U ŠKOLI SU LUDELI OD NJEGA, PO KUĆI ЈЕ SVE LOMIO: Sedeli smo s Jovićevim ocem koji nam je otkrio ono što nikom nije

Luka Jović je trenutno fudbalska vest broj jedan u svetu. Bivši napadač Ajntrahta, Benfike i Crvene zvezde potpisao je za Real Madrid, najveći klub na svetu, bar kada su trofeji u pitanju, a nama nije trebao veći povod da se zaputimo u njegovo rodno selo Batar, gde roditelji mladog asa i dalje žive u porodičnoj kući.

Interesantno, na GPS uređaju smo tražili centar sela, a on nas je bacio, ni manje ni više, nego na kuću u kojoj je sve počelo.

Posle par minuta provedenih u ovom prelepom mestu nadomak Drine, odaljenom od Loznice 16, a od Bijeljine 21 kilometar, naišli smo na Lukinog komšiju iz detinjstva Sretena Srećka Radovanovića, koji je bio više nego ljubazan domaćin i odmah nas je uputio u kafić gde možemo da pronađemo Lukinog oca.

Milan Jović, tata sada već slavnog fudbalera, potvrdio je stereotip koji smo imali o ljudima iz ovog kraja - neverovatno gostoprimstvo. Dočekani smo kao da se poznajemo ceo život.

Kako početi razgovor o Luki, a ne pomenuti vreme kada je bio u Crvenoj zvezdi, klubu koji je tada bio u ogromnim novčanim nedaćama, koje su umnogome uticale i na njegove početke u profesionalnom sportu, o čemu smo već pisali.

Na nesreću, kako porodice Jović, tako i Zvezdana Terzića i ljudi iz Zvezde, tada novi trener Miodrag Grof Božović nije imao Luku u planovima. Favorisao je Petra Orlandića, Predraga Sikimića i Uga Vijeiru.

- Vijeiri su navijači posle nekoliko loših utakmica zviždali. Svaku utakmicu je Božović morao da ga menja. Šta se onda desilo? Luka je ušao u igru, dao gol i odmah potom uleteo u drugu šansu. Prošao je pored štopera, išao sam prema golmanu. Mogao je da šutne, ali je zamahnuo, odigrao Vijeiri povratnu, a ovaj je to pretvorio u gol. Odmah je potrčao prema Luki, zagrlio ga, podigao uvis od sreće. Čim je Vijeira počeo sledeću utakmicu, dao je dva gola i onda je ušao u seriju. Na taj način, Luka je sam sebi zapečatio mesto na klupi.

Otac Milan mu je tad rekao:

- Sine, okej, dao si gol, namestio asistenciju, bio si među najboljima. To je dobro, igraš za ekipu, ali ipak si mogao i sam da daš taj gol.

Lukinog odgovora se seća kao da se dogodio danas:

- Ćale, jesam mogao, ali njemu navijači zvižde svaku utakmicu, video sam da "ga neće gol" i zato sam to uradio. Samo da "bi ga krenulo" - podelio je sa svojim ocem Luka tada lekciju iz lepog ponašanja na fudbalskom terenu.

I nije mu to poslednji put u karijeri da je tako nešto učinio. Kada u omladinskim kategorijama reprezentacije Ivan Šaponjić, tadašnje dete Partizana, nije bio u golgeterskoj formi Luka je ponovio postupak, pa ga "ćaletu" objasnio sličnim rečima.

Čak ni to nije bio poslednji put, već je isti fudbalski bonton pokazao i sa Sebastijanom Aleom iz Ajntrahta, iako ovaj to nije često umeo da uzvrati

Interesantne su i anegdote iz ovogodišnje nokaut faze Lige Evrope. Tada je Milan Jović sedeo sa sportskim direktorom Ajntrahta Fredijem Bobićem, Lukom, Kostićem i ostalima sa srpskog govornog područja. Bilo je to posle utakmice sa Benfikom, koju su srpski Nemci izgubili sa 4:2 u Lisabonu.

- Bogami, šefe, jeste da smo im dali dva gola sa igračem manje, ali biće teško u revanšu - rekao je Jovićev otac, na šta mu je Bobić odgovorio:

- Samo malo da zategnemo odbranu, i biće sve ok, prolazimo. Daćemo mi njima dva gola, to je sigurno, ali bitno je samo da ne primimo nijedan!

Posle utakmice mu je Bobić opet prišao:

- Joviću, jesam li ti rekao da idemo dalje? Takvi smo mi, nismo kao vi na Balkanu, ovo je zapad. Ovde se to tako gleda, mi to tako osećamo.

Ajnhtaht je, poput Ajaksa, najveći tragičar ove evropske sezone, jer je imao penale na Stamford Bridžu posle 1:1 u Frankfurtu u polufinalu Lige Evrope.

- Posle tog prvog meča, Luka mi je prišao i rekao da im je bilo teže na domaćem terenu nego što će biti u gostima. I eto, bio je u pravu, došlo se do tih penala, ne znam zašto je trener uveo onog Pacijenciju sa brojem 39 da izvodi poslednji jedanaesterac. Jasno je da on to može da uradi na treningu, ali u ovakvom momentu... To je trebalo da bude Luka ili možda Ale, koji su izveli prva dva, kako bi ekipa sigurno ušla u celu stvar.

Kako se Luka osećao posle tog ispadanja?

