ESPRESO U KARANTINU S RAŠONOM TOMASOM: Kad nema sporta, pustim stare Partizanove pobede! Baš sad sam gledao Kup!

Rašon Tomas je jedini stranac iz redova Partizana koji nije otišao kući tokom pandemije koronavirusa, već je ostao u Beogradu, koji polako postaje njegov grad.

Jedan od ljubimaca Grobara iza sebe ima sjajnu sezonu, izuzev onih par nedelja kada je iz nekog razloga bio indisponiran, koja je nažalost prekinuta zbog bolesti koja je "zavladala" svetom, ali Amerikanac iz tima Andree Trinkijerija ne očajava.

On vreme samoizolacije provodi u svom stanu, ali i na fizioterapijama, koje mu pomažu da ojača svoje mišiće, kolena i ostale zglobove koji su važno oruđe za rad svakog sportiste.

S obzirom na to da ni on, ali ni mi novinari, nemamo obaveze oko utakmica ili treninga, krilni centar crno-belih bio je ljubazan da nas putem video poziva primi u svoj stan i popriča sa nama o trenutnoj situaciji.

Kako si, kako provodiš vreme u karantinu?

- Dobro sam, nalazim način da ubijem vreme. Doduše, u poslednjih par dana uhvatim sebe kako brzo hodam po stanu.

Na tvom Instagram profilu, mogli smo da vidimo "fotošopirane" fotografije tebe kako visiš sa plafona, kako igraš karte sa još četiri Rašona Tomasa. Svima nam je dosadno, kao što vidimo i tebi je. Koji način pronalaziš da se izboriš sa dosadom?

- Znatiželjna sam osoba, tako da, većinu vremena, kada nisam fizički aktivan, provodim sedeći i razmišljajući o stvarima. Gledam video snimke, Animal planet, odlaske u svemir. Osim toga, igram igricu "Call of duty", ili gledam stare košarkaške utakmice.

Kada već pričamo o Instagramu, na "stori" si postavio pitanje devojkama da li bi pre izabrale momka koga vole, koji je lep i duhovit, ali ne daje im sigurnost, ili momka koji im daje sigurnost, lep je i duhovit, ali ga ne vole. Koji su rezultati ankete?

- Mnogo ljudi je izabralo ljubav. Ljubav definitivno pobeđuje. 75 odsto prema 25 odsto.

Zašto si uopšte želeo to da znaš? Da nisi možda zaljubljen?

- Ne, ne, nije ovo bilo o meni. Jednostavno me je zanimalo, jer sam vodio neki razgovor o tome sa određenim ljudima. Ono što sam želeo da dokažem je da ljudi, kada biraju partnera za ceo život, traže nekoga na koga mogu da se oslone. Ljubav bez stabilnosti više podseća na srednju školu, a što ste stariji, sve više tražite stabilnost.

Misliš li da je neki procenat od tih 75 odsto lagao?

- Mislim da nikad nisu preživeli tešku ljubavnu priču. Uvek postoje dve strane priče. Ljudi koji su bili povređeni češće traže tu neku sigurnost, dok ovi drugi i dalje žele ono neko savršeno osećanje. I naravno, ne možeš na tome da ih kriviš. Ljubav je ipak ljubav, to je ono što pokreće svet.

Koji mečevi su trenutno aktuelni kod tebe na kompjuteru?

- Gledao sam Kup, kada smo pobedili. Gledam mnoge Partizanove utakmice u kojima smo pobedili ove sezone, to me ispunjava - rekao je Tomas i oduševio Grobare.

Kako si se odlučio da ostaneš u Srbiji tokom perioda pandemije? Ti si jedini Amerikanac iz redova Partizana koji je to uradio.

- Ovde imam fizioterapeuta i čoveka koji pokušava da me nauči srpski jezik. Za mene je selidba u Srbiju bila lagana. Svi su me lepo prihvatili, osećam se kao da mi je ovo druga kuća. Nije mi teško da budem ovde u karantinu, jer se osećam veom prijatno. Realno, iskuliraću par nedelja, nikakav problem.

