ČETNICI SU MI BEZOBZIRNO UBILI DEDU! Tata me je doveo do sanduka i rekao: Sine, poljubi ga! Imao sam 6 godina!

Autobiografija Luke Modrića koja je pre nekoliko dana objavljena izazvala je brojne reakcije, pre svega u Hrvatskoj pošto je u njoj otkrio svoj odnos koji je imao sa Zdravkom Mamićem i svađu sa Mariom Mandžukićem.

Međutim, kako se dalje ide kroz nju došlo se i do dela koji je izazvao isto tako reakcije u regionu. Taj deo se posebno odnosi na deo gde je bivši najbolji fudbaler sveta pričao o ubistvu svog dede po kome je dobio ime od strane srpskih vojnika tokom rata 1991. godine.

Priču o dedi sa kojim je provodio vreme u detinjstvu počeo je prisećanjem na razočaranje koje je doživeo posle poraza u finalu Svetskog prvenstva 2018. godine, ali i dobijanjem Zlatne lopte za najboljeg igrača tog takmičenja.

- Dok sam na terenu čekao službenog spikera da me pozove na postolje, pokušavao sam da ne gledam prema onom drugom peharu. Nisam uspeo. Pogled mi je jednostavno pobegao prema trofeju svetskih prvaka za koji smo u Rusiji zaista mislili da ga možemo odneti kući, u Hrvatsku. Tog sam trenutka, u kišom natopljenoj Moskvi, proživljavao veliko razočaranje, ono kad izgubiš trofej koji ti je bio tako blizu, a onda ti je, nakon svih borbi i muka, izmakao iz ruku. U deliću sekunde prošlo mi je kroz glavu kako bi bilo da me sada pozovu i predaju mi taj pehar, da ga sa sigračima podignem u vis i da iz petnih žila vičemo prema našim navijačima: “Ajmoooooooo, Hrvatska!” Kakva bi to sreća bila...

U tim trenucima, on se prisetio svog nastradalog dede i pitao se koliko bi on bio ponosan na njega?!

- Pre nego što sam sišao sa postolja, sada ipak svesniji da sam proglašen najboljim igračem Mundijala, kao snažan bljesak prošlo mi je kroz glavu sećanje na moga dedu Luku. Koliko bi on tek bio srećan i ponosan da je mogao da doživi ostvarenje mojih snova. Imao sam šest godina kada su ga četnici bezobzirno ubili nedaleko od kuće. Tada nisam mogao da zamislim to ubistvo i gubitak, a ne mogu ni danas. Kratko je bio deo mog života, ali dovoljno dugo da ostavi u meni dubok trag porodične ljubavi, privrženosti i odanosti.

On je potom izneo detalje tog dana kada su doneli beživotno telo u kuću.

- Čim sam dovoljno odrastao da mogu samostalno da se krećem, deda me vodio na sve poslove koje je obavljao ili u neku od svojih akcija. Čišćenje snega, slaganje sena, razne popravke, odlazak u nabavku materijala i niz drugih poslova oko kuće, za sve je to deda mene tretirao kao pomoćnika. Bio sam uzbuđen kad me vodio u lov na zečeve, kad je dopustio da držim njegovu lovačku pušku dok su nas zajednički fotografisali. Obožavao sam ga - piše Modrić, a onda se priseća najtužnijega dana detinjstva, 18. decembra 1991. godine.

– Sećam se kada se to strašno zlo dogodilo tek po uznemirenosti svog oca. Deda se nije vratio kući i otišli su da ga traže. Nisam bio ni svestan šta se događa kada su dedu dovezli u našu kuću u Zatonu Obrovačkom. Samo sam osećao da je nešto jako tužno. Tata me zagrlio i odveo do sanduka. Rekao mi je: “Sine, poljubi dedu!” Nisam mogao zamisliti da je to moj poslednji susret s njim. Deda Luka je bio veoma cenjen, mangup u pozitivnom smislu te reči, šarmer. Moj tata ga je obožavao i mogu misliti koliko mu je teško bilo kad ga je izgubio. Godinama posle prepričavao mi je osećaj užasa kad je pronašao beživotno dedino telo obliveno krvlju - piše Modrić.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)