SADIK ZA ESPRESO PROGOVORIO SRPSKI: Ne znaš ništa, brate! Oglasio se i o ostanku u Partizanu!

Na pripremama u Sloveniji pojavio se jedan mladić pomalo nezgrapnog izgleda, a tada smo samo znali da je njegovo ime Umar Sadik i da je došao na pozajmicu iz Rome. Partizan u tom trenutku nije imao praktično nijednog napadača, jer se čekao momenat da Rikardo Gomeš ode u Al Šaržu iz Dubaija.

Nije prošlo dugo do pripremnog meča koji su crno-beli igrali nadomak austrijskog Klagenfurta sa Bordoom. U toku je bilo prvo poluvreme, asistencija Sume, Sadik protrčava pored dva štopera francuske ekipe i - GOL! Partizan je taj meč priveo kraju u svoju korist rezultatom 2:1, a tamo, nadomak granice sa Slovenijom, rodila se ljubav navijača prema novom napadaču iz Nigerije.

On je tokom prve polusezone provedene u Beogradu bio praktično jedini klasičan napadač u rotaciji, što je i te kako iskoristio. Na 30 utakmica u svim takmičenjima postigao je 16 golova uz 12 asistencija, a bio je i jedan od najzaslužnijih što se ekipa Sava Miloševića plasirala u Ligu Evrope, pa umalo i dokopala evropskog proleća.

Posle svega, cena mu je drastično skočila, sa inicijalnih 1.600.000 koliko Partizan po klauzuli može da plati Romi, do 12.000.000 evra koliko je za njega ponudio jedan klub iz Katara na početku ovogodišnjih priprema u Beleku.

Iz svih tih razloga, odlučili smo da ga ugostimo u našoj rubrici Espreso intervju:

Da li si umoran posle ove teške nedelje i po dana priprema?

- Nije lako, znaš, ali to je normalno. Uvek je tako, moraš da budeš spreman mentalno, a onda će i telo lakše podneti.

Konačno dolaze utakmice, pošto ih nije bilo u prvoj nedelji. Mi im se radujemo, kako se vi osećate?

- Svima nam nedostaje da igramo, ali to je normalno. To su pripreme, pokušavamo da se spremimo što više.

Gde su teže pripreme, u Srbiji ili Italiji?

- Svaka zemlja ima svoj stil fudbala. Ali, na kraju dana, svugde je poenta izaći na teren i igrati. Pripreme su svugde teške.

Imao si veoma dobru polusezonu, kako se osećaš?

- Zahvalan sam na tome, iako nismo imali rezultate kakve smo očekivali. Ni u Ligi Evrope, ni u Superligi. Svaki poraz i svaki loš momenat koji nam se dogodio pomogao nam je da se bolje spoznamo, da shvatimo šta nismo radili na pravi način i učinio nas je boljim za budućnost.

Navijače si "kupio" još na onoj utakmici sa Malatijom, kada si posle gola datog u prvom poluvremenu, tokom drugog u jednom momentu pao, ali si onda na "sve četiri" istrčao i stigao loptu, posle čega je ceo stadion počeo da viče tvoje ime. Kako si se tada osećao? Da li si ikada pre to doživeo?

- Navijači Partizana su uvek tu za nas. Navijaju kako god da igramo, oni su nam zaista kao 12. igrač. Kada god igramo kod kuće ne plašim se nijednog tima, jer imamo dodatnu energiju. Oni nas motivišu i nadam se da će nastaviti to da rade na isti način.

Možemo li da se vratimo malo na tvoju epizodu u Glazgovu?

- Svi znaju da tamo nisam uspeo. Ne želim da krivim nikoga, to je fudbal. Nekada ti da radost, nekada tugu. Još uvek sam mlad, naučio sam iz grešaka i to me je učinilo jačim kada sam došao u Partizan.

Radio si sa Stivenom Džerardom, kako je trenirati pod komandom takve legende?