Reci nam nešto na srpskom onda:

- Ne mogu, i dalje "kasapim" reči, tako da, nema davanja intervjua na tom jeziku dok ga ne savladam najbolje - rekao nam je, a mi smo se složili da je naš jezik zaista veoma težak, posebno za osobe sa germanskog/anglosaksonskog govornog područja. Na to se Rašon nadovezao:

- Ne postoji aplikacija preko koje mogu da naučim srpski, a čak i da postoji, ne mogu da ga čitam. Vaša azbuka je stvarno komplikovana - kroz smeh je dodao.

S obzirom na tu dosadu kroz koju gotovo svaka individua prolazi ovih dana, koliko bi platio da sad odigraš samo jednu četvrtinu pred punom Arenom?

- Auuu, čoveče, dao bih šta hoćeš. Ludo je što ne znaš šta imaš dok ne izgubiš to što si imao. 18.000 ludih navijača u Areni, svi žele istu stvar, to je nešto što mi definitivno nedostaje.

Da li se sada polako već počinješ da se osećaš kao Srbin? Navijači te zovu Raša...

- Definitivno.

Tvoj rodni grad je Oklahoma Siti, tamo si išao u srednju školu, pa si na koledž išao u Teksas, vratio si se u Oklahomu, potpisao ograničeni ugovor sa Tanderom, ali si se onda odlučio za Evropu. Kako si doneo tu odluku?

- Posle moje prve sezone u G ligi, čekao sam neke timove iz D lige, ali im je trebalo previše vremena da se odluče da li me žele ili ne. Već sam čuo za Evropu od nekih momaka sa kojim sam igrao u G ligi. Kada ste Amerikanac, ne znate mnogo o profesionalnoj košarci sa ove strane okeana, ali kada popričate sa nekim profesionalcem koji je već igrao u Evropi, promeni vam se perspektiva, otvori vam se um i u tom pravcu. Glavna stvar je bila to što se mnogo timova interesovalo za mene, kada sam i počeo da razmišljam o dolasku na Stari kontinent. Odlučio sam se da dođem i probam. Čim sam došao, shvatio sam koliko su Evropljani strastveni prema košarci, i odmah sam se zaljubio.

Kakvo je bilo tvoje prvo iskustvo u Evropi. Kako si se prilagodio u Italiji, a kako ovde?

- Oba ta iskustva su veoma drugačija. U Italiji sam bio u Sasariju, to je ostrvo, većinom su stari ljudi, niko ne zna engleski jezik. To je ostrvo sa drugim najdužim životnim vekom na svetu, pa je logično zašto ima toliko starih. Bilo je baš teško da se tamo integrišem, za razliku od Srbije, gde svi ljudi naših godina, a većinom i stariji, znaju engleski. Ja puno volim da se družim, mnogo mi je lakše sada ovde.

Kako si uopšte došao u Partizan? Ko te je zvao, kako si doneo tu odluku?

- Trinkijeri me je zvao. Pričali smo nekoliko puta, odluku sam donosio na leto u Los Anđelesu. Imao sam mnogo ponuda, ali video sam da me Trinkijeri želi u Partizanu više nego ostali. Gledao je sve moje utakmice, svideo sam mu se, zato sam odlučio da dođem u Beograd i nisam se pokajao.

Čini se da ti njegov avangardni tip košarke umnogome odgovara.

- Da, slažem se.

Šta si znao o Partizanu pre nego što si došao?

- Čim sam čuo da dolazim, čuo sam da su jedan od najvećih klubova u Evropi, sa veoma bogatom istorijom. Navijači su najluđi u Evropi, tako da sam rekao sebi, naravno da ideš tamo. Našao sam neke snimke navijača gde su jako "rokali" na tribinama, nije više bilo nikakve dileme za mene.

Šta ti se najviše sviđa u Srbiji?

- Nisam imao mnogo vremena da istražim Srbiju. Dobro, bio sam u par restorana, muzeja, ali za mnogo istorijskih lokacija nisam uspeo da nađem vreme. Stalno treniramo, jedemo, spavamo... Ono što sam primetio je da nijedan američki košarkaš, pa ni ja, nije imao problem da se ovde prilagodi na život. Što se tiče ljudi, oni su mi najlepši uticaj. Svi su skromni, žele da pričaju sa tobom, otvoreni su, to je ono što mi se zaista najviše dopada.

Možeš li da uporediš navike ljudi iz Srbije i Oklahome?

