Nije korektno sa njegove strane...

Od stranaca se u srpskoj, pa i evropskoj košarci obično očekuje da prave razliku na parketu, a da timovi identitet stvaraju domaćim igračima. Retke su situacije kada košarkaš iz neke druge sredine, kulture, uspe u potpunsti da se poistoveti sa timom i njegovim karakterom. Ipak, Rokasu Gedraitisu je pošlo za rukom – više puta.

Posle dve godine u berlinskoj Albi, pa još tri u španskoj Baskoniji, leta prošle godine stigao je u Srbiju i Crvenu zvezdu. Za jednu sezonu postao je pravi vojnik crveno-bele čete.

Bio je spreman da uradi šta god da se od njega traži. Igrao i na pozicijama na koje nije navikao. Pomagao na skoku, u odbrani, radio “prljav” posao… Sve to pored činjenice da je tokom karijere primarno važio za odličnog šutera. Nije mu smetalo da se podredi timu.

Prepoznali su njegov trud i navijači. Njegovu požrtvovanost i borbu za svaki posed. Videli su koliko teško mu je padalo svaki put kad ne provuče loptu kroz obruč sa distance. Da je znao ozbiljno da se iznervira posle poraza.

Shvatili su da mu je stalo.

Zato nije bilo čudno i neočekivano kada je početkom juna, posle osvojene triple krune, stao pored trenera Janisa Sferopulosa, uzeo dres sa brojem „2026“ i osmehnuo se za kameru.

Bodriće zvezdaška javnost iskusnog Litvanca i naredne sezone, za koju su crveno-beli uveliko počeli da se spremaju.

- Sećam se kada sam krajem prošle sezone čuo glasine da bih mogao da ostanem… Kada je stigla ponuda, nisam hteo ni da razmišljam o drugim klubovima. Ovde mi se sviđa, uživao sam prošle sezone, kao i moja porodica. Druga godina je mnogo lakša, poznajem grad, ljude… Radujem se još boljoj sezoni u Evroligi – i da ponovimo uspehe iz ABA lige i domaćih takmičenja - rekao je Rokas Gedraitis u razgovoru za Meridian sport.

Posle najuspešnije sezone u karijeri, imao je prilike da napuni baterije. Da se odmori i u što boljem stanju dočeka nove izazove u crveno-belom.

- Bio sam tokom leta sa porodicom, prijateljima. Putovali smo, ali najviše vremena sam proveo kod kuće. Nisam mnogo toga uradio ovog leta. Tri nedelje bukvalno ništa kako bih se resetovao. Odmorio sam, video braću, bilo je lepo.

Moglo je da bude drugačije da mu je selektor Litvanije, Kazis Maksvitis, ukazao poverenje početkom jula. Ipak, izostavio ga je sa konačnog spiska za olimpijski kvalifikacioni turnir u Portoriku.

- Iznervirao sam se, to odmah mogu da kažem. Nije bilo nikakve komunikacije od selektora. Igram 6-7 godina u Evroligi, nisam klinac, ali potrebna mi je komunikacija. Nisam ljut što me nije stavio na spisak, već zato što mi ništa nije rečeno. Rekao bih da to nije bilo korektno sa njegove strane, ali takve stvari se ponekad dešavaju. Sve u svemu, loše iskustvo.

Naravno, bodrio je zemljake na putu do Lila i Pariza, ali nisu stigli na željeno odredište…

- Čitava Litvanija je bila iznenađenja porazom od Portorika. Očekivanja su bila da se plasiramo na OI, ali… Drugi put zaredom nismo na Olimpijskim igrama, ljudi u zemlji pričaju da nije dobro. Mi, kao igrači, moramo da uradimo nešto po tom pitanju, jer devet godina nismo osvojili medalju i to je tužno. Košarka je kao druga religija u Litvaniji.

Ipak, imao je Rokas šta da vidi na Olimpijskim igrama. Bodrio je saigrače Dejana Davidovca, Ognjena Dobrića i Uroša Plavšića.

- Navijao sam za Srbiju u polufinalu. Ma, to je bilo finale. Sjajna utakmica. Kada su poveli 16-17 poena razlike, bio sam ubeđen da će pobediti, ali nije se dalo. Žarko sam želeo da pobedi.

Nije ostao imun ni na veliki uspeh Novaka Đokovića u Francuskoj.

- Nisam stigao da ispratim sve mečeve, ali kada je osvojio zlato, bilo je zaista neverovatno. Želeo je to tokom čitave karijere i uspeo je da ostvari posle toliko godina. Fenomenalno.

Uspeo je preko leta da se odmori, da uživa u sportu iz nekog drugog ugla, ali već je došao red nove obaveze. Sprema se za početak nove sezone, a kako kažu, svaki početak je težak na svoj način.

- Ovaj deo ne vole baš svi igrači, teški su treninzi kako bi se spremili za sezonu. Ekipa je relativno nova, ali zasad je sve u redu. Dobro radimo, moramo još da unapredimo neke delove igre, da se bolje upoznamo i nadam se da ćemo biti dobro. U prijateljskim utakmicama možemo da vidimo svoje greške i ispravljamo ih. Zasada je sve pozitivno - ne žali se Rokas.

S ozbirom da su se u klub vratili Nikola Kalinić i Ognjen Dobrić, konkurencija je sve veća, ali litvanski košarkaš nema sa tim problem.

- Moja uloga će biti slična kao i prošle sezone. Ne možete da igrate dobro na svih 80 utakmica, svi imaju uspone i padove. Zato je dobro što sada imamo Kalinića i Dobrića, možemo da se rotiramo, uvek neko može da iskoči. Dobro je što imamo igrače sličnog nivoa. Igrao više ili manje, želim da pobeđujem, da pomognem timu koliko mogu. Nema sumnje da ću ostaviti srce na terenu, jer obožavam da se takmičim.

Sreće na treninzima i neka nova lica, Kodija Miler Mekintajera, Ajzeju Kenana, Majka Dauma, Uroša Plavšića…

- Dobri momci, ništa loše ne mogu da kažem o njima. Imamo dobru ekipu, dobre igrače. Moramo da držimo zajedno čitave sezone i da učinimo sve da ostvarimo svoje ciljeve.

Pričao je i trener Sferopulos da je cilj bio “naoružati” se iskustvom tokom leta.

- U životu je neophodna ravnoteža, tako da je dobro imati iskusne momke, ali i novajlije. Ne mogu da kažem da ja nisam gladan, daleko od toga, ali mlađi košarkaši imaju drugačiju vrstu gladi.

Jasno je kao dan čime se najviše raduje u predstojećoj sezoni.

- Navijačima, bez dileme. Nedostaje mi ta luda atmosfera. Pred svaku prijateljsku utakmicu sam pitao da li će biti navijača.

I, na kraju – šta očekuje od druge sezone u dresu Crvene zvezde?

- Zavisiće od mnogo faktora. Povreda, kako ćemo se snaći kao tim, kako ćemo se nositi sa lošim trenucima… Danas sve deluje lako, ali ne možemo na svakoj utakmici da ubacimo sve šuteve, pa je bitno kako ćemo to prihvatiti. Videćemo, ali imam nade - zaključio je Rokas Gedraitis, u dobrom raspoloženju.

Bonus video:

Espreso sport / Meridan sport