- Svi ga znaju kao fudbalsku legendu, a sasvim je solidan i trener. Koliko sam ja ispratio, sada mu ide sasvim dobro sa Rendžersima, tako da je počeo da pokazuje kvalitet i posle igračke karijere. Uvek želi da pobedi, takav mu je mentalitet, što mu sada umnogome i polazi za rukom.

Znaš li da su škotski mediji primetili kakvu si polusezonu imao u Partizanu, pa su se čak zapitali da li su se ogrešili o tebe?

- Ništa ne znam o medijima, ne čitam ih. Njihov problem, nije moj. Moj problem je da se bavim svojom karijerom, da radim na njoj, a ne da upirem prstom i tražim krivce za neke ranije neuspehe. Uvek gledam ka budućnosti.

Kakav je život u Glazgovu u poređenju sa Beogradom?

- U Glazgovu sam stalno bio kod kuće. Doduše, kada ne igraš dobro, nisi dobro raspoložen, tada ti se ne sviđa ništa oko tebe. Nije da je to ružan grad, iako je uvek kiša i vetar, ali jednostavno nije bio pravi za mene. U Beogradu stalno idem po restoranima, po tržnim centrima, uživam.

Koja srpska hrana ti se najviše sviđa?

- Ćevapi. Kad god naručujem neku srpsku hranu, jedem ćevape.

U Beogradu živiš sa ženom i detetom...

- Da, ćerka ima tri godine, zove se Ajša.

Zbog čega nisi prešao u Hrvatsku, a nije da nisi imao ponuda?

- Nikada ne znaš gde će te fudbal odvesti. Da mi je neko rekao da ću doći u Beograd, ne bih mu verovao, ali kada sad pogledam, Beograd mi je dao mnogo sreće. I meni i mojoj familiji.

Ko te najviše uči srpski u ekipi Partizana?

- Svi momci mi mnogo pomažu, ali ako moram da izdvojim nekoga, neka to bude Lutovac.

Možeš li da nam kažeš nešto na srpskom?

- "Razumem srBski". Ne želim da psujem sad. Ostoji sam malopre rekao "ne znaš ništa", ali to nije ružna reč, a-ha-ha. Znam i neke od tih reči koje se koriste na terenu poput "leđa", "levo"... Trudim se da razumem sve što treneri pričaju, ali kada ne razumem, uvek mi neko priđe i objasni o čemu se radilo.

Mnogo se priča o navodnim ponudama za tebe. Da li razmišljaš o njima, utiču li na tvoju psihu?

- Tek sam došao, ali u fudbalu, kao što sam već rekao, nikada ne znaš. Bilo je nekih glasina, priča, ali sve je to normalno. Tako je bilo i kada sam debitovao za Romu, tada me je to izluđivalo, ali sam sada već navikao, pa mi ne pomućuju razum. Odrastao sam, nisam dete kao pre tri godine, fokusiran sam samo na teren.

Ako bi samo ti bio taj koji se pita, gde bi nastavio karijeru? Da li je to Partizan?

- Naravno. Ovde sam, srećan sam, nadam se da ću produžiti ovaj momenat koji mi veoma prija.

Priča se da ne želiš da napustiš Evropu, iako je bilo ponuda iz Katara. Zašto je to tako?

- Ne znam, ovde sam, na pozajmici sam iz Rome, u junu svi odlučujemo zajedno, a ponavljam, u fudbalu se stvarno nikada ne zna. Trenutno uživam, kažem vam.

Pretpostavljam da bi želeo još bar jednu Ligu Evrope ili Ligu šampiona sa Partizanom?

- Naravno. Radost koju mi je to donelo je ogromna. Ne samo meni, već svima, posebno mladim momcima. Tako da, odgovorio bih vam sa što da ne...

Osećaš li potrebu da se zahvališ Partizanu ili Savu Miloševiću jer ti je cena skočila sa 1.600.000 na 12.000.000?

