MIHINE REČI ODJEKUJU ITALIJOM, IMAO JE JAKU PORUKU ZA KORONU: Preživeo sam dva rata, bombardovanje i policijski čas

Siniša Mihajlović je dao jedan sjajan intervju za "Gazetu deloSport" u kojem se dotakao mnogih aktuelnih stvari - od svije borbe sa leukemijom sve do koronavirusa.

On je rekao da je proživeo mnoge gore stvari.

– Razumem one koji nisu navikli na ovo i da im se sve čini kao žrtva, ali za mene su sve predostrožne bile veoma lake za praćenje. Proveo sam mesece zatvoren u bolničkoj sobi u devet kvadrata, zakačen na cevčice i infuziju, bez mogućnosti da otvorim prozor. Da li mislite da mi je problem da ostanem sa svojom porodicom kod kuće i izlazim na terasu da popušim jednu cigaretu – poručio on na početku.

Miha je već mesecima pon nekom vrstom karantina.

– Koristio sam masku mesecima, nisam se grlio, nisam se rukovao. Ja nisam morao da menjam navike, ali ja sam pomalo asocijalan tip čoveka. Čak sam se i šalio ponekad da bih sve ove predostrožnosti zadržao u narednih pet godina… Ne potcenjujem opasnost od koronavirusa, on će se iskoreniti, ali ne potcenjujem ni anksioznost onih koji nisu navikli da budu u izolaciji – rekao je Mihajlović.

Leukemija mu je promenila život.

– Svako ima svoj sistem i ne bi bilo umesno praviti poređenja. Ali, zar mislite da posle dva rata, bombardovanja, policijskog časa, može da mi predstavlja problem da budemo u kući na sofi pred televizorom ili u fotelji s knjigom ili na terasi sa cigaretom? Posle meseci koje sam proveo u bolnici, biti u kući sa mojom porodicom vidim kao privilegiju. Posle bolesti sam rekao više puta da je sada svaka stvar u mom životu dobila svoju dodatnu vrednost i sve mi izgleda prelepo: disanje punim plućima, dodir vode na licu tokom tuširanja, panorame, ja sada cenim svaki momenat u životu. Sada mogu da dodam na listu i dugi boravak u kući… Počevši od toga da mi ne treba budilnik. Ustao sam iz kreveta u podne, zaboravio sam kada sam to poslednji put uradio. Možda na raspustu kad sam bio mali. Jedino mi je žao što ne mogu da osetim još uvek ukus hrane (posledica terapije) ali uživam da vidim moju decu kako se muvaju po kući i što zajedno ručamo, večeramo, pričamo, gledamo TV – ističe Mihajlović.

Bilo je turbulentno i na poslovnom planu.

– Zaista uzbudljiv period u Bolonji. Zatekao sam tim koji je jednom nogom u Seriji B i doveo ga do desetog mesta. Napravili smo velike planove, a onda me je zadesila leukemija, hospitalizacija, lečenje, mrak, suze, borba, transplantacija, svetlo i povratak u život. Fudbal me nikad nije napustio. Čak ni u bolničkom krevetu – rekao je on i za kraj dodaje:

–Kad sve ovo prođe, biće nam divno… A taj momenat će doći skoro. Nije ni godina prošla, a svašta mi se desilo. Izgleda da sam predodređen da živim nekoliko života u jednom – zaključak je Mihajlovića.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)