"DANIMA SAM PLAKAO..." Emotivni Dobrić o povredi u finalu Mundobasketa (FOTO)

Ognjen Dobrić, košarkaš Virtusa iz Bolonje večeras od 20.30 igraće protiv svoje Crvene zvezde u četvrtom kolu Evrolige.

Novi član italijanskog velikana bio je deo reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Manili gde je osvojena srebrna medalja.

Prvo je govorio o Boriši Simaniću koji je izgubio bubreg, a protiv Asvela dočekala ga je stojećim ovacijama puna Arena.

- Ne mogu da opišem koliko mi je drago. Borišu ne gledam kao saigrača ili nekog iz sveta košarke, on mi je dobar prijatelj i neko sa kim se znam jako dugo. Imali smo super odnos van terena dugo, dugo. Kada se desilo ono u Manili, što nam je svima jako teško palo, dobro je što je sada kako treba. Što je pre svega živ, što mu je sačuvan život jer je bio i životno ugrožen u jednom trenutku. Sada je kod kuće, sa porodicom, oporavlja se. Prošli su problemi, drago mi je da ide sve kako treba, da su rezultati dobri. On stalno radi analize, prati razvoj situacije, zasad je sve u redu - priča Dobrić sa dosta emocija za Mozzart Sport.

Da li ste se čuli otkako ste se vratili u Srbiju, odnosno po završetku Mundobasketa?

- Naravno, čujemo se stalno. Drago mi je da je uz porodicu, nasmejan i pozitivan jer je najgore prošlo. Sada dolaze samo lepe stvari za njega, a teško da je moglo da bude gore od onoga što mu se desilo. Psihički je okej, prihvatio je ono što se desilo i sada samo da prođe vreme, da svi testovi budu kako treba i da se onda vrati košarci. A, daće bog, neće biti problema i vratiće se sportu. On mnogo voli košarku i verujem da bi mu teško palo da ne može više da igra. Verujem da će se vratiti.

Nesumnjivo vam je svima laknulo sada, kada znate da je dobro i da njegovo stanje ide nabolje?

- Naravno. Svi smo uz njega bili od prvog dana, stvarno je bio voljeni član reprezentacije i svake ekipe u kojoj je bio. On zaslužuje sve najlepše i sve što je posle toga prošao, što ga narod gleda kao heroja, jer on to jeste i zaslužuje takav status, iskreno. Nadam se još samo da će se vratiti košarci, da bude kao što je bilo.

Postoji među košarkaškim stručnjacima razmišljanje da bi Srbija dobila Nemačku, samo da se nisi povredio onako rano u finalu...

- Da li bi bilo drugačije da sam igrao finale - ne znam i niko ne može da zna. Možda bih imao najlošiju utakmicu na prvenstvu, možda bih sve promašio, ko zna... Krivo mi je samo što nisam bio deo toga, što smo dve nedelje bili na prvenstvu, pre toga mesec dana na pripremama. Prošli smo sve i svašta za to vreme, pobede, porazi, povrede, situacija sa Borišom... Dođemo do finala, najveće utakmice utakmice u karijerama mnogih od nas, jer su mnogi od nas prvi put bili na prvenstvu... Dođemo do finala i svi želimo da igramo, a ja se povredim.

Kako si se osećao tada?

- Ne mogu da ti opišem kako mi je bilo. Danima sam plakao samo zbog toga što nisam bio u mogućnosti da pomognem ekipi. Čak sam i tokom utakmice pokušao da se zagrejem i pomognem ekipi, ali nije bilo realno. I doktor mi je rekao da nije moguće, da ne bih mogao da trčim normalno i da bih samo rizikovao da dodatno pogoršam stvari sebi i ekipi. Jednostavno, nisam mogao i mnogo mi je žao zbog toga. Neopisivo mi je teško palo, uopšte se nisam radovao tokom i posle dodele medalje, narednih dana uopšte nisam bio srećan.

A, kako je sada, posle mesec i kusur od završetka Mundobasketa? Pogotovo jer si prošle godine bio 13. igrač, a sada si otišao i uradili ste nešto veliko...

- Jako mi je teško da ti objasnim kako sam se osećao posle Mundobasketa. Osećanja su bila pomešana, u istu ruku bio sam srećan i tužan. Tužan zato što smo izgubili, završili smo prvenstvo porazom iako je srebro veliki uspeh posle svega što smo prošli kao reprezentacija. Verujem da su i ljudi bili iznenađeni i zadovoljni našom igrom, kao i uspehom. Opet, kada izgubiš, ne možeš da budeš potpuno srećan, a pogotovo na način na koji smo poraženi. Povredim se u drugom minutu... Taj osećaj radosti je tek došao kasnije. Prvo na aerodromu, kada su nas dočekali navijači i novinari, shvatio sam da ljudi ovde i taj poraz ipak doživljavaju drugačije od nas, da su ponosni na našu borbu i srebro, generalne slike koju smo poslali. Balkon je bio posebna priča, ljudi su nam pokazali ogromnu podršku. Tada je tek počeo da dolazi osećaj sreće, ali odmah posle finala nisam mogao da se oporavim, ceo let sam se osećao loše, bio tužan, plakao... Ne znam da li možeš da shvatiš, ali baš su mi bila pomešana osećanja.

Zaključio je Ognjen.

- Sada mogu da kažem da sam ponosan na celu našu turneju, posle svega što smo prošli. Ali, zauvek će duboko u meni ostati žal što nisam mogao da pomognem, samo da budem deo svega toga, ma kako da se završilo. Ne znam da li bi bilo drugačije, ali bih se drugačije osećao da sam bio tu, pa i da smo izgubil na kraju. Ovako, taj poraz ostaće mi kao jedan od najtežih u karijeri - zaključio je Dobrić.

Bonus video:

(Espreso/Mozzart Sport)