- Njemu je bilo ubedljivo najteže - ističe Milan Jović za Espreso.co.rs i otkriva šta su mu posle te utakmice rekli Mauricio Sari i David Luiz.

- Sari mu je rekao: "Za***an si igrač", a Luiz: "Mi smo pre utakmicu sat vremena gledali tvoje golove i radili na tome kako treba da te čuvamo. Na kraju nismo uspeli. Nepredvidiv si, čuvao sam mnogo velike igrače, uvek sam uspevao da ih pročitam, ali ti imaš nešto u momentu da čak možda ni ti ne znaš šta ćeš, ali ti je to nešto urođeno" - ekskluzivno otkriva Jović senior za naš portal.

Posle priče o fudbalu, interesovalo nas je i ponešto vezano za privatni život jednog od najboljih napadača sveta u ovom momentu. Iako ih je sin obezbedio za budućnost, Lukini roditelji se i dalje bave poljoprivredom. Imali su stoku, svinje, žitarice, detelinu, a sada se i dalje bave zemljoradnjom i svinjarstvom. Uz to, imaju i svoju prodavnicu, koja se nalazi odmah pored škole.

Međutim, to nije tema ovog teksta, tema su anegdote o Luki, njegovom detinjstvu i odrastanju, a koje nikad nigde niste imali prilike da pročitate.

Neke se odnose na školu, neke na život u selu, neke na ono šta je radio po kući, a u svakoj od njih neizostavan deo je - fudbalska lopta. Od nje se Luka nije odvajao ni kad je spavao, nije želeo druge igračke, želeo je da mu kupuju samo lopte, kaže nam njegov krajnje ljubazni otac.

- On je u detinjstvu bio kralj. Nikad u školi nisu imali problema sa njim u smislu da psuje, da je nemiran, bezobrazan, ali su imali problem što Luka konstantno sa sobom ima loptu. Evo i dan-danas, u Nemačkoj je u stanu imao tri lopte. Konstantno ih žonglira, udara u zid glavom, nabacuje sebi na volej, a ne daj bože da pored njega zaspite. Odmah diže onu sunđerastu loptu za decu i pogađa vas u glavu. Da se vratimo u školu, uvek je pod klupom držao loptu pod nogama. Dok prati šta se dešava na času, uzme pa je žonglira, a onda mu je oduzmu. Čim zazvoni, on izleti na igralište i šutira. Jedan nastavnik koji mu je predavao fizičko ispričao mi je da se Luka kladio sa svim dečacima iz odeljenja da može sa pet devojčica u timu da pobedi njih šestoricu. Bilo je 3:1 za Luku i devojčice, on ih je sam driblao, da su se na kraju momčići posvađali među sobom. Jednom je zvonilo za veliki odmor, Luka je prišao nastavniku da pita za loptu, a on mu je nije dao kako ne bi opet kasnio na čas. Luka je prišao drugom nastavniku, rekao mu da je dobio dozvolu za loptu, iako nije, a ovaj mu je dao. Kada je zvonilo za početak časa, taj prvi nastavnik ga je video iz zbornice koja gleda direktno na igralište i skapirao kako ga je mali nasamario. Nije mu bilo baš drago. Jasno je bilo od samog početka šta će Luka biti u životu - priča u dahu njegov otac.

A, šta je radio po kući?

- Igračke, traktorčići, automobilčići, nikad ga to nije zanimalo. Samo mu kupiš loptu i on je srećan. Ali, lomio je čaše, prozor, pa mu mi nekad oduzmemo loptu. Međutim, snađe se on, napravi od nekoliko čarapa krpenjaču pa samo nastavi, a-ha-ha - kroz osmeh će gospodin Jović.

Posebno je interesantna anegdota kako je Luka počeo dobro da igra glavom, iako nije klasičan visoki napadač.

- Bilo je to terenče preko puta naše prodavnice, a on me je stalno molio da ostane na njemu čak i ako pada kiša. Ja stanem na put, dižem mu loptu, a on je tako u nedogled udara glavom. Dva puta je čak uradio i makazice na betonu, posle čega sam ga molio da to više ne radi. Ne daj bože da udari glavom ili nešto slično...

Kada je Milan počeo da se priseća svih Jovićevih vragolija iz detinjstva, one su počele da se ređaju jedna za drugom.

- Uvek je bio velikodušan dečak, neki njegovi vršnjaci mi pričaju da je još kao mali voleo da kupi svima sa terenčeta po sok, čokoladicu. Šta mislite odakle mu toliko para? Kaže on meni kad krenem u nabavku za prodavnicu: "Ćale, idi ti, ja ću da čuvam radnju". I tako, ja odem, vratim se, ne primetim ništa, a on proda nekom sok, nekom hleb i samo "ćapi" te pare za sebe. Naravno, nisam mu to nikad uzeo za zlo, bile su to dečje igrarije.

Po pričama ostalih meštana Batara sa kojima smo razgovarali, od malih nogu je bilo jasno da će Jović biti veliki fudbaler. Možda ne da će igrati baš za Real iz Madrida, ali s obzirom na to koliko je voleo fudbal, a i u ostalim sportovima bio dobar, nije moglo ni da se pomisli da bi on mogao da radi neki kancelarijski posao ili pak da nasledi porodično domaćinstvo.

Luka, srećno u Realu, želimo ti da postaneš najbolji fudbaler na -ić koji je ikad tamo nastupao!

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)