SVE ZVEZDINE DEVETKE: Od Đokića i Barkosa, do Daude i Pavkova - zanimljivo, samo je jedna dala gol Partizanu!

Ako se baviš fudbalom i nosiš broj "devet" na dresu, to automatski znači da imaš istančan njuh za gol i poseduješ instikt da se uvek nađeš na pravom mestu i matiraš golmana.

Što se tiče Crvene zvezde, to baš i nije tako, pošto je u prethodnih petnaestak godina prodefilovalo mnoštvo napadača koji su na leđima "furali" devetku, a nisu ostavili utisak kakav se od njih očekivao, ili jednostavnije rečeno čuvenom floskulom - nisu opravdali broj na dresu.

Jedna stvar je veoma zanimljiva - samo je Milan Pavkov od svih "devetki" uspeo da postigne gol na Večitom derbiju.

Sve u svemu, da ne dužimo, o učinku napadača sa Marakane govorićemo od 2006. godine, tačnije od osamostaljenja Srbije.

DUŠAN ĐOKIĆ

Pomenute godine stigao je iz Voždovca, zajedno sa Dušanom Anđelkovićem.

U konkurenciji Milana Purovića, Nikole Žigića i Milanka Raškovića, on je vrlo brzo pronašao svoje mesto u sistemu i ispostavio se kao pojačanje, a uspeo je da osvoji i dve duple krune sa crveno-belima.

Gol karijere mu je svakako pogodak protiv Milana na punoj Marakani u revanšu plej-ofa za Ligu šampiona, kada je savladao tada najboljeg golmana sveta Didu za 1:2.

Interesantna situacija vezuje za njega iz naredne sezone kada je umalo postao najbolji strelac tadašnje Meridian Superlige. Naime, pred poslednje kolo sa Hajdukom iz Kule, Dušan Đokić je sa 14 golova bio u konkurenciji da se osim titule okiti i lovorikama za najefikasnijeg fudbalera šampionata.

Pred više od 30.000 ljudi tog 26. maja, crveno-beli su promašili dva penala na tom meču, a pogodite ko je bio njihov izvođać? Pa, Dušan Đokić, junak ovog dela priče.

Saigrači su hteli da mu pomognu i "poklonili" mu stopostotne prilike za gol i korak bliže najboljem strelcu, ali Đokiću nije bilo suđeno, pa je Srđan Baljak fudbaler Banata poneo tu titulu.

Nakon Zvezde obreo se u Klub Brižu, a karijeru je pre nekoliko sezona završio u svom Dinamu iz Pančeva.

ERNAN BARKOS

Đokić je otišao u julu, a u isto vreme je na velika vrata stigao Argentinac kao pojačanje za napad na Ligu šampiona.

U latino paketu zajedno sa Salasom i Molinom, u Barkosa su bile uprte sve oči srpske javnosti. Očekivalo se da visoki napadač bude ono što Zvezdi treba nakon Nikole Žigića, a dobili su samo senku onoga što je u nastavku karijere postao.

Brzo se videlo da tada 23-godišnji Argentinac neće ostaviti nikakav trag na Marakani, a to se najbolje oslikalo u utakmici protiv Glazgov Rendžersa u poslednjem kolu kvalifikacija za LŠ kada je tada golobradi Filip Đorđević zauzeo njegovo mesto u prvoj postavi zajedno sa Milankom Raškovićem.

I tokom jesenje polusezoni Barkos je uglavnom bio zakucan za klupu, a jedine golove na 16 odigranih susreta postigao je protiv Banata u pobedi od 2:0.

Barkos je nakon Zvezde napravio sjajnu karijeru i u jednom trenutku stigao do reprezentacije Argentine za koju je sakupio četiri meča.

Trenutno nastupa za ekvadorski LDU Kito i jedan je od najboljih strelaca u istoriji tog kluba, a ima čak 36 godina.

ABUBAKAR OUMARU

Kamerunski ofanzivac stigao je na Marakanu u zimskom prelaznom roku sezone 2008/2009 na predlog Milana Živadinovića koji mu je u Kini bio trener.

Istina, ta sezona je jedna od najlošijih u novijoj istoriji crveno-belih, pa ni očekivanja od Oumarua nisu bila prevelika. Uspeo je za tu jednu polusezonu da se dva puta upiše u listu strelaca i tri puta asistira za gol.

Ostaće upisano da je igrao za čak 5 srpskih klubova i u dresovima Zvezde i Partizana bio akter Večitih derbija.

Mnogi se ni ne sećaju Abubakara dok je nastupao za Zvezdu, ali je on svoje najbolje momente pružao dok je bio član Vojvodine, pa zatim i Partizana sa kojim je zamalo prezimio u Evropi pre par godina.

DEJAN LEKIĆ

Anonimus koji je stigao iz srpske lige, tačnije iz Zemuna, za kratko vreme je pobrao sve simpatije navijača Crvene zvezde.

U transferu vrednom svega 30.000 evra, Lekić je za svega par meseci od livada u Jagnjilu stigao do toga da mu se puna Marakana uz ovacije skandira ime. Za to je zaslužan meč protiv Dinama iz Tbilisija, gde je visoki napadač od tragičara postao junak.

Nakon meča u Gruziji gde je Dinamo imao lepih 2:0, usledio je epski duel na Marakani. Lekić je već na startu susreta postigao autogol i činilo se da će Zvezda i ovu godinu uspeti da već na startu završi svoju evropsku priču.

Ali, u nastavku meča je rođeni Kraljevčanin uspeo da postigne het-trik i golom za 5:2 dovede do delirijuma sve navijače Zvezde, kako na stadionu, tako i kraj malih ekrana.

U nastavku sezone Lekić je bio od velike važnosti za ekipu Vladimira Petrovića. Nemilice je tresao mreže u skoro svakoj utakmici, ali odlaskom pomenutog Pižona, titula je izgubljena na volšeban način i sve se raspalo.

On je na kraju te sezone nakon 15 golova na 35 mečeva, prešao u Osasunu za tada ogromnih 2.400.000 evra, a posle dobrih igrara u Španiji, zaslužio je i poziv za reprezentaciju Srbije za koju je nastupio solidnih 10 puta.

Osim Osasune, igrao je za Majorku, Sporting iz Hihona, Genčlerbirligi, Eibar, Đironu, Kadiz, Reuf, a trenutno igra za niželigaša sa Baleara i čini se da i dalje uživa u fudbalu iako ima 35 godina.

BRUNO MEZENGA

Mladi Brazilac je postao član Crvene zvezde u leto 2011. godine. Doveden je kao veliko pojačanje, a kao većina u to vreme, nije ispunio očekivanja.

Debitovao je golom protiv Ventspilsa u Letoniji, pogodio i u revanšu na Marakani, pa se stekao utisak da od Mezenge možda može da bude nešto.

Međutim, u nastavku sezone je Kaluđerović uglavnom bio prvi izbor Roberta Prosinečkog uz Borhu i Lazovića po krilima, a Mezenga se jednim potezom potrudio da nikada ne bude zaboravljen.

Naime, u utakmici protiv Smedereva na Marakani, postigao je jedan od najspektakularnijih golova ikada viđenih u srpskom fudbalu. Nakon jednog centaršuta, Brazilac je u skoku petom šutirao i prevario golmana gostiju za oduševljenje malobrojne publike na stadionu.

I sada nakon skoro jedne decenije otkako je Mezenga bio u Zvezdi, svi se sećaju tog čuvenog gola koji se i dan danas sa vremena na vreme pojavi na nekim komplilacijama najlepših golova.

ELI BABALJ

Australijanac srpskih korena je najavljivan kao čudo od deteta mesecima unazad.

Kada je konačno stigao na Marakanu, uručen mu je dres sa brojem devet, što je značilo da uprava i trener imaju velika očekivanja od njega, kao i navijači, koji su ga na mnogobrojnim forumima dizali u nebesa.

Ali, on je odigrao svega 8 utakmica za srpskog šampiona pre nego što je ubrzo napustio Beograd i Srbiju. Isuviše premalo za bilo kakvu ocenu.

Jedino vredno pomena u njegovom boravku u Ljutice Bogdana je pogodak protiv Smedereva u svom debiju u Superligi Srbije.

Ispostavio se kao jedan od najvećih promašaja Zvezde u istoriji, a kasnije se pokazalo da Eli Babalj nije za veliku scenu. Trenutno nema klub, a ima svega 28 godina, pa možemo reći da je njegova karijera gotovo završena.

ABIOLA DAUDA

Nigerijac sa švedskim pasošem je jedan od najboljih napadača Zvezde u poslednjih 10 godina.

Stigao je iz Kalmara zime 2013. godine i vrlo brzo pokazao da se radi o vrlo jakom i spretnom igraču. Nakon te neuspešne polusezone po ekipu sa Marakane, usledila je čuvena godina pod Slavišom Stojanovićem.

