INTERVJU REDŽI REDING: U Srbiji se osećam kao kod kuće! Bivši igrač Partizana mi je rekao da pojačam crno-bele!

Redži Reding je krajem novembra postao košarkaš Partizana, za koji je od tada u ABA ligi odigrao tri meča i beležio prosečno deset poena, pet asistencija, uz dva skoka i indeks od 15.3, interesantno, bez promašenog slobodnog bacanja.

Tokom karijere nastupao je za ogroman broj evropskih klubova, jer 2010. godine nije draftovan u NBA. Na mala vrata je došao na "Stari kontinent", tačnije na ostrvo podno njega - Kipar.

Tamo je proveo sezonu 2010-11, odakle se zaputio put Nemačke, gde je po dve godine branio boje Tigrova iz Tubingena i berlinske Albe. Iz glavnog grada Nemačke se preselio u Darušafaku, pa se vratio, ali u minhenski Bajern, da bi prethodnu, možda i najmanje uspešnu sezonu proveo u Turk Telekomu za koji je u proseku beležio nešto ispod osam poena i tri asistencije, iako je imao zapaženu minutažu.

Upravo američki košarkaš koji već deset godina radi i živi u Evropi bio je gost novogodišnjeg Espreso intervjua.

Možeš li da uporediš Srbiju sa nekim drugim mestima u kojim si živeo, npr. Nemačkom i Turskom?

- Nemačka je potpuno drugačija zemlja. Sve je nekako striktno, posvećeni su tome da sve urade na pravi način, jednostavno tako žive. Zato im je država uvek uspešna, posebno ekonomski. Nasuprot tome, Turska, o, čoveče... Ona je ipak malo različito iskustvo od svih ostalih. Imao sam neke sjajne saigrače, trenere, ali nikada se nisam lepo uklopio u toj zemlji, nikada nisam zaigrao dobro. Nemam ništa protiv timova ili igrača sa kojima sam igrao, verovatno je bilo do mene. Toliko sam zahvalan na prilikama koje sam imao tamo, ali za sada je mnogo bolje u Srbiji.

Odlučio je da karijeru oživi u crno-belom beogradskom taboru, a upustili smo se i u razgovor oko razloga njegovog dolaska ovde.

Imao si mnogo prijatelja i saigrača iz Srbije, sigurno su ti puno pričali o Beogradu. Gostovao si u našem gradu kao igrač nekoliko klubova, ali tek sada živiš u njemu mesec dana. Kakvi su prvi utisci?

- Naravno, drugačije je kada samo posećujete neka mesta, ili kad živite u njima. Kada odete turistički ili poslom, možete malo da osetite kako je, ali tek kada se preselite uđete u dušu tog grada, zemlje. Mnogo je bolje nego što sam očekivao. Nisam znao u šta se upuštam, čuo sam razne priče, ali za sada je zaista "kul", čoveče. Srbi na koje sam do sada naleteo bili su veoma dobri, prijateljski nastrojeni, svi znaju engleski, pa su mi mnogo pomogli.

Dakle, sviđa ti se ovaj mali srpski organizovani haos?

- Da, da. Odakle ja potičem, takođe vlada haos. Osećam se malo više kao kod kuće otkad sam u Srbiji. Dolazim iz Filadelfije, iz krajeva grada u kojima je uvek haotično. Tako da, znaš, treba mi taj haos da bih se osećao ispunjeno.

Kada već pričamo o pozitivnom haosu, ranije si mnogo slušao o navijačima Partizana, čak si i igrao protiv njih, ali sada kada nastupaš pred njima za njihov tim, kakvo je tvoje mišljenje, kako se osećaš u tim momentima?

- Definitivno je drugačije kada navijaju protiv tebe nego kada bodre tvoj tim. Srećom, sada navijaju za mene. Znao sam da je malo ludo i dok sam pričao sa prijateljima o potpisivanju za Partizan, ali i kada sam se dopisivao sa velikim brojem samih simpatizera kluba. Osetio sam da mnogo vole i podržavaju tim, što ne možeš baš svuda da vidiš.