- Mogao bih da kažem da su ljudi ovde bolji prema meni nego tamo, ali kada me pogledaju, očigledno je da sam stranac, još sam kao i poznat, pa mi prilaze. Ne znam koliko se Srbi prema meni ponašaju autentično, kako bi se ponašali na primer, kod kuće u Oklahoma Sitiju. Čudno je, nije isto, ne može da se poredi.

Ima li nešto što ti se ne sviđa u Srbiji? Svima nama nešto smeta, šta je to za tebe?

- Iskreno, ništa mi ne smeta ovde. Život je prilično dobar prema meni. Nisam naleteo ni na šta za šta bih mogao da kažem da je nepodnošljivo.

Koja hrana ti se više sviđa. Italijanska ili srpska?

- Moram da kažem da je italijanska bolja, jer ja sam čovek koji obožava paste. Nisam ih toliko jeo pre, ali kada sam živeo u Italiji, navukao sam se na njih.

Ako nekada odem u Oklahomu, koje je prvo jelo koje treba da probam?

- Definitivno roštilj ili neku veliku šniclu. Slično kao u Srbiji, samo imamo te neke specijalne soseve i začine.

Nažalost, ovog vikenda je preminuo legendarni navijač Partizana Miša Tumbas.

- Uvek ću se sećati Miše kao jednog od najvećih fanova Partizana koji postoje. Bio je srećan i pun energije svaki put kada sam ga video. Uvek mi je terao smeh na lice. Svaki put kada bismo ostali sami ispred svlačionice, on bi krenuo da urla moje ime dok ne pogledam u njega. Još jedna stvar koju ću zauvek pamtiti je njegova čuvena fraza "pare, pare, pare" - odao je Tomas poštu preminulom Tumbasu.

Sada da pričamo malo i o košarci.

Teodosić, Brejmos, Devin Vilijams, Volden i Rašon - kada spomenem ovih pet imena, znaš li na šta mislim?

- Da, to je valjda ona lista što su nas navijači izglasali u najbolji tim Evrokupa do sada. Osećam se blagosloveno što sam tu, puno hvala navijačima što su me izabrali. Izgleda da ništa ne prolazi neprimećeno. Ovde su me prihvatili kao člana familije, a ja im vraćam, nadam se na najbolji način.

Da si "predsednik sveta", kada bi te neko pitao šta da radiš sa ovom zaustavljenom sezonom, šta bi ti rekao?

- Hm, pošto sam veliki ljubitelj sporta, rekao bih da se završi sezona. Naći će se neko vreme kada se sve ovo iskontroliše, pa ako svi budu zdravi, završio bih sezonu. Najviše bih voleo da na terenu zaslužimo titulu, to bi bilo savršeno. Ali, znaš, toliko smo se trudili ove sezone, bilo je baš teško, tako da se definitivno ne bih bunio ni da nam daju titulu ABA lige. Zaslužili smo je. Bilo je mnogo teških bitaka, tako da smo sami sebe doveli u situaciju da nam "dodele" titulu. Međutim, ja bih najviše voleo da igram.

Ako moraš da izabereš jednog, koji ti je omiljeni saigrač?

- Nemam nijednog omiljenog. Kao porodica smo, velika porodica.

Videli smo da na treninzima puno radiš na šutu za tri poena. Ima li još nekog segmenta igre koji bi želeo da popraviš kada se vratiš na parket?

- Ja sam takav igrač da bih voleo da popravim apsolutno sve. Što se kaže "ol araund" sam igrač. Želeo bih da popravim vođenje lopte, kao i mnoge druge stvari, ali istina je zapravo ovo: Ja samo želim da igram.

Kako su tvoji prijatelji i rodbina u SAD?

- Niko iz moje familije nije imao koronu, neki članovi porodica prijatelja su imali, ali su i oni relativno dobro. Niko nije životno ugrožen. Dobro se svi drže za sad.

Ti ne osećaš paranoju od ovog virusa?

- Ne, imam jak imuni sistem, nisam nimalo zabrinut.

Imaš li dovoljno toalet papira?

- Da, čoveče, dobro sam se opremio. Naslagao sam ga po kući, on je ovih dana kao zlato, a-ha-ha - kroz šalu smo završili ovaj intervju.

Kako se vama dopada Rašon "Raša" Tomas?

Bonus video: