac. FIBA Liga šampiona je sa druge strane tuga od takmičenja uz sav napor i novac.

Šta će se desiti sa fudbalskim "odmetnicima", da li će evropski fudbal doživeti sudbinu košarke? Ostaje da se vidi i to i šta će biti sa "malima". Stidljivo se pominje formiranje regionalnih liga širom Evrope...

Ako se istorija ponovi, ovaj cirkus može dugo da potraje...

(Espreso)