- Ako kažem hvala Partizanu, samim tim mislim i na Sava Miloševića. Stiven Džerard je jedna legenda Premijer lige sa kojom si radio, Milošević druga...

- Očigledno je da sam rođen pod srećnom zvezdom, pošto sam pored njih dvojice radio i sa Alesandrom Nestom u Peruđi, i on je legenda.

Napadač, vezista, defanzivac, ostaje ti još samo neki legendarni trener koji je golman. Murinjo je bio golman, zar ne?

- A-ha-ha, svi su oni sjajni. Mene je u Glazgov zvao upravo Džerard.

Kako je raditi sa Miloševićem?

- Da budem iskren, otkako sam došao, svaki dan naučim nešto novo od njega. On je bio napadač, pomaže mi oko kretnji, pomaže mi da naučim kako da se otvaram, da pronalazim otvoren prostor, da se prezentujem na terenu. Dao mi je sve što sam ikada mogao da tražim, tako da je na meni bilo da odrastem. Ne znam kako je na drugim pozicijama, ali kao napadač moraš da naučiš šta su tvoje odgovornosti.

Da li si slao neke majice, dresove, opremu Partizana kući u Nigeriju?

- Bilo je i toga. Dosta prijatelja je dolazilo da gleda moje utakmice, tako da su poneli i uspomene.

Ko ti je najbolji drugar u Partizanu?

- Svi smo kao porodica, tako da ne mogu nikoga da izdvojim. Cimer sam sa Sumom.

Na kom jeziku se sporazumevate?

- Na engleskom.

Videli smo da voliš muziku, pevao si u emisiji Biljane Obradović na Jutjubu.

- Da, volim nigerijsku muziku, kao što vi Srbi volite svoju.

Da li si naučio neke srpske pesme?

- Nisam ih naučio, ali sam ih dosta slušao sa saigračima.

Gledaš li neke utakmice Superlige na televiziji?

- Da budem iskren, možda ponekada kada smo u karantinu, ali ne volim da gledam rivale protiv kojih igram. Čak i kada sam bio u Italiji, nisam voleo da gledam Seriju A i B, već sam birao neke druge lige iz drugih zemalja.

Koji je najveći problem srpskog fudbala prema tvom mišljenju. Duga putovanja, sudije, loši tereni?

- U svakoj zemlji imate duga putovanja, tako da moram da kažem da je to kvalitet terena. Moraju da ih naprave da budu bolji, ali ni na šta drugo ne mogu da se požalim.

Očekuješ li poziv za reprezentaciju?

- Ne znam, Nigerija je zemlja koja je blagoslovena velikim brojem talenata, kao Brazil, ali na meni je da se trudim, pa će i to da dođe.

Kako se živi u Nigeriji u ovom trenutku?

- Život je dobar, kao i uvek. Naravno, kao i u svakoj zemlji, ima onih koji žive teže i onih koji žive lakše.

Osećaš li nekada rasizam u Srbiji?

- Iskreno, nimalo. Osećam se kao kod kuće, nikada ne bih igrao negde gde bih se osetio ugroženo zbog boje kože. E, sad, ne znam da li ste ranije imali neke probleme, ne znam tačno uvek šta mi ljudi pričaju, jer ne znam jezik, ali mislim da nemate problem sa rasizmom. U drugim zemljama ga ima, ali u Srbiji stvarno nije tako, pošto čak i kada smo igrali protiv Crvene zvezde nisam imaio takvih problema.

Znaš li da je nekolicina novinara nazvala tvoj i Sumin tendem Su-Sa? Sviđa li ti se?

- Nisam znao, ali nas nije samo dvojica. Tu smo četvorica. Tu su Tošić, Asano, Suma... Tako da, morate da promenite to ime u A-Sa-Su-Šić - rekao nam je Sadik kroz smeh.

Sviđa li ti se novo srpsko prezime Sadiković?

- Da, kul je.

BONUS VIDEO:

(Izveštač Espresa iz Turske - Aleksa Radosavljević)