IVICA OSIM: Ne daj Bože da sam danas trener, mnogim igračima bih rekao -Momci, ima i drugih sportova osim fudbala!

Sredina septembra meseca svake godine rezervisana je za obeležavanje godišnjice postojanja fudbalskog kluba Željezničar. Međutim, ove godine situacija je specifična pošto Plavi slave 100. rođendan. Značajan i veliki jubilej za jedan od najvećih klubova bivše Jugoslavije.

Sve je krenulo u jesen 1921. godine kada je grupa mladih radnika željezničke radionice u Sarajevu, došla na ideju da umesto „fuce na male golove“ osnuje Fudbalski klub. Međutim, do prve utakmice moralo je da se sačeka do 17. septembra. Protivnik je bio Sašk, u to vreme najjači BiH klub. Od tada, kreće Željina priča.

No, da ne bismo puno zalazili u u detalje, statistike, brojke, mnogo bitnije je pisati o onome šta Željezničar predstavlja u BiH fudbalu, ali generalno i u regiji. Prošlo je kroz istoriju mnogo velikih igrača, trenera, ličnosti. I dan danas se do tančina prepričavaju majstorije Smajlovića, Baždarevića, Janjuša, Nikića, Odovića i ko zna još koliko velikih igrača. A ko će to bolje znati od Ivice Osima. Prve asocijacije na sarajevskog velikana. Alfe i omege Želje. Legende i ikone Grbavice, Željezničara, Sarajeva.

„Kada neko živi 100 godina zaslužio je da ga se spomene i da ga se seti neko. Puno je to godina. U vremenu kada svet ratuje, kada je epidemija. Sve to treba preživeti i ostati zajedno. Kao što kažu, biti 'Luča Mikrokozma'. Kad neko ima 100 godina i živi u jednom gradu i prođe kroz sve što je grad prošao, stekao sam utisak da je u tom Hrasnom, na Grbavici, na tom stadionu, odrasla i Bosna. Nema tu nekih razlika. Približili smo se jedni drugima i teško je to sada zaboraviti. Sve to podseća na Želju. Uvek je to bio multikulturalan klub, gde su svi ravnopravno igrali, živeli, doprinosili i odnosili“, počeo je legendarni Švabo za naš portal priču o voljenom Želji dotakavši se neizostavne teme.

Možda i najupečatljivijeg detalja iz vremena u kojem je upravo on predvodio Plavu lokomotivu na evropskoj sceni. Polufinala Kupa šampiona protiv Videotona i šokantne eliminacije.

„To je bio šok isto kao da ti, ne daj Bože, neko umre u porodici. To je bio neočekivan udarac, ali eto i to se preživelo. Klub je bio prvak i u bivšoj i u novoj državi. Zadržao je publiku koja voli klub.“

Danas, kilometrima daleko od mesta gde se rodio i proslavio, ali srce i duša su na jednom mestu. U Sarajevu, na Grbavici, u naselju Hrasno. Prati voljeni klub i emotivno proživljava svaki trenutak. Pa i danas, kada Želji baš ne cvetaju ruže.

„Pratim Želju danas. I da ti kažem, ovo što sam ja video na televiziji, ne daj Bože da sam ja trener. Ja bih mnogima rek'o: Ima i drugih sportova osim fudbala“.

Svakako, trenutna situacija nije ono što su u klubu priželjkivali. Pogotovo, u godini u kojoj se slavi veliki jubilej. Ali, Željo je prolazio i kroz gore stvari.

„Željo je insititucija i gigant, naravno da će se vratiti. U životu se sve vrati, kao i u fudbalu. Fudbal daje šansu svima, i da se vrate i da se uzdignu. Zato i jeste interesantan. Prošao je Željo kroz mnoge stvari, tako će i kroz ovo“, završio je Švabo priču o voljenom klubu.

Ovaj veliki jubilej obeležavaće se u plavom delu Sarajeva u naredna tri dana. Svakako, šlag na tortu trebalo bi da bude na sutrašnjem meču protiv Veleža na Grbavici, gde se očekuje veliki broj navijača i lepa slika koja će biti poslata BiH javnosti. Jubilej koji sa razlogom Želju svrstava u jedan od najvećih klubova sa prostora bivše Jugoslavije. I koji će sasvim sigurno trajati još. Od onih plavih radničkih kombinezona početkom 20-ih godina prošlog veka, do današnjih najmodernijih i najsavremenijih trenutaka Željine stogodišnje istorije.

(Espreso/Mozzart sport)