Vuk u jagnjećoj koži

Siniša Mihajlović je na prečac osvojio srca navijača Crvene zvezde, a golom protiv Bajerna i „asistencijom“ u poslednjim sekundama postao heroj plasmana u finale Kupa šampiona.

Šta je značio za tim kroz prizmu trenera Ljupka Petrovića i direktora Dragana Džajića i kako se osećao „bombarder“ posle tog meča pročitajte u intervjuu u „RTV reviji“ iz 1991. godine, „iskopane“ iz arhive Jugopapira. "Majko moja, kako ovaj odvaljuje!", bio je podnalsov teksta "Vuk u jagnjećoj koži".

Nasmejano dečačko lice i duga lepršava kosa nisu u skladu sa njegovom snagom i upornošću na terenu. To što je Zvezda za njega platila čak dva miliona maraka, isplatilo se već u sredu na Marakani...

Nekima su potrebne godine da uđu u holove fudbalske slave. Siniši Mihajloviću, jedinom "čupavcu" u timu Crvene zvezde i junaku polufinalne utakmice Kupa šampiona sa Bajernom (2:2) bila su dovoljna dva meseca.

Tek koliko da upozna nove saigrače i čvrsto zgrabi iz ekonomata dres sa brojem između dva i jedanaest. Baš tako, jer Siniši je sasvim svejedno koju "numeru" nosi! Igra svoju igru... I to kako.

- Majko moja, kako ovaj "odvaljuje" - slušali smo uzdahe naših gastarbajtera na Olimpijskom stadionu u Minhenu.

- Majko moja - cvili i Roland Auman, drugi golman Nemačke i jedan iz galerije bavarskih asova koje je Mihajlović sa dva pogotka prošle srede zavio u crno.

Te njegove "bombe" sa 20, 30, 40... metara uglavnom su ga i dovele u Crvenu zvezdu. Uz najveći transfer u istoriji jugoslovenskog fudbala - blizu dva miliona maraka!

Milionče Vojvodini, 500.000 za stan na Novom Beogradu i novu "mazdu 323 f". Plus oko 250.000 Siniši - da mu se nađe.

Uvek - Zvezda

Kad je u januaru stavio potpis na papir kojim je postao zvezdaš bio je srećan kao dete.

- Nisu tu u pitanju nikakve pare - govorio je. - Uvek sam hteo u Zvezdu, otkad sam pipnuo loptu.

A pipnuo je prvi put u rodnom Borovu, gde mu i danas žive otac i majka. Otac vozač, nedavno je dobio otkaz u firmi ("kažu tehnološki višak, ali ko zna šta je iza toga" kaže nevoljno).

- Mlađi brat je išao u srednju školu unutrašnjih poslova u Zagrebu. Kad je počelo "prebrojavanje" spakovao se i došao kod mene. Upisao se u istu školu u Sremskoj Kamenici, nadomak Novog Sada. Tada sam bio u Vojvodini...

Što se tiče Ljupka Petrovića, Mihajlović nije doveden samo zbog "bombi". One su samo njegov spoljni imidž. Pravi razlog je nešto drugo:

- Jeste Siniša slavonska duša, ali u osnovi - germanski igrač! Mislim na trčanje, kondiciju, upornost. O talentu valjda ne moram da pričam.

Zna Ljupko zašto to govori, simpatični momak koji se uvek smeje bio je glavna poluga u šampionskom timu Vojvodine.

Ej, Vojvodina šampion - kad će to biti sledeći put? I sa kojim igračima.

I direktor Dragan Džajić govori već dva meseca:

- Nismo doveli Mihajlovića zbog ovog Kupa šampiona, izgurali bismo daleko i bez njega. Doveli smo ga zbog budućnosti, jer on je igrač kakvi su "retke ptice" u jugoslovenskom fudbalu.

Oni koji ga znaju kažu da ne može da se naljuti. Stalno osmeh - zarazan, gotovo dečački, Uostalom, tek su mu 22 godine. Još uvek samac i, kako kaže, slobodan kao ptica. Samo, malo-malo pa sedne u svoju crvenu "lađu" i odjezdi do Novog Sada. Ima li tu nešto?

- Što je bilo bilo je, sada sam Beograđanin i još uvek "neopredeljen". Stvarno...

Bez protekcije

Zbog duge, tršave kose, drugovi i novinari ga već zovu "Barbika". A devojčice uredno pišu... I lepe njegove slike po zidovima, sveskama...

- Kad sam dolazio u Zvezdu pitali su me da li se plašim konkurencije. Šta je to konkurencija? Ako misliš da vrediš, ako hoćeš da radiš kako treba, to ne postoji. Igrao sam već u svim jugoslovenskim reprezentacijama, ali Zvezda je prava potvrda vrednosti. Ne samo u Jugoslaviji, valjda je to svakom jasno. Mi smo danas evropska velesila... Jeste da me u početku malo drmala trema kad sam istrčavao na Marakanu. Samo do trenutka kad sam dao prvi gol u novom dresu. Posle je "procurelo", a ono protiv Bajerna bio je šlag na moje napore, kilometre koje pretrčavam. Najdraže mi je zbog Ljupka, možda ga je neko i popreko gledao kad me je dovodio u tim mega-asova i forsirao me koliko je mogao. Znam da nije iz protekcije, jer to kod njega ne postoji.

Granata koju je poslao iza leđa Aumana odškrinula je Zvezdi vrata raja (čitaj: finala Kupa šampiona), onaj polucentaršut koji je Augentaler skrenuo u svoj gol - definitivno ih otvorio.

- Po UEFA sam dvostruki strelac, gol se pripisuje poslednjem igraču koji loptu uputi prema tuđem golu. Ali, to nije ni važno. Važno je samo da 29. maja odemo u taj Bari, da izginemo na terenu i donesemo pehar na Marakanu!

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/FK Crvena zvezda)