Dauda je zajedno sa Mrđom u tandemu pokazao sav svoj pun potencijal i na 20 mečeva te sezone postigao 11 golova i zajedno sa pomenutim Mrđom dao čak 30 golova u sezoni gde je nakon dugih sedam godina konačno osvojena titula.

Zbog finansijskih problema, Evropa i Liga šampiona su bili samo san za ovu generaciju koja je, sasvim sigurno barabar sa ovom danas i da situacija nije bila takva, mogla dosta toga da pokaže Starom kontinentu.

Iz Zvezde je sebi obezbedio transfer u holandski Vitese, gde je tu jednu sezonu odigrao na zadovoljavajućem nivou, odakle ga je put naneo u Grčku, a trenutno je Panetolikosu i ima 32 godine.

LUKA JOVIĆ

Sada jedan od najskupljih evropskih napadača, svoj put je počeo preko Crvene zvezde. Sa svega 16 godina debitovao je u Novom Sadu protiv Vojvodine i uspeo da se upiše u listu strelaca i tako postane najmlađi strelac u istoriji kluba.

Dugokosi klinac, nabijene građe i jakih nogu, vrlo brzo je skrenuo pažnju na sebe, prevashodno zbog impresivne statistike u mlađim kategorijama koje su ga preporučile prvom timu.

Nedugo nakon odlaska Slaviše Stojanovića, stigao je Nenad Lalatović, tada tek trener u povoju koji je pre dolaska na Marakanu vodio timove kao što su Srem, Voždovac i Napredak.

Jedini je imao petlju da odmah u vatru gurne čak petoricu mladih fudbalera i da mu oni budu igrači koji će nositi ekipu. Mnogi mu nisu verovali i odmahivali glavom na njegov potez, međutim, Jović, Ristić, Grujić, Jovanović i Rajković su klubu doneli nestvarnih 15.000.000 evra, a trojica od njih pet zajedno vrede više od 100 miliona.

Vratimo se na Jovića. Mladost i neiskustvo koštali su ga većeg uspeha u timu sa Marakane, ali njegovom brzom odlasku sa Marakane kumovao je i nezvanični sukob sa Grofom Božovićem koji je forsirao vremešnog Sikimića u svojim zamislima.

Jović je odigrao skoro 50 mečeva za svoj omiljeni klub, postigao 13 golova, a ostaje gorak ukus u ustima kada se on pomene u istoj rečenici sa Crvenom zvezdom.

Mogao je i morao više, ali ko zna zašto je odlazak sa Marakane bio dobar po njega. Otišao je u Benfiku, pa u Ajntraht gde je prosto fudbalski poludeo i svojim partijama i golovima sebi izborio transfer u veliki, najveći, Real Madrid koji ga je platio 60.000.000 evra.

Luka Jović ima samo 22 godine i morao bi mnogo toga da podari fudbalu, samo da ne skrene na pogrešnu stranu slave...

MILAN PAVKOV

Na mala vrata je došao u Zvezdu. Uz podsmeh i vređanje "internet" navijača nakon promocije, Milan Pavkov je stekao nadimak "panjkov".

Nije se dugo zadržao na Marakani, pa je poslat na pozajmicu u Radnički iz Niša gde je svojim golovima sebi izborio povratnu kartu za Beograd, ali tek iz drugog pokušaja, pošto je dve sezone proveo u gradu na Nišavi.

Svoju šansu na velikoj sceni dobio je leta 2018. godine kada se projektovani prvi špic Nikola Stojiljković povredio, pa je visoki momak iz Begeča pravo niotkuda postao prvi napadač ekipe.

Pet minuta njegove slave došlo je u Salcburgu, kada je sa čalmom punoj krvi na glavi postao pravi junak navijača preko noći.

Nisu Degenek i Ben bili idoli navijačima, već Milan Pavkov. U tim danima je delovalo kao da se nalazi u nekom mnogo dobrom snu, međutim, to je bio početak njegovog meteorskog uspona.

Golovi u prvenstvu, rast samopouzdanja i ljubav navijača, doveli su do toga da Milan Pavkov sa dva gola sruši Liverpul na Marakani, koji će se kasnije okititi titulom šampiona Evrope.

On je u razmaku od 20 minuta uspeo da matira najskupljeg golmana, pa zatim i baci na zadnjicu najskupljeg štopera sveta.Uspeo je da postigne gol i protiv Partizana, zabeleži debi za reprezentaciju i osvoji titulu.

Priznaćete, Pavkov ima jednu od najčudnijih fudbalskih priča, a do sada je za Zvezdu odigrao blizu 70 susreta i upisao 24 pogotka.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)