Možda i ta ljubav koju naši ljudi osećaju klubu koji vole upravo proizilazi iz tog haosa?

- Jednostavno ste to vi. Ako ste takvi, budite to što jeste. Meni se to sviđa i veoma je posebno. Ponajviše sada kada je svet takav kakav je, jako je bitno zadržati taj neki identitet.

Koja je razlika između sportskih organizacija ovde, u Turskoj, u Nemačkoj kroz tvoje iskustvo?

- Iskreno, svaka zemlja je drugačija kada su klubovi u pitanju. Nije to ništa loše ili dobro. Srbija i njeni klubovi imaju jedan način kako rade stvari, druge zemlje neki drugi, ali na sve to se vremenom navikavaš. Za sada je ovde, kao što sam već rekao, zaista "kul", sve što sam tražio sam i dobio, tako da za nemam ni na šta da se požalim.

S obzirom da se se već malo upoznao sa timom, saigračima, imaš li neka očekivanja od ostatka sezone?

- Niko ne igra da izgubi, svi žele trijumfe. Cilj su finala, pobede, osvajanje trofeja, zato si tu. Ono što moraš da shvatiš je da neće biti lako. Igrao sam za mnoge timove, pobedio sam u nekim finalima, neka sam izgubio, svaki put je bilo drugačije. Samo je jedna stvar ista svaki dan, moraš da se trudiš da budeš sve bolji, a ako si na kraju sezone najbolji tim pobedićeš. Rad je skoro sve što ti je potrebno, a uvek je faktor i sreća. Bez rada nikada nećeš pobediti, jer sreću ne možeš da kontrolišeš. Ona dođe i ode. Na nama je da svaki dan dolazimo na posao i radimo sve što trener traži od nas. Kao veteran u ovoj ekipi, posle deset sezona u Evropi, došao sam da bih pomogao momcima da svakodnevno dobro rade.

Deset godina nije malo u Evropi, osećaš li se već kao Evropljanin, bar nekim delom?

- Malo sam više Evropljanin nego što sam bio pre nego što sam došao. Čak i kada odem kući, nedostaju mi neke stvari odavde. Teško je pretvoriti to u reči, to su jednostavno drugačija osećanja, drugačiji način života. Definitivno sada ima nešto evropsko u meni, moram da priznam.

Da li si pričao sa nekim bivšim igračem Partizana, strancem, o tome šta da očekuješ u Beogradu?

- Dobar sam prijatelj sa Aleksom Renfroom, igrali smo zajedno dve sezone u Nemačkoj, rekao mi je sve o boravku ovde. Očigledno, rekao mi je dobre stvari, inače ne bih ni dolazio. Renfro je moj brat.

Pitanje koje mora da se postavi svakom novom strancu u srpskim klubovima - da li si naučio neku našu reč?

- Naučio sam poneku, ponajviše od trenera sa kojima sam radio. Psovke se najlakše pamte, kao i košarkaški izrazi, ali kada bih rekao da znam mnogo reči, lagao bih.

Kako si proveo Božić 25. decembra, kada vernici u velikom delu hrišćanskog sveta obeležavaju ovaj praznik?

- Ništa posebno nisam radio. Niko iz porodice mi nije došao u posetu ovog puta, tako da sam se okupio sa nekoliko saigrača, otišao na laganu večeru. Već sam se navikao na ovakav život, potpuno sam okej sa njim, a imao sam poslednjih meseci prilike da provodim vreme sa familijom, na čemu sam veoma zahvalan.

Šta bi imao da poručiš našim čitaocima za Novu godinu?

- Svima želim srećne praznike, nadam se da će za čitaoce, za tebe, ali i za nas ovo biti dobra godina. Nadam se da će svi ostati zdravi i dobiti ono za čim najviše žude. Srećna Nova godina -

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)