Najbliži saradnik Obradovića: Džabari nije loš, došao je sa 8 kilograma viška... Veći je problem bio Karlik Džons!

Malo je ljudi koji su uz Željka Obradovića ostali od prvog dana njegovog povratka u Partizan pa sve do rastanka koji je krajem 2025. godine potresao crno-belu javnost. Jedan od njih je Hoze Marija Iskijerdo, dugogodišnji saradnik i prijatelj trofejnog stručnjaka, koji je otvoreno govorio o periodu provedenom u Beogradu, odnosu sa Obradovićem i razlozima zbog kojih je došlo do kraja saradnje.

Iskijerdo je otkrio da je sa Obradovićem i dalje u kontaktu, gotovo se pre neki dan čuo sa njim i želja mu je da nastave sa radom u bliskom periodu.

Španac nije krio emocije kada je govorio o Partizanu i životu u Beogradu.

„Obožavam Partizan. Specijalan klub. Nisam mogao ni da zamislim koliko veliki klub je Partizan. Sjajno sam se osećao u Beogradu. Nezaboravno iskustvo. Imao sam lep život i zaista sam uživao. Ne mogu da se požalim“.

Posebno ga je pogodio način na koji se završila Obradovićeva druga epizoda u Humskoj.

„Ne. Nisam očekivao. Niko to nije mogao da očekuje… Ko je mogao da zamisli da će Željko Obradović, legenda Partizana, završiti na taj način. Ipak, nije samo košarka, nekada je život takav. Šta drugo da kažem“.

Priznao je i kako se osećao kada je postalo jasno da je rastanak neminovan.

„Tužno! Zaista tužan. Nisam bio ljut, već zaista tužan. Pitao sam se… Kako… Kako je moglo da se desi da Željko ovako završi u Partizanu. Ajde neki drugi klub, ali ne u Partizanu! Ne ovako. Opet, ponavljam… Život je prosto nekada takav“.

Kao ključni problem izdvojio je odnos pojedinih igrača prema treneru.

„Ključno je da igrači nisu slušali i nisu ga pratili. On je to objasnio. Igrači ga nisu slušali i on se osetio odgovornim zbog toga. On kao glavni trener i sportski direktor su dovodili igrače, mi treneri, on je osetio odgovornost zbog toga i odlučio je da ode“.

Govoreći o pojedincima u timu, osvrnuo se i na Džabarija Parkera.

„Džabari nije loš lik kao što mnogi pričaju. Ni blizu. Možda malo čudan, ali nije loš. Na pripreme je došao sa osam kila viška. Nismo imali najbolje pripreme. Više od nedelju dana smo proveli u Australiji, što je bio odličan biznis potez, ali nismo najbolje izgledali na sportskom planu. Pored toga nismo imali centra, Džabari je tu pomogao. Ipak, ako me pitate da li je Džabari bio najveći problem? Nije“.

Veliki problem predstavljale su i povrede, posebno Karlika Džonsa.

„Sve bi bilo drugačije 100 odsto. To nije samo moje mišljenje. To je činjenica. Počeli smo Evroligu sa Karlikom i imali smo tri pobede i poraz. Kada se on povredio, pobedili smo jednu utakmicu i izgubili šest ili sedam. Kada se on vratio, Partizan je vezao šest pobeda. On je lider i zbog toga nam je najviše nedostajao“.

Iskijerdo je otkrio i trenutak kada je prvi put osetio da nešto ozbiljno nije u redu u svlačionici.

„Prvi put u karijeri sam osetio da neki igrači ne žele da trener bude tu. Da Željko Obradović ne bude tu. Neki od njih ni ne znaju ko je zapravo on. Sa Željkom morate da radite, da budete profesionalac i date 120 odsto svojih mogućnosti“.

Kao najlepšu uspomenu iz Partizana izdvojio je pobedu protiv Reala u Madridu i doček navijača po povratku u Beograd.

„Pobeda u Madridu, druga utakmica. Doček na aerodromu. Nezaboravno“.

(Espreso/Mozzart sport)