U SVLAČIONICI SAM REKAO DA DAJEM 2 GOLA PARTIZANU: Pričali su mi da sam lud, a onda nisam mogao da pređem ulicu!

Bivši fudbaler Crvene zvezde Ugo Vijeira ostavio je dubok trag u crveno-belom dresu. O svojoj karijeri i dolasku u Crvenu zvezdu kao i o Srbiju i Beogradu govorio je u opširnom intervuu za portugalski Mais Futbol.

Vijeira je uglavnom u intervjuu govorio o dosadašnjoj karijeri u Japanu, kako vreme provodi u karantinu, kako se sprema za početak sezone ali se dotakao i Crvene zvezde i vremena provedenog u Srbiji.

Jedno od pitanja je glasilo kako je Ugo završio u Srbiji?

- Čudna a i smešna priča… U utakmici protiv Lokomotive iz Moskve sam odigrao dobro i njihov tadašnji trener Miodrag Božović je želeo da me dovede. Tada mi je rekao: ’Neću se ovde još dugo zadržati, odlazim u Crvenu zvezdu i želim da kreneš sa mnom’. Mnogo sam mu zahvalan za sve što je uradio za mene. Kao i Crvenoj zvezdi kao klubu.

Kako ti je bilo u Srbiji?

- Ufff… Bilo je neverovatno! Nema tih reči kojim mogu da opišem ono što sam doživeo u Crvenoj zvezdi. Osvojio sam brojne individualne nagrade, bio najbolji igrač i strelac u timu. Zbog Zvezdinih navijača sam se osećao kao nikada do tada u karijeri. Zaustavljali su me na ulici, ispred kuće… Svuda ih je bilo! Otišao sam jednom prilikom da gledam košarkašku utakmicu našeg kluba i 15.000 ljudi je skandiralo moje ime! Samo sam gledao i nisam mogao ništa da kažem… Srbija je posebna zemlja u mom životu. Moja partnerka i ćerka su iz Srbije. Tamo sam upoznao Ninu koja je posebna osoba u mom životu. Znala je kroz šta sam sve prošao i bila je uz mene. Smejali smo se i plakali zajedno. I tako je počelo nešto za šta sam mislio da mi se nikada više neće desiti. Ali izgleda da Bog pripremi ljude i udesi neke stvari u pravom momentu.

U Srbiji i onaj čuveni derbi Zvezda - Partizan. Ti si na prvom derbiju dao dva gola.

- Tačno. Jedan levom i drugi desnom sa 35 metara. Neverovatno je bilo.

Kakav je osećaj igrati derbi meč u Srbiji?

- To su gigantske emocije. Ne znam kako da objasnim… Nemoguće je objasniti. Moji saigrači danima pred meč pričaju samo o tome. Pre prvog derbija mi nije bilo jasno zašto je to tako. Rekli su mi: ’Ako postigneš gol, bićeš kralj ovde. Videćeš. Kada stranac postigne gol u derbiju, lud je osećaj’. Odgovorio sam im: ’A šta ako postignem dva?’. Nisu mi verovali i rekli su mi: ’Ma zaboravi na to. Onda nećeš moći da izađeš na ulicu. Nećeš imati društveni život. Voleće ta zauvek. Ne možeš ti to da shvatiš’. I onda sam dao dva gola. Bilo je prelepo. Nisam više mogao da prođem ulicom. Pre nekoliko nedelja su me izabrali u tim decenije i jednoj anketi . To je ogromna čast.

A atmosfera na stadionima? Znamo da je u Srbiji ludo, ali kako je u Japanu?

- U Srbiji ima tuča, vređanja, incidena između navijača i sa policijom. U Japanu toga nema. Stadioni sa 60.000 gledalaca su puni i nema policije. Ljudi u redovima strpljivo čekaju da uđu, nema vređanja, nema guranja, deca mogu bezbedno da gledaju fudbal.. Velika razlika.

(Espreso.co.rs)